Najveće ostrvo u Egejskom moru Maja Volk opisala je ovim rečima! (foto)

Na najvećem ostrvu u Egejskom moru profesorka dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti i spisateljica Maja Volk, u društvu supruga Nikosa, obišla je antičku termalnu banju, divila se prelepim stablima pistaća i uživala u zdravom ručku kraj jednog od brojnih vodopada

- Na Eviju sam otišla jer je Nikos hteo da mi pokaže vodopade i poznate gejzire vrele mineralne vode gradića Edipsosa oko kojih su nikli toliki hoteli. Stigli smo autom sa donje strane, prešli most koji spaja ostrvo sa kopnom Halkidiki i vozili celom dužinom, s namerom da u povratku na drugom kraju ostrva, u banjskom Edipsosu, uzmemo trajekt i prebacimo se na kopno. Ali vetar je bio toliko snažan da brodovi nisu isplovljavali, tako da smo morali ponovo autom da prekrstarimo ostrvo i vratimo se mostom kako smo i došli.

Mitske bure!

To je verujem bio identičan vetar koji je sprečio Agamemnonovu flotu da krene upravo iz zaliva između Halkidikija i Evije za Troju. Tu su struje neverovatne, jake kao rečni brzaci, i menjaju se iz sata u sat. Nismo ostali dugo. Plan je bio da nam taj prvi odlazak tamo bude izvidnica za duži boravak tokom leta i uživanje u banji. Nažalost, sa izbijanjem ludila oko kovida-19, taj plan je propao. Ulice Edipsosa su bile puste, hoteli zatvoreni, vrela voda koja izbija iz zemlje i uliva se u more spuštajući se niz stene, što je redak fenomen, pušila se iz malih bazena koji su davno, još pedesetih godina, napravljeni napolju na plaži kako bi svi slobodno mogli da uživaju u banjskoj vodi, ali zbog olujnog vetra bilo je nemoguće da se brčnem.

Vodič zlata vredan

No, uz Nikosa kao istorijskog vodiča, sa znanjem koje ne postoji na guglu, utisak je bio neverovatan. U planinama su sela gde žive Vlasi i Karakačani, odnosno Cincari, koji su ranije vodili nomadski život. Jako su se obradovali kad su čuli da sam iz Srbije. Ostrvo je pre svega poznato po raznovrsnosti prirode. Južni deo čine ogoljene stene, u sredini su planine, a na severu plodna zemlja.

Neuništiva priroda Evija je, posle Krita, drugo najveće ostrvo u Grčkoj, a najveće u Egejskom moru, za koje se vezuju mnoge priče, mitovi ali i bogata istorija. Nekada je bilo deo kopna, ali se odvojilo prilikom jednog zemljotresa još u davnim vremenima. Kad prelećete ostrvo avionom, vidite nepregledne planinske lance i ono deluje nenaseljeno.

Ime Evija u antičko doba značilo je “mesto gde žive dobro nahranjeni volovi”. Pre nekoliko godina ostrvo je zahvatio požar, ostavivši za sobom sablasne predele sprženog drveća, ali priroda se obnavlja, iz pepela kreću mladice. Vodopadi su nestvarni, a prilazi i treking staze lepo uređeni. Stabla pistaća su na sve strane.

Slavni gosti Čim pređete most i stignete na Eviju, čekaju vas pelikani u zalivu. A onda antički vijadukt, i odmah znate da su tu oduvek boravili ljudi i uživali u bogatstvu prirode i termalnim izvorima, kojih kod Edipsosa ima osamdeset i svi neprestano teku već dvadeset hiljada godina. Voda je puna gvožđa i magnezijuma i crvena je.

Toliko je lekovita da su je pominjali i Plutarh i Aristotel, a u njoj su se brčkali i Čerčil, Greta Garbo i Marija Kalas. Grci vole da kažu da ova banja leči baš sve boljke. Inače, prvi most sa kopnom je izgrađen 400 godina pre nove ere, usred trećeg Peloponeskog rata. Na mene je naravno najjači utisak ostavila priroda, vodopadi, rastinje, šume i planine. Podsetila me je na Šumadiju.

Branč kraj vodopada Ja sam naravno ponela ručak, a obedovali smo pored vodopada. Edipsos je letovalište posebno atraktivno i zbog banje i vodopada kojih ima nekoliko. Jeli smo moju salatu, pili moje sokove, poneli izletničko ćebence. Nema tog restorana ispod vodopada koji bi bio bolje mesto od ovog. Kao deca smo se sakrivali u velika šuplja debla, slušali ptice. U Edipsosu sam na plaži probala da stavim nogu u bazenče sa vrelom crvenom vodom. Mislim da je bila gotovo ključajuća, zbog čega sam vrisnula, nisam očekivala da ću se skuvati dok besni oluja, a onda mi je Nikos mirno objasnio da je temperatura vode 86 stepeni.