Omaž velikom umetniku: Godina Ljube Popovića u Modernoj galeriji

Moderna galerija Valjevo, poznata po negovanju slikarskog pravca grupe Mediala, ove godine biće u znaku njenog osnivača, letos preminulog slikara, akademika Ljube Popovića. Planirane su dve značajne izložbe slika i crteža velikog umetnika koji je dobar deo života proveo u Parizu, ali čvrsto ostao vezan za grad na Kolubari gde je završio osnovnu i srednju školu, gde su mu živeli roditelji, gde je i sahranjen. Osim izložbi Ljube Popovića, Moderna galerija, prema rečima direktora Vojislava Jovanovića, tokom 2017. planira nastavak aktivnosti na realizaciji umetnikove dugogodišnje ideje da se u Valjevu otvori Muzej fantastičnog slikarstva, a uporedo se radi i na tome da se zaostavština velikog slikara, njegova vredna biblioteka i deo opreme iz pariskog ateljea u kojem je stvarao prenesu u valjevski hram moderne umetnosti.

U martu bi trebalo da bude otvorena izložba Ljubinih velikih formata, oko 60 slika iz privatnih kolekcija, dela koja do sada nisu izlagana. Kako najavljuje direktor Jovanović, ova postavka će zauzeti sve prostore Moderne galerije, nadmašiti postavke iz galerije RTS i retrospektive u Subotici od pre nekoliko godina i biti najveća izložba poznatog umetnika ikada organizovana u Srbiji.

U drugom delu godine biće organizovana izložba jednog kolekcionara iz Belgije koji ima preko 300 Ljubinih crteža. Reč je o crtežima koji nisu iz jugoslovenskog, nego iz pariskog perioda.

Odmiču i razgovori oko realizacije ideje o osnivanju Muzeja fantastičnog slikarstva. Mnogi autori koji su izlagali u Modernoj galeriji, a ovde je za 31 godinu organizovano 75 izložbi, spremaju slike za budući muzej, ističe Jovanović. Tu je i bogati fundus Galerije, jer je svaki umetnik nakon svoje izložbe ovoj ustanovi kulture poklanjao po jedno delo. Neki to i sada čine, nezavisno od izložbi, poslednji je bio Miloš Šobajić. U fundusu se nalazi i poslednja, nedovršena slika Ljube Popovića, rađena prošlog leta u Grčkoj, koju je umetnik poklonio svom prijatelju, poznatom istoričaru umetnosti Nikoli Kusovcu, a ovaj je ustupio Modernoj galeriji.

– Muzej fantastike je Ljubina ideja o kojoj je razgovarao sa prethodnim gradskim rukovodstvima. Njegova želja je bila da to slikarstvo koje je započela Mediala, kao specifičan pravac u srpskoj umetnosti, ostane da živi u Valjevu i da ta dela koja smo sakupili ne budu u depou nego pred publikom – ističe Vojislav Jovanović.

Trenutno, navodi on, najveći problem su sredstva za adaptaciju prostora koji grad bude opredelio za muzej. U „igri” su zgrada stare železničke stanice na kraju Ulice Vuka Karadžića i renovirani Dom vojske u Karađorđevoj. Ukoliko se rešenje nađe u ovom drugom znatno većem prostoru, ideja je da se u njega preseli i Moderna galerija, pa da praktično na jednom mestu budu i ta institucija sa Ljubinim legatom i Muzej fantastike, a mesta bi se našlo i za bioskop fantastike, pošto je filmska umetnost bila još jedna velika ljubav i strast Ljube Popovića. Muzej fantastičnog slikarstva bio bi svojevrsna alternativa beogradskom Muzeju savremene umetnosti, navodi Jovanović.

– Ali ne alternativa koja će biti u sukobu sa programom i koncepcijom Muzeja savremene umetnosti, već alternativa koja će negovati specifičnu umetnost, umetnički pravac kojem je i Ljuba pripadao. Taj muzej bi doprineo i dislokaciji, decentralizaciji moderne umetnosti, njenom širenju van Beograda, ka drugim delovima Srbije – poručuje direktor Moderne galerije.

Kada je o slikarevoj zaostavštini reč, prema Jovanovićevim rečima, u toku je popis knjiga iz njegove biblioteke u Parizu koja bi, nakon carinskih procedura, do polovine sledeće godine mogla da stigne u Valjevo. Očekuje se da se u Modernoj galeriji nađe i Ljubin sto iz ateljea, na kojem je pripremao slike, razrađivao ideje na kartonu u manjim formatima, kao i boje i četkice koje je koristio...

– Porodica Ljube Popovića želi saradnju sa Modernom galerijom, jer je svesna da život njegovih slika u ovom trenutku najviše zavisi od ove galerije, što je sasvim prirodno. On je jedan od retkih umetnika koji je za života imao svoj legat i to legat u kome izlažu i drugi umetnici. I to je još jedan razlog zbog čega je Moderna galerija specifična institucija u srpskoj umetnosti – zaključuje Vojislav Jovanović.