Više od milion evra godišnje završi u fontani Di Trevi, a svi se pitaju gde odlazi taj novac

Kada se odlučite da posetite Rim, jedna od prvih destinacija će sigurno biti glavna fontana u ovom gradu, nadaleko poznata.

Takođe je veoma popularno bacanje novčića u fontanu Di Trevi uz prethodno zamišljenu želju, a količina novca koja se na godišnjem nivou prikupi je impozantna.

Pexels

U fontani izgrađenoj u 18. veku svake godine se nađe čak više od milion evra u kovanicama.

Nekako se logično nameće pitanje šta se dešava sa tolikim novcem. Verovali ili ne, koristi se za vrlo pozitivan cilj.

Bacanje novčića u fontanu Di Trevi - od kada datira običaj?

Jedna od najpoznatijih znamenitosti italijanske prestonice izgrađena je između 1732. i 1762. godine.

Nikola Salvi, koji ju je dizajnirao, u svom projektu predstavio je kroćenje vode. Bog mora, koji u rimskoj mitologiji nosi ime Okean, prikazan je na kočijama, koje vuku morski konji.

Ipak, bacanje novčića u fontanu Di Trevi datira od 1954. godine, kada je premijerno prikazan film "Tri novčića u fontani".

Pexels

Veruje se da svako ko leđima okrenut fontani Di Trevi bude u nju bacio novčić sigurno mora bar još jednom da dođe u Rim.

No, nije to jedino važno, već je bitno da kovanica bude bačena u vodu desnom rukom preko levog ramena kako bi se želja ispunila, navodi "Euronews.com".

A šta se dešava sa kovanicama?

Nekoliko puta u toku godine nadležne gradske službe sakupljaju novčiće, koje posle toga skladište. Sve vreme ovog postupka prisutna je i policija.

Pročitajte Miho, leti visoko - Uz pesmu navijača Lacija sahranjen Siniša Mihajlović, živećeš večno (video)

Zvanično je 2001. godine gradonačelnik Rima doneo odluku da se prikupljeni novčići iz fontane Di Trevi koriste za lokalnu dobrotvornu organizaciju, što u velikoj meri utiče na sprečavanje do tada čestih pokušaja krađe novčića iz čuvene fontane.

Od tada prikupljeni novac biva doniran crkvenoj dobrotvornoj organizaciji "Caritas". Zahvaljujući tolikom novcu, pomenuta organizacija dopunjuje čak oko 15 odsto godišnjeg budžeta.

Dalje se prikupljeni novac koristi za pomoć siromašnim stanovnicima prestonice, odnosno svima onima kojima je pomoć potrebna.

 Od tog novca finansira se rad narodnih kuhinja, skloništa za beskućnike i drugi projekti tog tipa.

Uz to, od toga se finansira i održavanje kompleksa, smeštenog na periferiji italijanske prestonice, u kome se, osim staračkog doma, nalaze i zubar i kantina, namenjeni siromašnim stanovnicima Rima.