Andrej Josifovski krenuo je težim putem: Džinovskim muralima podiže svest Beograđana!

Umesto da projektuje građevine u kancelarijskom komforu, arhitekta i strit art umetnik Andrej Josifovski Pijanista krenuo je težim putem: oslikava džinovske murale na fasadama zgrada i podiže svest o potrebi očuvanja prirode

Vođen potrebom da ulepšava svet oko sebe i prenosi snažne društvene poruke, arhitekta i strit art umetnik Andrej Josifovski (30), poznatiji pod pseudonimom Pijanista, počeo je da oslikava fasade na Bežanijskoj kosi. Ubrzo su njegovi murali prevazišli okvire elitnog beogradskog naselja i postali prepoznatljivi širom Srbije. Osim što je svojom umetnošću ulepšao mnogobrojne zgrade u urbanoj strukturi grada, Pijanista se istakao i društveno odgovornim delovanjem. Naime, mnogi njegovi radovi, poput lika autora kultne TV emisije “Sasvim prirodno” Jovana Memedovića izrađenog od plastičnih boca, imaju za cilj da podignu svest o potrebi očuvanja prirode.

- Murali koje radim bave se ozbiljnim temama, društvenim aktuelnostima koje ukazuju na neki problem. Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe. Strit art je umetnost koja se nikome ne dodvorava kako bi rad bio uvršten u program neke izložbe ili muzeja. Dovoljno je samo da izađeš na ulicu, nešto nacrtaš i preneseš poruku.

Andrej smatra da je ulica magično mesto gde se sve dešava, tu njegove radove vidi veliki broj ljudi, slučajni prolaznici, građani.

- Najvažnije je da ulična umetnost prenosi poruku i da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Moja dela doživljavaju različite sudbine. Zlatni cvet, prva ovogodišnja skulptura koju sam napravio, nestao je preko noći. Portret Novaka Đokovića na šljaci uklonjen je ubrzo pošto je nastao, baš kao i portret Jovana Memedovića urađen od plastičnih flaša. Istog trenutka kad sam ga završio i spustio u Savu, poslat je na reciklažu. Sve je to trag jednog vremena i ti radovi će postojati samo u pričama i sećanjima, ali više niko neće moći da ih vidi. Onog momenta kad završim neko delo, oprostim se od njega i idem dalje. Neka i zauvek ostanu tamo gde sam ih postavio.

Sasvim prirodno!

Portret poznatog televizijskog autora Jovana Memedovića napravljen od plastičnih flaša, skupljenih za reciklažu, bio mu je najveći izazov u dosadašnjoj karijeri, a njime je poželeo da skrene pažnju na zagađenost čovekove okoline, pre svega reka.

- Čitavo leto proveo sam na čamcu na Savi i bio sam zapanjen šta sve ljudi bacaju u reku. Počeo sam da skupljam đubre i shvatio da od njega može da se napravi instalacija, iako je ideja o tome tinjala još davno. Otkako sam video Jovana Memedovića kako u svojoj emisiji vozi kanu kroz đubre na Drini, želeo sam da ukažem na ogroman problem odlaganja smeća, jer mnogi ljudi o tome ne razmišljaju. Pitao sam Jovana da li se slaže s tom idejom, i pošto se saglasio, krenuo sam u najzahtevniji poduhvat u svom stvaralačkom opusu, u svakom smislu, koji je trajao više od tri nedelje, uz ogromnu pomoć reciklažnog centra KappaStar iz Zemuna. Na kraju, shvativši da to ipak neću moći da završim sam, pozvao sam prijatelje, kolege, pratioce, i svi su se uključili u pletenje flaša. Kad smo napokon spustili portret u vodu, osećao sam se baš moćno, i srećno, jer sam opet pomerio sopstvene granice.

Iskreno priznaje da nije bio svestan kakav je veliki posao uradio sve dok nije video snimke načinjene dronom.

- Tek tada je došla prava sreća, sve ostalo je bio proces stvaranja. Ma koliko da se suočavam sa teškoćama i problemima dok nešto radim, odustajanje nikad nije opcija. Iako kao arhitekta imam obe licence, projektantsku i izvođačku, odlučio sam da idem težim putem, da se bavim uličnom umetnošću. Vrlo sam zadovoljan što sam “uličar”, kad uveče kući dođem prljav i umazan bojama, osećam radost zbog svega što sam tog dana uradio. Ne zavisim ni od koga, samo od sebe i svoje kreacije. Pomeranje granica me uveseljava i vuče da nastavim dalje, jer ako bih ponavljao nešto što već postoji, postavlja se pitanje zbog čega bih to uopšte činio?