Džejn Fonda: Konce sreće svako drži u vlastitim rukama, samo dok je mlad čovek to ne shvata

Holivudska glumica, koja i u 80. godini snima, puna je energije i samopouzdanja: u životu je imala uspona i padova, ali nikada nije klonula duhom i tvrdi da je najbolje razdoblje tek pred njom

Dok smo mladi, imamo osećaj da ćemo sreću naći u imovini, partnerima, karijeri, zvezdama... I ja sam dugo mislila da je tako. No, mudrost dolazi s godinama, i onda najednom shvatite kako ima dosta istine u tome da konce svoje sreće držite u vlastitim rukama, samo što se oni mnogima od straha zapetljaju - tvrdi američka glumica Džejn Fonda.

Iako je 21. decembra proslavila 80. rođendan, izgleda sjajno i puna je entuzijazma, planova i samopouzdanja. Nije ni čudo, u životu je radila i postigla mnogo. Osvojila je sedam nominacija za Oskara i dve Akademijine statue - za “Detektiva Kluta” 1971. i za “Povratak ratnika” 1978. - Emi za TV film “The Dollmaker” 1984, dve nagrade BAFTA i četiri Zlatna globusa. Uz to, 2007. je dobila počasnu Zlatnu palmu Filmskog festivala u Kanu, a 2009. i priznanje za životno delo New York Women’s Agenda, organizacije koja objedinjuje sva ženska udruženja u SAD. Američki filmski institut dodelio joj je 2014. nagradu za životno delo, ali lista se tu sigurno neće završiti. Jer, kako je objasnila u autobiografskoj knjizi “My Life So Far”, objavljenoj 2005, svoj život je podelila u tri čina po trideset godina, s tim da “poslednji čin još traje i biće najznačajniji pošto ću u njemu uraditi najviše stvari po kojima će me pamtiti”.

Rođena 21. decembra 1937. u Njujorku kao Džejn Simor Fonda, bila je prvo dete tada slavnog glumca Henrija Fonde i pripadnice visokog američkog društva Franses Simor. Oba roditelja su imala po jedan neuspešan brak iza sebe, a ubrzo se pokazalo da ni ovaj neće biti srećan. Iako su 1939. dobili i sina Pitera, njihovi odnosi su postajali sve gori, a napetost u porodici sve opipljivija. Džejn je posle priznala da joj je - uprkos ogromnom bogatstvu s majčine strane - život bio otužan. Roditelji za nju nisu nalazili vremena pa joj se činilo da im samo smeta. Otac je stalno radio, a majka je često pobolevala zbog psihičkih problema uzrokovanih seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu, za šta se saznalo tek kasnije. Nezdravo porodično okruženje produbilo je teške depresije Franses Simor-Fonda i ona to više nije uspevala da izdrži. U maju 1950, kad je Džejn bilo 12 godina, prerezala je sebi vrat britvom.

Nakon Fransesine smrti brigu o Džejn i Piteru preuzela je baka s majčine strane, a otac se posvetio poslu i, mnogo više, ženama koje su ga saletale. Ubrzo se oženio i treći put, Suzan Blančard, glumicom samo deset godina starijom od Džejn. Deca iz prethodnog braka kao da su za njega prestala da postoje.

Brižna i dobronamerna, ali staromodna i kruta, baka je unuki omogućila prestižno formalno školovanje, ali i usadila uverenje da se od nje ne očekuje da išta radi. Džejn se upisala na Vasar, ugledni privatni koledž za decu najbogatijih Amerikanaca, u kojem se sticanje obrazovanja nije tretiralo kao primarni cilj. Mnogo važnije bilo je upoznati jednako bogatog, ili još bogatijeg mladića i, po mogućnosti, pri kraju studija objaviti veridbu, a nakon toga se venčati.

Džejn Fonda: Nisam uvek bila dobra majka

- Ništa nas nisu naučili! Izašla sam odande glupa kao guska! I nikome to nije bilo važno - rekla je. - Ipak, na neki način sam profitirala: postalo mi je jasno da se za svoje obrazovanje moram pobrinuti sama.

I zaista, pobrinula se: počela je da guta knjige, po dve-tri nedeljno, sve dok joj se nije učinilo da u opštem mraku neznanja stvari počinju da dobijaju obrise. I onda je, kao da se prenula iz sna, donela odluku koja je zgrozila njenu baku: napustila je Vasar i otišla u Evropu. No, posle samo mesec dana vratila se kući i zahtevala od oca da joj plati muzičko školovanje. Henri Fonda, zaokupljen brigama između četvrtog i petog braka, karijerom i ženama kojima nije mogao odoleti, bez oklevanja je potpisao ček, ali ga i dalje nije zanimalo šta njegova kćerka radi. Džejn je pak nakon nekoliko časova klavira shvatila da je muzika ipak ne zanima pa je upisala školu glume Actors Studio Lija Strazberga - koji je smatrao da je nadarena.

- Bio je prva osoba, osim moga oca, koji mi je tako nešto rekao. Pomislila sam kako možda ipak nisam bezvredna - izjavila je kasnije.

Očev prijatelj Džošua Logan dao joj je 1960. ulogu u svom ostvarenju “Toy Story”. Film nije bio posebno zapažen, ali joj je sledećih godina obezbedio još nekoliko manjih uloga. No, sve su je više frustrirali komentari da ih je dobila na račun očeve slave, pa je početkom 1965. odlučila da ponovo ode u Pariz, gde će joj, nadala se, glumački angažmani biti nuđeni zbog nje, a ne zbog poznatog oca. Ubrzo po dolasku u Francusku upoznala je 11 godina starijeg reditelja Rožea Vadima, koji je sebi pripisivao zasluge da je stvorio Brižit Bardo, tada najveću francusku filmsku divu, s kojom je bio i u braku. Nakon kratke veze Džejn se, na užas svoje bake, 14. avgusta 1965. udala za Vadima u Las Vegasu, a 1968. rodila je kćerku Vanesu. Iste godine prikazana je “Barbarela”, erotizovani naučnofantastični film koji je postigao veliki uspeh, a Rože je ponosno izjavljivao kako je lansirao “još jednu, američku Brižit Bardo”.

Međutim, Džejn nije bila oduševljena filmom, a ni mužem, koji ju je omalovažavao smatrajući je praznoglavom lepoticom kakvom ju je i prikazao u “Barbareli”. Vadimu su žene i inače bile inferiorna bića, dok je svojom zadatkom smatrao da ih “dorađuje”, kako je često govorio. Raskorak u životnim stavovima postajao je sve veći i Fonda je toga bila bolno svesna.

- Bili smo dva odvojena sveta, ali bila sam previše mlada da to odmah shvatim - objasnila je. - Kažu da se suprotnosti privlače, ali to je održivo samo na kratke staze. Ljudi koji žele da budu partneri moraju biti kompatibilni, nikako suprotstavljeni.

I premda joj je brak s Vadimom doneo velika razočaranja, život u Parizu joj se sviđao. Na jednoj zabavi upoznala je glumicu Simon Sinjore, poznatu po radikalnim levičarskim idejama, a preko nje i filozofa Žan-Pola Sartra, jednog od navećih umova tadašnje Francuske. Njih dvoje su, kao i drugi intelektualci s kojima su se družili, toliko drugačiji od konzervatvnog i krutog Vadima, oduševili Džejn. Svesna neminovnog kraha svog braka, odlučila se na razvod i 1969. se vratila u SAD.

- Nije to bio jednostavan korak, ali spoznaja da imam muža koji sebe doživlja pozvanim da me kao osobu “dorađuje i unapređuje” naprosto je bila nepodnošljiva - objasnila je.

Kako bi i samoj sebi naglasila rez u dotadašnjem životu, skratila je svoju dugu plavu kosu, svojevrsni simbol lutkaste praznoglave lepotice, obojila je u smeđe i zaista okrenula novu stranicu. Vrativši se u Ameriku, opijena levičarskim idejama, borila se za prava Indijanaca i protestovala protiv rata u Vijetnamu. Tu zemlju je i posetila, a u Parizu se sastala i s vijetnamskom političarkom Ngujen Ti Bin.

Naravno, javnost u SAD nije to lepo primila: mnogi su je optuživali da je veleizdajnik i da je treba strpati u zatvor. Neoprostiv greh u njihovim očima bila je fotografija koja je obišla svet, na kojoj ona sedi na protivavionskom topu vijetnamske vojske. Na glumicu je bio besan i njen otac, kojem su njeni javni istupi smetali u karijeri.

- Sve mi to nije bilo bitno - izjavila je Fonda. - Znala sam da se borim za ispravnu stvar i ništa me nije moglo zaustaviti. Zbog svojih stavova bila sam u nezavidnom položaju kod holivudskih filmadžija, nisam bila baš na crnoj listi, ali svakako jesam na nekoj, recimo, sivoj.

Pa ipak, uprkos auri “nepodobne” i “problematične”, snimila je nekoliko vrlo dobrih filmova, među kojima su bili “I konje ubijaju, zar ne?” i “Detektiv Klut” - za koji je 1971. nagrađena Oskarom za najbolju glumicu. Sledeće godine osnovala je producentsku kuću IPC (kasnije: Fonda Films) s kojom je snimila još nekoliko zapaženih ostvarenja, a za jedno od njih - “Povratak ratnika” iz 1978. - dobila je svog drugog Oskara. Njena kompanija producirala je 1981. i film “Letnjikovac”, a u njemu je glumila pored oca, koji je za tu ulogu dobio Oskara, jedinog u životu.

Premda je javnim istupima u SAD stvorila mnogo neprijatelja, bilo je i onih koji su se divili njenom političkom angažmanu. Jedan od njih bio je Tom Hejden, član Udruženja radikalnih studenata za demokratsko društvo, koji se ubrzo promovisao u lidera levičarskog pokreta u Americi. Upoznali su se, brzo postali nerazdvojni, a 19. januara 1973, samo tri dana nakon što je okončan glumičin brakorazvodni proces, venčali su se na kratkom građanskom obredu na njenom imanju u Los Anđelesu. U julu 1973. dobili su sina kojeg su želeli da poštede bremena svojih imena i političkih angažmana pa su mu - umesto svojih - dali devojačko prezime bake s očeve strane, i tako je dečak u matične knjige rođenih upisan kao Troj O’Donovan Gariti. Nekoliko godina kasnije par je iz doma za napuštenu decu usvojio crnu devojčicu Meri Luanu Vilijams, koja je tada bila tinejdžerka.

Drugi Džejnin brak bio je ostvarenje njenog sna: imala je partnera koji je bio čista suprotnost konzervativnom Vadimu, podržavao ju je u svim njenim aktivnostima, jednako kao što je ona podržavala njega. Štaviše, izdašno je finansirala njegove političke ambicije, stajala uz njega na konvencijama i predizbornim mitinzima i pomagala mu u nastojanjima da preuzme vrh Demokratske stranke. Pa ipak, Hejdenov ego nije lako podnosio činjenicu da se o njemu često govorilo samo kao o mužu slavne glumice i da je, uprkos silnom političkom agažmanu, uvek u njenoj senci. Džejn je pak, sasvim slučajno, krajem 1988. saznala da Tom već neko vreme ima ljubavnicu, i to ju je potpuno dotuklo.

- Nije mi smetalo što sam potrošila milione za njegovu političku karijeru. To je bio moj izbor, niko me na to nije prisilio. Pogodila me činjenica da sam godinama živela sa čovekom koji me je lagao. Bila sam toliko skrhana da sam prvi put u životu pomislila na samoubistvo. No, od tih razmišljanja trgnula me je pomisao na decu i užas koji bi oni zbog toga morali da prolaze - rekla je.

Razveli su se diskretno, bez skandala - što se ponajpre može pripisati glumičinoj spremnosti da Hejdenu isplati deset miliona dolara, ali pod uslovom da njoj prepusti starateljstvo nad decom.

Sa dva neuspela braka i troje dece Džejn Fonda se s 52 godine našla na životnoj vetrometini i ne sluteći da je pred njom još jedno uzbudljivo razdoblje. Naime, nakon što je u novinama pročitao da se razvela od Hejdena, slavnu glumicu je poželeo da upozna Ted Tarner, ekscentrični bogataš, veliki ženskaroš i vlasnik CNN-a, tada jedne od najmoćnijih svetskih TV-mreža, koji se upravo razveo od svoje treće žene. Pozvao ju je na večeru u svoju vilu, a iako Džejn tada nije pomišljala ni na novu vezu, a kamoli na brak, nastavila je da se druži s Tarnerom i posle nekoliko meseci morala da prizna kako je njegovom šarmu teško odoleti. Ne samo da je započela vezu s njim nego je nešto kasnije i rekla “da” kad ju je zaprosio. Venčali su se 21. decembra 1991, na njen 54. rođendan, na Tedovom imanju u Floridi.

Njih dvoje postali su jedan od najuticajnijih bračnih parova na svetu. Susretali su se s najpoznatijim svetskim političarima, sportistima i umetnicima, promovisali svoje političke stavove i društvena uverenja - Tarner je, na primer, posle venčanja rekao da će u roku od deset godina donirati milijardu dolara Uedinjenim nacijama.
Pa ipak, nije sve bilo idilično.

Džejn Fonda posramljena: Rozana Arket mi je sve ispričala o Vajnštajnu, žalim što sam ćutala

- Ted smatra da mu morate biti na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. On misli da je to ljubav. Ja smatram da žena mužu nije dadilja - izjavila je glumica 2000, kad je Ted pokrenuo postupak za razvod.

Iako je nakon trećeg braka već imala mnogo životnog iskustva, Džejn nije lako podnela rastanak. No, nije klonula duhom i počela da sažaljeva sebe. Naprotiv, priključila se V-Dayu, svetskom pokretu protiv nasilja nad ženama koji je osnovala feministkinja i spisateljica Iv Ensler, autorka knjige “Vaginini monolozi” prema kojoj je nastala i pozorišna predstava. U njoj je, uz mnoge druge slavne žene, glumila i Fonda. Tim angažmanima sakupljeni su milioni dolara koji su utrošeni za izgradnju sigurnih kuća za zlostavljane žene, a organizovane su i brojne edukacije za žene u raznim delovima sveta.

A iako je desetak godina ranije tvrdila da je filmu zauvek rekla zbogom, Džejn nekim glumačkim ponudama ipak nije odolela: 2005. snimila je komediju “Za sve je kriva svekrva”, a 2007. “Georgia Rule”. Pre četiri godine sjajno je odglumila Nensi Regan u filmu “Batler”. U to doba je bila u vezi s muzičkim producentom Ričardom Perijem, s kojim se diskretno razišla ovog proleća posle osam godina zajedničkog života.

Robert Redford i Džejn Fonda dobitnici Zlatnog lava za životno delo: Među nama ima ljubavi, ima neke veze

U novom milenijumu Fonda je objavila i dve knjige, “My Life So Far” 2005, koja se prodala u milionskom tiražu, i “Prime Time” 2011, u kojoj savetuje žene o ljubavi, seksu i fitnesu tvrdeći da se ni u kasnijim godinama ne moraju odreći životnih zadovoljstava. Uz to je nastavila da propagira aerobik, sistem vežbi koje je pokrenula 1981. i njima zarazila svet. Objavljene su na 23 video-kasete, prodate u 17 miliona primeraka, a 2010. izdala je i DVD s vežbama prilagođenim za starije osobe.

Možda tajna njenog dobrog izgleda zaista leži u sistemu vežbi koje tako istrajno propagira. Jer, uprkos godinama, njena energija ne jenjava: početkom septembra je na 74. Filmskom festivalu u Veneciji s Robertom Redfordom promovisala njihov zajednički film “Our Souls at Night”, a krajem leta glumila je u komediji “The Book Club”, koja se sada montira i trebalo bi da počne da se prikazuje sledeće godine.

- Rekla sam vam, treći čin moga života biće najuspešniji! - kaže Džejn Fonda.