Arnold Švarceneger o siromašnom detinjstvu u Austriji: Otac me je često ponižavao

Holivudski glumac, koji će sa 70 godina snimati šesti nastavak filmskog serijala o Terminatoru, naviknut je na pobede: bio je svetski prvak u bodibildingu i guverner Kalifornije, a poraz je priznao jedino u braku - koji mu se raspao zbog neverstva

Kao što obećava na kraju svakog od pet filmova “Terminator”, izgovarajući rečenicu “Vratiću se”, holivudski glumac Arnold Švarceneger ponovo će glumiti neuništivog kiborga. Iako danas puni 70 godina, bivši guverner Kalifornije i nekadašnji najpoznatiji bodibilder na svetu očigledno još nije spreman za penziju. Tokom glumačke karijere snimio je više od 60 filmova, među kojima su hitovi “Predator”, “Totalni opoziv”, “Konan varvarin” i “Istinite laži”, ali najveću slavu stekao je filmskim serijalom o Terminatoru. Prvi deo je snimljen 1984, a peti, “Terminator: Genisys”, 2015.

Da je, uprkos zlatnim godinama, još u snazi, Švarceneger je dokazao najavivši snimanje još jednog filma - nastavka komedije “Blizanci” iz 1988, u kojoj je glumio s Denijem Devitom. Kondiciju održava svakodnevnim odlascima u teretanu, što mu nije nikakav problem jer je zavisnik od vežbanja. A to pak ne čudi pošto je tokom bodibilderske karijere osvojio pet titula mistera univerzuma i čak sedam mistera olimpije.

Bio je to ogroman uspeh za siromašnog mladića iz austrijske provincije koji je u SAD stigao bez novca i s vrlo slabim znanjem engleskog. Zahvaljujući neverovatnoj upornosti i radu postao je jedna od najvećih akcionih zvezda Holivuda, a izgradio je i uspešnu političku karijeru odradivši dva mandata kao guverner Kalifornije. Jedino u čemu nije uspeo jeste brak s bivšom televizijskom novinarkom Marijom Šrajver (61), s kojom je dobio sinove Patrika (23) i Kristofera (19) i kćerke Ketrin (27) i Kristinu (25). Razveli su se 2011. nakon što je otkriveno da glumac ima sina Džozefa (19) s Mildred Baenom (55), koja im je bila kućna pomoćnica.

Priča o holivudskom uspehu i porodičnom skandalu čini se poput slatko-gorke bajke iz perspektive dečaka odraslog u mestašcu Tal pored Graca, u kojem je Arnold rođen kao mlađi sin šefa policije Gustava Švarcenegera i njegove supruge Aurelije, domaćice. Sa starijim bratom Majnhardom nikad nije bio u dobrim odnosima jer ga je otac tokom njihovog detinjstva otvoreno favorizovao, dok je za njega, iz nikad objašnjenih razloga, tvrdio da nije njegov biološki sin. To je uzrokovalo stalne trzavice u kući i vrlo krut odnos prema dečaku. Gustav je Arnolda često fizički kažnjavao i ponižavao, što je trajno narušilo njihov odnos, pa glumac nije došao čak ni na očevu sahranu 1972. Nije bio ni na Majnhardovoj sahrani, nakon što je ovaj 1971. poginuo u saobraćajnoj nesreći za koju je sam bio kriv jer je vozio u pijanom stanju.

Gustav Švarceneger u mladosti je bio član nacional-socijalističke partije, što su mediji iskoristili kad se Arnold 2003. prvi put kandidovao za guvernera Kalifornije, ali kako se on čvrsto ogradio od antisemitske politike, to mu nije naštetilo na izborima.

Svoje detinjstvo opisao je kao teško i siromašno - porodična kuća nije imala ni priključak na vodovod, a frižider su nabavili tek kad mu je bilo 14 godina. Otac je insistirao na tome da dečaci redovno vežbaju, zbog čega su ustajali u zoru, a nakon toga su sat vremena hodali do škole. Arnold je bio dobar u fudbalu, ali taj sport ga nije previše zanimao. Sanjao je o bodibildingu, na koji se u njegovom selu gledalo s podsmehom. Čak su ga i prijatelji zafrkavali da previše pažnje posvećuje pumpanju mišića, a njegova majka obratila se doktoru za savet kad je videla da je sobu oblepio posterima mišićavih muškaraca, umesto zgodnih žena.

- Kod kuće nisam bio srećan. Austrija je za mene bila mala. U mojoj zemlji nisu se cenili bodibilderi nego fudbaleri i skijaši. Ali kad sam jednom prilikom kao 14-godišnjak ušao u teretanu u Gracu i video bildere, bio sam zadivljen njihovim mišićima. Onako snažni, ličili su mi na mitske junake. Shvatio sam da želim da budem jedan od njih i da se time bavim u budućnosti. Međutim, moj otac je hteo da postanem policajac poput njega, a majka je mislila da ću biti trgovac - rekao je mnogo kasnije.

Kad je napunio 18, otišao je u vojsku, gde je saznao da se u Štutgartu organizuje međunarodno takmičenje u bodibildingu. Iako kao vojnik nije smeo da napušta kasarnu, uspeo je da se iskrade i pobegne na takmičenje - na kojem je s lakoćom pobedio. Ali bekstvo nije prošlo neprimećeno pa je završio na nedelju dana u samici, a posle toga je mesecima za kaznu u kuhinji ljuštio krompire.

Nakon što je 1966. odslužio vojni rok, Švarceneger je otputovao na svoje prvo veliko međunarodno takmičenje u inostranstvu - na izbor za mistera univerzuma u Londonu. Osvojio je drugo mesto, ali mu je Čarls Benet, koji je bio jedan od sudija, ponudio da ga trenira. Arnold se bez razmišljanja preselio u britansku prestonicu, iako nije znao ni reč engleskog. Živeo je u kući s Benetovom porodicom, i prvi put je osećao da je okružen ljudima koji ga vole i brinu se o njemu. Rezultat je stigao brzo i bio je impresivan: 1967, sa samo 20 godina, postao je najmlađi mister univerzuma u istoriji.