Mihael Roskam na Kustendorfu: U Holivudu onaj koji drži novčanik odlučuje o svemu

Belgijski reditelj Mihael Roskam, čiji se film "Vernost" prikazuje u programu "Savremene tedencije" 11. festivala "Kustendorf", održao je sinoć radionicu za studente i mlade autore.

Svečano otvoren 11. Kustendorf: Paolo Sorentino i Ruben Estlund gosti Emira Kusturice

Roskam je objasnio da ga je film noar uvek intrigirao i oduvek voli taj žanr i smatra da sve velike priče imaju u sebi elemente kriminala.

- Ako želite da portretišete ljudsko biće, ne možete da ignorišete ono izvan zakona. Ako isključite te elemente, onda ograničavate sebi mogućnosti opisa ljudske prirode. Svako od nas nosi u sebi određen moralni kod koji prekrši bar nekoliko puta tokom života, ali to ne znači da postajemo kriminalci - rekao je Roskam.

Element nasilja, prema njegovim rečima, takođe je nešto što je deo ljudske prirode i smatra da to ne može da se ignoriše.

- Ljudi kažu da je tanka linija između poštovanja zakona i kriminala. Ja smatram da je to velika siva zona kojom možete dugo da se krećete tokom života.

Film, prema njegovim rečima, ne može da prouzrokuje nasilje, može ga podstaći ako već postoji namera, zbog čega smatra da ima više prednosti nego mana. U "Vernosti" on istražuje i temu apsolutne ljubavi, šta je apsolutna ljubav i koje su njene posledice.

- Svi maštamo o apsolutnoj ljubavi kao nečemu što traje do smrti, o ljubavi koja podrazumeva da ćemo ostati verni drugoj osobi i u najesktremnijim uslovima, ali zapravo ne želimo da se dese takve situacije koje će nam potvrditi tu apsolutnu ljubav. Ja u filmu istražujem temu apsolutne ljubavi, ali ne želim takav život kakav imaju moji junaci da bih potvrdio da je u pitanju takva ljubav - objasnio je reditelj ostvarenja "Bikova glava" i "Prljava isporuka".

Na pitanje ko je od reditelja najviše uticao na njega, Roskam je rekao da je takav uticaj veći na početku karijere i da sa svakim novim filmom autor postaje nezavisniji i udaljava se od onih koji su uticali na njega.

Više voli sebe da posmatra kao deo određene kinematografske tradicije u koju unosi svoj jedinstven glas, ali je ipak pomenuo Skorsezea koji je uticao na njega pre nego što je uopšte odlučio da se bavi filmom, zatim braću Koen, ali i Spilberga i Majkla Mena.

Podjednako voli da snima u Americi i Evropi, ali primećuje i međusobne razlike u filmskoj industriji koje postoje i koje on prihvata. Ističe da u evropskim zemljama, poput Belgije, država je ta koja finansira kinematografiju, dok u Holivudu "jedan čovek drži novčanik" i odlučuje o svemu, zbog čega autori imaju veću slobodu i mogućnost improvizacije u Evropi, nego u Americi gde producenti sve kontrolišu.

- U Evropi onaj koji dobije novac, poseduje film. U Americi onaj koji daje novac, poseduje film - primetio je Roskam i najavio da će sledeće ostvarenje snimati u SAD.

Čim je stigao u Drvengrad, Roskam je bio vidno uzbuđen jer je čuo da je to mesto potpuno posvećeno umetnosti, pa se unapred raduje svom učešću u svemu tome.