Dragan i Branka Džajić: Osmeh našeg unuka vredniji je od svih pehara

Nakon što su im pre osam meseci kćerka Sanja i zet Vladimir podarili prvog unuka najbolji srpski fudbaler svih vremena i njegova supruga fotografisali su se s naslednikom i tom prilikom otkrili da su najponosniji baka i deka na svetu

Fudbalska legenda Dragan Džajić (71) uživa u odrastanju unuka Luke kojeg su mu pre osam meseci podarili kćerka Sanja i zet Vladimir Vranješ. Počasni predsednik Crvene zvezde i njegova supruga Branka ističu koliko im je naslednik ulepšao život. Iako je beba i ovo mu je bilo prvo slikanje za novine, dečak je pozirao kao profesionalac i nedvosmisleno pokazao da je on nova zvezda u kući Džajića. Deda priznaje da mu jedan unukov osmeh više znači od svih osvojenih pehara.

Dragan: Sad me već i prepoznaje, i kad ga uzmem u naručje, to su zaista radosni trenuci. Jedva čekam da mi kćerka pošalje sliku, samo da ga vidim.

Dragan Džajić: Unuk ima više kose od mene

Branka: Ovo je produžetak velike sreće koju smo doživeli kad smo dobili našu decu, mada je taj period bio pomalo bremenit očekivanim stepenom odgovornosti, strahom kako će sve biti. Luka je kruna naše velike sreće koja se zove porodica.

Koliko vremena provodite sa unukom?

Branka: Deda je tu mnogo revnosniji, ima termine pre i posle podne, sumnjam da ide i noću, ali mi to ne prijavljuje. I ja ga obilazim svakodnevno, ali vodimo računa da ne opterećujemo Sanju i Vladu, koji uživaju u svom detetu i njegovom odgajanju. Verujem da su svi koji su u ovakvoj situaciji srećni i da jedva čekaju da tu radost pokažu na licu, u očima, rečima. Toliko smo srećni da bismo voleli da svi to čuju.

Kritikuju li vas kćerka i zet da ćete ga razmaziti?

Branka: Zato što je ljubav velika, razum mora da napravi prioritet. Oni su roditelji, a mi smo tu, u drugom redu.

Dragan: Branka i ja sigurno nećemo preterati ni u čemu, znamo kako se odgajaju deca i kome treba da pripadne prva rola, a mi smo tu da ga na svoj način ljubimo, volimo, pazimo i mazimo.

Podseća li vas Luka na Sanju i Draganu kad su bile male?

Branka: Fizički liči na svog tatu i Sanju, mislim da je nasledio i njen temperament.

Dragane, jeste li mu već kupili loptu i priželjkujete li trenutak kad ćete mu otkriti sve fudbalske trikove?

Dragan: Nisam. Kao roditelju najvažnije mi je bilo da Sanjina trudnoća i porođaj proteknu kako treba, sve drugo, a tu mislim na bebin pol, ime, afinitete, bilo je na drugom mestu. Naravno, moja ljubav prema Luki je bezgranična, ali svestan sam da će njega vaspitavati njegovi mama i tata kako oni budu smatrali da treba. Lako ćemo za fudbal i lopte, imaće ih koliko god ih bude želeo, to nije sporno, ali sada se ne opterećujem time da li će biti fudbaler. Voleo bih to, svakako, ali sačekaćemo da poraste da vidimo hoće li njega to zanimati.