U rezidencijalnom delu Beograda, na tromeđi Topčidera, Dedinja i Banjice, pevačica je pronašla idealno mesto za odrastanje sina Filipa i kćerke Monike, u kojem, pored dragih uspomena, ima mesta i za retke predmete kao što je klavirska stolica Frenka Sinatre
Živela je u Moskvi i Londonu, a već osam godina njen dom je u mirnom rezidencijalnom delu Beograda, na mestu gde se dodiruju Topčiderska šuma, Dedinje i Banjica. Ipak, kad bi morala da odluči koja adresa joj je najmilija, pevačica Danijela Karić (33) bila bi u dilemi šta da odgovori. Srećna je što je sebi i deci, desetogodišnjem Filipu i osmogodišnjoj Moniki, koje je dobila u braku sa fudbalerom Nikolom Martaćem (37), u dupleksu od 290 kvadrata obezbedila sve što im je potrebno. Iako klinci imaju svoje sobe u kojima postavljaju sopstvena pravila, najlepše im je kad se sa mamom ušuškaju na ugaonoj garnituri u dnevnom boravku.
- Rođena sam u Beogradu i prve četiri godine sam provela u rodnom gradu, zatim sam se s porodicom preselila u Moskvu, a odatle u London, gde sam bila do 24. godine. Tako da bi, zapravo, britanska prestonica trebalo da bude moj dom, ali, em sam u to vreme stalno putovala, em će se u maju navršiti osam godina otkako živim u Srbiji, pa su mi emocije pomešane.
DEČJI RAJ
Dva su velika razloga što je tako. Prvi, trebalo joj je vremena da shvati da se u Beograd vratila za stalno, drugi je privikavanje na ovdašnji mentalitet, prilično različit od britanskog.
- Za mene je to bio svojevrstan šok. Stvarno smo specifičan narod. Takođe, bio mi je potreban i izvestan period da uvidim kako ću sad sve vreme živeti ovde, a ne da ću boraviti malo u Beogradu pa opet otići. Tako da su mi osećanja baš podeljena. Ranije me je držala euforija vezana za London, s obzirom na to da sam u njemu provela mnoge lepe godine, ali pošto već duže ne idem tamo, i ta sećanja su počela da blede.
U dupleksu stanuje već pet godina.
- Ovakav prostor je idealan za nekog ko želi kuću, a u stvari je reč o stanu. U početku sam bila skeptična da će deca tu bezbedno odrastati, posebno zbog mnoštva stepenica. Međutim, super je što svako poseduje sopstveni kutak. Pošto smo mi Karići generalno velika porodica, ja imam tri brata, kad je tata počeo da radi i po svetu, omogućio nam je svima zasebne sobe sa pratećim kupatilima. Tako i ovde gornji sprat čine tri spavaće sobe i iz svake se ulazi u posebno kupatilo, a dole takođe postoji kupatilo, zatim je tu dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinja i jedan deo koji smo pretvorili u igraonicu.
Koliko je prostor lepo osmišljen, naročito za decu, ilustruje anegdota sa Monikinog prošlogodišnjeg rođendana.
- Deca su uživala, igrala su se žmurke, jurila se po celom stanu, i onda je jedan dečak mami rekao da će i on svoj rođendan da proslavi u ovoj igraonici jer mu se mnogo dopala.
Iza zgrade postoji malo dvorište, a na spratu i terasa od sto kvadratnih metara na kojoj klinci komotno i bezbedno mogu da se igraju.
- Nažalost, kao i većina drugih ljudi danas i mi živimo veoma brzo, deca su u školi od devet do pet, posle ih čekaju i druge obaveze i nemamo baš mnogo prilika da uživamo u onome što imamo. Praktična sam i trudim se da se dobro organizujem. Ne kuvam svakog dana pošto je za ukusna jela potrebno prilično truda i dosta vremena. Odrasla sam uz mamu koja je ujutru, čim ustane, stavljala lonac sa supom da se lagano krčka, ali priznajem da sam ja pre za brže i jednostavnije recepte.
Danijela je odavno izbacila televizor iz spavaće sobe, smatrala je da je to efikasan način da se odmori i brzo zaspi.
- I uopšte mi ne nedostaje. Lepše mi je kad se uspavam bez “pomagala”, odnosno kad mi ništa ne remeti san.
U VEZI SA KLAVIROM
Dva klavira su joj najdraži predmeti u stanu. Posebno mesto zauzimaju trofeji i medalje koje je osvojila na takmičenjima.
- Završila sam osnovnu i srednju muzičku školu, odsek klavir. Ne ističem to, nisam takav tip, ali kad sam o tome nedavno pričala sa prijateljicom, ona je zaključila da je to bio prilično težak život ispunjen mnoštvom obaveza. Propustila sam mature, izlaske, rođendane, imala sam maltene vojnički ritam: škola, učenje, klavir, takmičenja, putovanja. Tako je bilo godinama, sve dok nisam završila fakultet. Nije bilo mesta za one druge stvari koje su moji vršnjaci prošli. Jednom se moj brat Simon šalio kako je meni klavir bio i dečko, i jedina “veza”, i izlazak. I to je živa istina.
Diplomirala je opštu psihologiju, mada ju je više zanimala dečja. Zahvaljujući tom znanju nije stroga mama.
- Veoma sam liberalna, puštam Filipa i Moniku da sami istraže šta ih zanima, ni na šta ih ne teram, tu sam da ih uvek podržim. Doduše, i na osnovu sopstvenog iskustva znam da je veoma dobro kad roditelji na vreme prepoznaju talenat kod dece. Jer, dešavalo se da plačem jer nisam htela da vežbam klavir po tri sata čim se vratim iz škole, želela sam i ja napolje da se igram kao drugi klinci, ali moji roditelji su bili uporni, i hvala im na tome. Za razliku od njih, ja sam tu popustljivija. Na primer, Monika je dve godine išla na balet, bila je najbolja, ali onda je počela da se žali kako je njoj tamo dosadno i ja nisam insistirala da nastavi. Ipak, i kod mene se zna red, kad se nešto počne, to mora i da se završi.
Sin je definitivno povukao očeve gene. Talentovan je za nekoliko sportova, posebno za košarku i fudbal.
- U školi su mi rekli da je veoma inteligentan, odlično mu idu svi predmeti, a najviše se ističe u matematici i srećna sam zbog toga.
Upravo je Filipova želja bila da u dnevnom boravku u prizemlju postave koš. On u šali kaže da su taj veliki prostor podelili na njegov i deo za mamu i sestru. Celokupan enterijer je osmislila njihova rođaka Elena Karić, a zbog Filipovog interesovanja za šah sto podseća na šahovsku tablu. Najčešće ga igra sa dedom Dragomirom, od koga je nedavno dobio radni sto i stolicu koje je on koristio u svojoj prvoj kancelariji u Moskvi. Moniki deka redovno donosi babuške, neke su specijalno rađene za nju, i već poseduje zavidnu kolekciju. Čuva ih na trpezarijskom stolu.
- Kćerka je slična meni, voli da pevuši, ide na latinoamerički ples. Već se i takmiči, ali ne vidim da joj je motiv da mene prestigne u broju osvojenih medalja. Ona ih zasad ima 24. I Monika je svirala klavir, međutim, to nije nešto čime će se baviti. Bar sada tako izgleda.
Osim dva klavira, dopremljena iz Londona, draga joj je i klavirska stolica koju je pre desetak godina dobila na poklon od roditelja, a koja je nekad pripadala Frenku Sinatri.
- Mama i tata su mi je kupili na jednoj aukciji i baš sam srećna što je u mom posedu. Inače, moja sestra od strica Danica, sa kojom sam imala bend “DnD”, i ja često smo svirale u četiri ruke.
Iako je trpezarija veoma prostrana, najčešće jedu u dnevnom boravku, gde se sve troje smeste na jednoj sofi. To im je ritual u prizemlju, dok u sličnom prostoru na spratu vole da se igraju ili gledaju televiziju.
- Tada pričamo o svemu, pustimo crtaće, slušamo muziku. Oboje imaju i svoje sobe koje su njihova mala carstva. Kad je Monika počela da švrlja po zidovima, nisam joj branila. Nisam od onih mama što za sve govore ne.
Monikina soba je u roze i bež tonovima, Filipova je malo “ozbiljnija”, preovlađuju plavi i crveni detalji. Oboje imaju tepihe u obliku mede sa svojim imenima koji su stigli iz Londona.
- Kad smo se ovde uselili, njih dvoje su bili mali, pa smo njihov tata i ja birali nameštaj i sve ostalo. Za Filipa sam mislila da će brzo izaći iz bebeće faze pa sam se opredelila za kombinaciju plave i crvene.
Pre dve godine razvela se od fudbalera Nikole Martaća, sa kojim je devet godina bila u braku. Deca i ona su ostali u ovom stanu.
- Ni na trenutak nisam pomislila da će me uspomene na zajednički život opterećivati. Jednostavno, nisam tip osobe kojoj je kuća na prvom mestu, bitnije su mi druge stvari. Moja braća znaju kakva sam i često me zezaju da bih najradije svima postavila jedan tanjir i dala plastične čaše. Šalu na stranu, zaista smatram da život čine važnije stvari od toga kakve su nam stolice, zavese, imamo li dva ili tri tepiha. I pošto nisam želela da živim lažan život, da jednog dana prigovaram deci kako sam se zbog njih žrtvovala i ostala u braku u kome ja više nisam bila ja, odlučila sam da se razvedem. Dugo sam vagala, nisam presekla preko noći, ali kad sam to rešila, nije bilo šanse da me nešto pokoleba.
Odnedavno je u vezi sa Ivanom Mileusnićem, plesačem i koreografom, i potpuno je emotivno ispunjena.
- Ne bih mnogo pričala o tome. Jesam u vezi i lepo mi je. Moja deca su srećna, ja sam srećna. Uživamo u našem malom carstvu, ovde imamo sve što nam je potrebno. U školu stižu za desetak minuta, začas smo u centru, gde inače ne bih živela, mnogo je haotično. Ovo je miran, ušuškan kraj grada i to nam je zasad najvažnije.
Najnovije.
