Milena Predić: Moja lisabonska priča

Boravak u portugalskoj prestonici glumica Milena Predić pamtiće po obilasku značajnih kulturno-istorijskih spomenika poput kule Belem i tvrđave Sao Žorže, vožnji čuvenim tramvajem broj 28 kroz Alfamu i čarobnom ukusu lokalne poslastice pastel de nata

Moje putovanje u najzapadniju evropsku prestonicu u društvu supruga, producenta Marka Jocića, i nekoliko njegovih saradnika koji su radili na montaži filma “Taksi bluz” bilo je zamišljeno kao poslovno, što mi je odmah smanjilo osećaj griže savesti što u Beogradu ostavljam dvoje male dece. Na kraju se ispostavilo da ni suprug ni ja nismo toliko bili okupirani poslom koliko smo uživali u lepotama grada.

Naš čovek

U Lisabonu je rađen finalni miks filma “Taksi bluz”, i to u studiju Loudness čiji je vlasnik Branko Neškov, naš čovek koji više od dvadeset godina živi u Kaškaišu, čuvenom portugalskom letovalištu nedaleko od Lisabona. Nema domaćeg filmadžije koji nije sarađivao s Brankom ili makar čuo za njega. Reč je o divnom čoveku i velikom znalcu.

Nastavak teksta na sledećoj strani...

Dostojanstvena lepota

U Lisabonu su me odmah osvojili sunčano vreme, arhitektura i melodičan portugalski jezik koji je milina slušati. Ima nešto monumentalno u tom gradu. Prosto se oseća da je prestonica nekadašnje velike sile, čiju dostojanstvenu lepotu nije narušio zub vremena.

Braća po temperamentu

Portugal je blizak građanima Srbije, kulturom pre svega, a posebno nam prija atmosfera Lisabona koja nam je daleko bliža nego ona u uglađenom Amsterdamu ili presterilnom Minhenu, te ne čudi što ga veliki broj naših ljudi obožava. Dok sam bila tamo, svakodnevno su mi od prijatelja koji su posetili ovaj grad stizale preporuke u koji restoran da odem i šta da vidim. Svi su se složili da ne smem propustiti da obiđem vidikovac na Alfami i Miradoro de Santa Luzija, kao i kafiće u kvartu Bairo Alto.

Vidikovac

Alfama je najstariji lisabonski kvart, ispresecan lavirintom uskih uličica koje vode od ušća reke Težo do dvorca na brdu, u kojima je mnoštvo relativno malih kuća ukrašenih karakterističnom keramikom (azuležo), što je podsledica arapskog uticaja na Iberijsko poluostrvo. U ovoj četvrti nalazi se mnogo važnih građevina kao što su katedrala Se, stari dvorac Sao Žorže, Nacionalni panteon gde su sahranjena brojna velika imena Portugala i Crkva Svetog Antonija. Alfamom saobraća famozni tramvaj broj 28, žuti jednovagonac koji izgleda isto kao pre stotinu godina i kreće se kružnom trasom projektovanom 1873. A kada se već nađete tu, prosto je obavezno da se popnete na vidikovac Miradoro de Santa Luzija i uživate u pogledu na grad.

Nastavak teksta na sledećoj strani...

Pisac-vodič

Imali smo sreće da nam je nekoliko dana domaćin bio naš pisac i prevodilac Dejan Tiago Stanković. Nema bolje kombinacije od pisca dobro obaveštenog o lokalnim specifičnostima Lisabona. Osim što dobro piše, Tiago i odlično kuva, a na naše zadovoljstvo, upoznali smo i njegove prijatelje, mahom Brazilce s adresom stanovanja u Lisabonu. Dejan nas je vodio na mesta koja nisu na standardnoj turističkoj ruti Lisabona i zbog njegovih priča još više sam zavolela taj grad.

Hipsterski raj

Na mene je poseban utisak ostavila Tvrđava Svetog Đorđa, jedan od brojnih veličanstvenih vidikovaca, koja je primetna iz skoro svih delova grada. Restaurirana je 1938. godine i izgleda kao neko bajkovito srednjovekovno zdanje. To je zato što su je nakon ponovnog osvajanja grada portugalski kraljevi pretvorili u raskošnu rezidenciju. Tvrđava je kasnije korišćena kao pozorište, pa zatvor, čak i kao skladište oružja. Danas se tu održavaju umetnički performansi na koje dolaze zanimljivi ljudi, a celim prostorom vlada pozitivna, hipsterska amosfera.

Kula Belem

Jedan od zaštitnih znakova Lisabona svakako je kula Belem, prvobitno podignuta na ostrvcu reke Težo s namerom da se iz nje brani grad od brodova koji su uplovljavali sa Atlantika. S vremenom se kopno spojilo sa ostrvom i danas izgleda kao da je Belem zapravo izgrađen na obali. Ova kula je samo pedesetak godina služila za odbranu grada, a vekovima potom, nakon španskog osvajanja, bila je zatvor. Danas je jedan od najlepših spomenika u Portugalu i izvanredan primer portugalske kasne gotike u arhitekturi.

Nastavak teksta na sledećoj strani...

Slatkiš za kraj

U lisabonskoj kuhinji dominira riba, najčešće bakalar, za kog stanovnici u šali vole da kažu da umeju da ga spreme na 365 načina, za svaki dan u godini po jedan. Meni su se dopale sve varijante koje sam probala. Sardele su takođe veoma zastupljene, a moja omiljena poslastica tokom boravka tamo bio je pastel de nata, čuveni portugalski tartići sa kremom od jaja. Ovaj slatkiš se zove i pastel de Belem zato što su ga prvi pravili monasi iz jednog tamošnjeg samostana još u 18. veku. Danas se najbolji tartići mogu pronaći u poslastičarnici koja se zove upravo Belem, a postoji od 1837. godine.

Ne propustiti

Lisabonski lift Santa Žusta, u obliku tornja, podignut je 1902. od livenog gvožđa i ukrašen je filigranom. On spaja donji grad Baišu sa gornjim Bairo Altom, ima dve kabine u koje može da se smesti po 25 putnika, a penje se na visinu od 45 metara.