Radmila Bakočević: Kako me je muzika vodila kroz život

Nagrade nikada nisam lično doživljavala, već su za mene one uvek bile znak da na pravi način doprinosim afirmaciji naše bogate umetničke scene, rekla je operska diva Radmila Bakočević, koja će danas u 84. godini života primiti nagradu "Muzika klasika" za izuzetan doprinos klasičnoj muzici u Muzeju beogradskog Narodnog pozorišta.

Tokom karijere, (43 sezone pevala je u Narodnom pozorištu), Radmila Bakočević je svojim raskošnim glasom oplemenila gotovo sve što je bilo napisano za lirsko-dramski fah: od Verdija, preko Pučinija, do Belinijeve "Norme", koju je pevala više (preko 500 puta) i od same Marije Kalas.

Obećano – ispunjeno: Gabrijel Felc na srpskom započeo probu Filharmonije

Bakočevićeva je jedan od umetnika sa najviše otpevanih predstava u 20. veku pored Fjorence Kosoto, Pjera Kapučilija i Plasida Dominga. Ravnopravno sa operskom karijerom negovala je i koncertno pevanje. Bila je supruga i majka u momentima kada je oživljavala vredne uloge na operskim scena.

Po završetku blistave karijere posvetila se pedagoškom radu. Recept za dugotrajno opstajanje na sceni u operi i u životu Bakočevićeva rado deli sa svima.

Užitak za ljubitelje opere: Pariska Travijata na velikom platnu

- Mora svako da zna šta je za njega i šta mu pripada. Jednostavno radila sam svoj posao koji sam volela maksimalno profesionalno, ali u okvirima svojih sposobnosti. Nikada nisam imala ambiciju da postanem neko ili da po svaku cenu otpevam nešto. Ne. Jednostavno me je muzika vodila i to je trajalo. Na moju sreću dosta dugo, kaže operska diva u intervjuu Tanjugu.

Za nju je sasvim uobičajen život počinjao kada bi se svetla pozornice ugasila i zavesa spustila na scenu.

- Trudila sam se budem što bolja mama, supruga, pa kasnije i baka. Hiljadu puta se desilo da spremim kuću i skuvam ručak preko dana, a da uveče pevam operu. Sa druge strane moj pokojni suprug Aleksandar ohrabrivao me je da putujem i nastupam po svetu. Njegova podrška mi je davala slobodu i samopouzdanje na sceni. Bile su priče da imam karijeru zbog muževljevog uticaja, ali ja sam se prvo dokazala u Trstu, Lisabonu, Milanu, Njujorku, pa tek onda dobila priliku u beogradskom Narodnom pozorištu

Nemanja Radulović na proslavi 85. rođendana Kolarca

Svoju sujetu je uvek branila od silnih nagrada. Kaže da joj lično nisu mnogo predstavljale

-Nagrade nikada nisam lično doživljavala već su za mene one uvek bile znak da na pravi način doprinosim afirmaciji naše bogate umetničke scene. Sebi nikada nisam bila važna kroz nagrade već samo po kvalitetu pevanja koje mogu da prižim na sceni- kazala je Bakočevićeva.

Ona se seća početka kada je kao mlada učiteljica bila raspoređena u Tutin.

- Država nas je poslala u Sandžak da opismenjujemo narod, ali čuli su me kako pevam na takmičenju kulturno-umetničkih društava i oslobodili svih obaveza. Kazali su mi da učiteljica ima dovoljno, a operskih pevačica kakva ja mogu da postanem i ne baš. Po dolasku u Beograd sam za dve godine završila Srednju muzičku školu i za dve naredne i Fakultet muzičke umetnosti. Stalno sam mislila na tu veliku obavezu da postanem operska pevačica - rekla je umetnica.

Kada je pevala "Normu" u Lisabonu, glas Radmile Bakočević čula je sestra generalnog menadžera Metropolitena.

- Predstavnik Metropolitena za Evropu mi je zakazao audiciju i tako sam stigla do njujorške prestižne operske scene. Kasnije sam dobijala pozive da nastupam u Trstu u Barseloni, Bariju...Tako je počelo završilo se sa 500 otpevanih predstava - kazala je Bakočevićeva.