Branislav Trifunović i Tihana Lazović uživaju u ljubavi, a sada imaju povod i za slavlje!

Pošto su proslavili godišnjicu emotivne veze, glumci, Zagrepčanka Tihana Lazović i Beograđanin Branislav-Bane Trifunović prvi put govore o tome kako su se upoznali i zavoleli i koliko je važno da Srbija i Hrvatska intenzivno sarađuju, posebno u oblasti kulture i umetnosti

Glumci Branislav-Bane Trifunović (42) i Tihana Lazović (30) “kliknuli” su na prvom susretu. Spojio ih je čudan splet okolnosti, druženje u jednom beogradskom kafiću uoči početka snimanja serije “Tajkun” u kojoj su oboje igrali. Posle prve dočekane beogradske zore, razmenili su brojeve telefona, družili se, ubrzo zaljubili i nedavno obeležili prvu godišnjicu veze.

- Ni danas nemam odgovor na pitanje šta mi se desilo te noći. Ne znam šta me je nateralo da dođem u taj kafić, ko me je oteo i odveo tamo, pošto sam pre toga bio na koncertu mog prijatelja Marčela u Božidarcu i trebalo je da sa njima idem dalje. Ali otišao sam, i to sam, što inače nikad ne radim. I ostao. Valjda je postojao dobar razlog zbog čega se sve dogodilo baš tako - otkriva Branislav.

Priznaje da je godinama sumnjao u ljubav na daljinu, ali tvrdi da veza sa Tihanom nije takva.

- Mi smo zajedno. Ona ima svoje poslove, upravo je u Zagrebu završila snimanje serije “Područje bez signala” Dalibora Matanića, sledećeg meseca putuje u Italiju da radi jedan film, zatim je u Crnoj Gori očekuje drugi. Naš posao je takav, danas ste ovde, sutra na nekom drugom mestu. Ali kad znate da ste u sigurnim rukama i da vas onaj drugi čeka, nije nikakav problem što se nećete viđati neko vreme. I uvek postoji opcija da odete kod njega na set. Jednostavno, drugačije ne možemo da funkcionišemo. Godinama sam sumnjao i da su veze između dvoje glumaca moguće, jer je uglavnom jedno od njih nezadovoljno, posebno kad nisu u ravnopravnom položaju. To se naročito odnosi na žene, pošto za glumice generalno ima mnogo manje posla, dobre uloge pišu se najčešće za muškarce. Međutim, mi nemamo tih problema, niti ćemo ih imati, čini mi se. Znamo šta hoćemo od sebe. Što se posla tiče, ukus nam je sličan, volimo da gledamo iste stvari i razumemo ih na isti način.

Život na dve adrese Tihana priznaje da bi pre dve godine na pitanje da li bi bila u vezi sa dramskim umetnikom odlučno rekla ne.

- Nas dvoje smo atipični glumci. Lepo je što možemo da razgovaramo o poslu, delimo lepe stvari, kao i frustracije kad nam nešto ne ide. Ipak, najmanje pričamo o poslu, koliko god on bio poseban. Nastojim svim silama da odvojim profesionalni od privatnog života. Neda Arnerić mi je govorila: “Ovaj posao puno daje, ali puno i uzima. Čuvaj se, ne daj da te potroši.” Kad provedeš petnaest sati na setu, moraš da se baviš i nečim drugim, da imaš prijatelje koji nisu iz branše, što je naročito važno ako nisi dobro uradio probu, pa ti se to odrazi na ceo dan. Pokušavam to nekako da promenim, da mi loš dan ili loša uloga ne kroje čitav život, da ne utiču toliko na moje raspoloženje. Potrebno mi je da se posle toga čujem s najboljom prijateljicom, sestrom, da popijemo kafu ili odemo u šetnju. Jer kad upadneš u tu neku umetničku krizu, teško je izvući se.

Život na dve adrese, beogradskoj i zagrebačkoj, za glumicu je prilično komplikovan, posebno sada u doba korone.

- Poslednjih meseci uopšte nisam stigla da vidim Zagreb jer sam sve vreme snimala. I priznajem da mi nedostaje, naročito u ovo zimsko doba. Zapravo, tamo odem da se odmorim i naspavam. Jako volim Beograd, ali on je vrlo intenzivan grad, neprestano živi. Ranije, dok sam radila u Zagrebu, znala sam da iskoristim svaki slobodan trenutak da sednem u auto i dođem ovamo. Više nema te spontanosti, sada zbog korone moraš da planiraš mnogo unapred, da uradiš test koji će važiti dovoljno dugo da možeš da pređeš granicu. A to me izluđuje jer sam vrlo spontana i odluke donosim u trenutku. U Beogradu mi se najviše sviđaju ljudi, i to takozvani mali, obični: taksisti, radnice u dućanima, prolaznici na ulicama. Vrlo su neposredni, opušteni, otvoreni, dok su u Zagrebu svi nekako stegnuti. Dešava mi se da uđem u radnju da kupim hleb i divno se ispričam sa prodavačicom. Takvi susreti me svaki put oduševe. Danas mi je na ulici prišla devojka i tražila da se slikamo zajedno. Zagrepčani ne rade takve stvari u tolikoj meri. Ovde me ljudi više prepoznaju na ulicama, čak mi se sviđa i nadimak koji sam dobila - “srpska snajka”. Sad su i u Zagrebu počeli tako da me zovu i to mi je baš simpatično.

I dok je Tihana, inače Zadranka, oduševljena Beogradom i kaže da je po mentalitetu podseća na njenu Dalmaciju, Bane napominje da nije baš previše impresioniran Zagrebom, iako u njemu imaju dosta prijatelja.

- S vremena na vreme odem tamo, ali nisam baš veliki ljubitelj hrvatske prestonice. Prijatelji se trude da mi pokažu sve njene lepote, jeste lepa i sređena, ali nikad se nisam u njoj nauživao do kraja. Pomalo mi smeta što je počela da liči na svaki drugi evropski grad, dok Beograd i dalje sebi dozvoljava da bude divlji. Ali, možda će mi Zagreb leći s godinama.

Uvereni su kako je veoma važno da države nastale raspadom Jugoslavije imaju saradnju, posebno na polju umetnosti.

- Ne bežim od tog genetskog koda, svi mi govorimo manje-više istim jezikom i isti smo narod - tvrdi Branislav i nastavlja: - Kad odem u Sarajevo, Split ili Zadar, govorim svojim jezikom i svi me razumeju. Prirodno je da se mešamo, da bismo svi bili još bolji. Imam utisak da se u Hrvatskoj mnogo više gledaju srpski filmovi i serije, što je svojevrsni paradoks. Publika tamo uživa da prati sve što dolazi odavde, normalna je ta potreba da vide druga lica i drugi jezik, koji ipak mogu da razumeju.

Pročitajte i Branislav-Bane Trifunović: Zagrljaj sa genijem (foto)

Iako dosta njenih hrvatskih kolega često radi u Srbiji, pre svih Goran Bogdan koji se ovde poslednjih godina potpuno odomaćio, Tihana smatra da to ipak nije dovoljno.

- Mada ima dosta koprodukcija, sve su to mali koraci. Nedavno je Jovana Stojiljković igrala u jednoj hrvatskoj seriji, ali saradnja i razmena bi mogle da budu mnogo veće. Postoje ljudi poput Gorana koji lagano brišu te barijere, a volela bih da ih bude još više. Priželjkujem i neku ulogu ovde. Slobodan sam umetnik pa mi odgovara da malo radim svuda. Sledećeg meseca idem u Italiju, navikla sam na takav, nomadski način života. Bane i ja razdvojenost uspevamo da hendlujemo jer smo još na početku veze znali da ću ići tamo gde me posao odvede. Živimo iz dana u dan i mislim da je to jedino zdravo. Jednom, ako se budemo umorili od takvog načina života, videćemo šta ćemo dalje, koje su nam opcije. A možda se i nećemo umoriti? Korona nas je sve prisilila da živimo samo u sadašnjem trenutku, da ne možemo ništa da planiramo ni mesec dana unapred.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tihana Lazovich (@tihanalazovich)

Rizik vremena Bane ističe da odavno ništa nije radio u Hrvatskoj, trebalo je, ali nije se desilo.

- Razmena je sasvim u redu, jer je meni čitava nekadašnja Jugoslavija zajednički prostor sa 20 miliona ljudi koji se međusobno razumeju. Nama glumcima je potreban izazov, da glumimo na nekom drugom dijalektu, da sebe stavimo u neki drugi kontekst, jer sve postaje dosadno kad uvek igrate sa istim ljudima. Ove godine uspeo sam, nekim čudom, da uradim jedan film sa Stevanom Filipovićem, završio sam i seriju “Nečista krv”, i to je to zasad. U pozorištu nisam igrao od marta i sve mi je nekako čudno. Pre toga dugo nisam imao pauzu u teatru, zasitio sam se i trebalo mi je neko vreme da ga se zaželim. Ali sve ovo sa virusom korona traje predugo i, iskreno, ne znam da li sam sad u stanju da stanem na scenu. Dotle je došlo.

Oboje su preležali koronu, doduše sa slabijim simptomima poput gubitka čula ukusa i mirisa.

- Čudo jedno kako uvek mora da se dogodi nešto loše da bi nas opomenulo da shvatimo šta nam je najvažnije. Sve uzimamo zdravo za gotovo, ukus banane, na primer. Jedeš je a ne osećaš ništa. A kad ti život opali šamar, trudiš se da iz te priče izvučeš nešto dobro. Mama i tata mi jako nedostaju i nadam se da ćemo za praznike uspeti da pobegnemo na nekoliko dana u Zadar, da ih vidimo. Ipak, strah me je jer i oni i nona spadaju u rizične grupe - objašnjava Tihana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tihana Lazovich (@tihanalazovich)

I Banetu teško pada što roditelje, koji žive u Jagodini, ne može češće da viđa.

- Ne bih želeo da ih dovodim ni u kakav rizik. Strašno je što ne možemo da provodimo s njima onoliko vremena koliko bismo voleli. Svi moji prijatelji imaju slične probleme. Zbog svega toga ni ne pravim nikakve planove, samo da smo živi i zdravi. Ako bi Deda Mraz mogao toliko da mi učini, nije mi potrebno ništa više.