Džimi Pejdž: Dobar posao s đavolom
04.05.2017 21:59
Legendarni gitarista s bendom ‘Led Zeppelin’ stekao je svetsku slavu i zaradio 170 miliona dolara: njegova nova biografija otkriva da je bio opsednut okultizmom, te da je orgijao čak i s maloletnicama, a jedina žena koju nije uspeo da osvoji bila je francuska glumica Brižit Bardo
Harizmatični britanski muzičar Džimi Pejdž, za kojeg zlobnici kažu da je prodao dušu đavolu jer obični smrtnik ne može tako dobro da svira gitaru, s bendom “Led Zeppelin” prodao je više od 300 miliona albuma, a hitovi poput “Whola Lotta Love”, “Black Dog”, “Kashmir” i “Rock’n’Roll” upisani su u antologiju svetske muzike. Dobio je počasni doktorat Univerziteta u Sariju i prestižne bostonske muzičke škole Berkli, ime mu je zapisano i na Stazi slavnih, dvaput je primljen u Kuću slavnih rokenrola - prvi put 1992. s bendom “The Yardbirds”, a 1995. s “Zeppelinima” - i prvi je laureat nagrade “Global Peace” koju dodeljuju Ujedinjene nacije. Za humanitarni rad Ordenom Britanskog carstva odlikovala ga je i kraljica Elizabeta II.
Njemu je pak možda najlepše priznanje ono magazina “Rolling Stone”, u kojem je izabran za trećeg najboljeg gitaristu svih vremena - iza Džimija Hendriksa i Erika Kleptona, njegovog bliskog prijatelja. Klanjaju mu se i muzičari poput Lenija Kravica i Edža iz benda “U2”, koji su učili da sviraju gitaru slušajući njegove pesme.
Osim rokenrola, život Džimija Pejdža, koji je protekle četiri godine u vezi s pesnikinjom i glumicom iranskih korena Skarlet Sabet - 46 godina mlađom od njega i 18 od njegove najstarije kćerke, fotografkinje Skarlet Pejdž - obeležili su seks i droge i obilje skandala i kontroverzi. Od optužbi za plagiranje pesama, grubog seksa s maloletnim obožavateljkama i opčinjenosti okultizmom do narcisoidnog ponašanja i razmirica s kolegama iz benda: pevačem Robertom Plantom, bubnjarom Džonom Bonamom i bas gitaristom Džonom Polom Džounsom.
O svim tim njegovim kosturima iz ormara u novoj biografiji pod nazivom “Džimi Pejdž” piše britanski novinar Kris Sejlvic, koji ga je više puta intervjuisao, a za knjigu je razgovarao i sa dvestotinak Pejdžovih poznanika, prijatelja i saradnika.
U danima najveće slave sedamdesetih godina “Zeppelini” su se vozili privatnim avionima, letovi su izgledali kao Kaliguline orgije, droga i alkohol bili su im poput hleba i mleka, žene su menjali kao čarape, često su upadali u konflikte s pomoćnim osobljem na turnejama, od čije bi ih ljutnje štitili odredi telohranitelja. Njihova slava imala je i još mračniju stranu, naglašenu Pejdžovom fascinacijom likom i delom kontroverznog britanskog okultiste Alistera Kroulija - što je bend dovelo na udar medija. Spočitavali su im da su sklopili ugovor s đavolom te da se njihov hit “Stairway to Heaven” (Stepenice za raj) zapravo zove “Stairway to Hell” (Stepenice za pakao) i da, ako se sluša tako da se ploča vrti unazad, veliča satanizam i poštovanje Lucifera.
Rođen je 1944. kao jedino dete upravnika fabrike Džejmsa Patrika Pejdža i sekretarice u lekarskoj ordinaciji Patriše Elizabet Gafikin. Porodica je prvo živela u londonskom predgrađu Heston, a kad je Džimiju bilo 12 godina, preselili su se u Epson. Brzo se pokazalo da je izuzetno talentovan i da, uz nadarenost, u muziku ulaže i puno vremena.
- Redovno sam pevao i u crkvenom horu. Roditelji me nikada nisu ograničavali. Možda nisu razumeli koliko sam već tada bio predan muzici, ali mi nisu branili da slušam svoje tadašnje idole Lonija Donegana i Elvisa Prislija.
Pejdž je poput Prislija obožavao bluz i najčešće ga je svirao na školskim zabavama. Na jednoj ga je uočio pevač Nil Kristijan i pozvao ga da se pridruži njegovoj grupi “The Crusaders” za 15 funti nedeljno, a njegovim roditeljima obećao je da će ga posle svake svirke dovesti kući. Glas o mladom virtuozu na gitari brzo se proneo Sarijem, ali nakon dve godine turneje po britanskim gradićima Džimijevu karijeru prekinula je bolest - mononukleoza zbog koje je morao da ostane kod kuće i miruje.
Kad se oporavio, upisao je “Sutton Art College” i sledećih 18 meseci se posvetio istoriji umetnosti, ali muzika mu je ostala prva ljubav. Tako je 1963. na putu za Birmingem na “Folk Blues Festival” upoznao Mika Džegera i Kita Ričardsa, koji su kao i on slušali bluz i maštali o muzičkoj karijeri, i shvatio da se mora vratiti gitari. Povratak nije bio težak i Pejdž je brzo stekao zavidnu reputaciju kao studijski muzičar.
- Ponekad bih triput dnevno svirao s nekim bendom ili pratio razne pevače. Sviđala mi se ta raznovrsnost, a s vremenom sam otkrio da me zanima manipulacija zvukom pa sam počeo i da produciram - rekao je Džimi.
Tih godina se prvi put i zaljubio, u pevačicu Džeki Dešenon, koja ga je kasnije nadahnula za pesmu “Tangerine”.
No, iako je kao studijski muzičar zarađivao toliko dobro da je kupio kuću-brod na Temzi, nedostajali su mu koncerti i svirke s bendom. Kada su ga 1966. pozvali u tada popularnu grupu “Yardbirds”, u kojoj je svirao njegov prijatelj Džef Bek, da zameni basistu Pola Samvel-Smita, nije se dvoumio. S njima je snimio album i otišao na nekoliko turneja. Dan pre velikog nastupa “Yardbirdsa” u Los Anđelesu otišao je da mu gataju iz dlana.
Džef Bek je napustio grupu 1968, a Džimi je formirao novu zbog unapred dogovorene turneje po Skandinaviji. Bendu je dao ime “The New Yardbirds” i krenuo u potragu za muzičarima. Prvi izbor za pevača bio mu je Teri Rid, ali ovaj je odbio i preporučio Roberta Planta, kojeg je čuo kako u koledžu u Birmingemu peva s grupom “Hobbstweedle”. Potom je pozvao nadarenog bubnjara Džona Bonama i njegovog prijatelja basistu Džona Pola Džounsa.
Sledeći cilj mu je bio da osvoji svet, ali pre toga morao je da smisli novi naziv za bend. Naime, nakon nekoliko nastupa sudski mu je zabranjeno da koristi ime “New Yardbirds” pa su odabrali “Led Zeppelin” - i to zahvaljujući sarkastičnoj primedbi Kita Muna, bubnjara grupe “The Who”, koji im je rekao da će “pasti poput olovnog cepelina”. Olovo je na engleskom “lead”, ali su se članovi benda poigrali rečju i iz nje izbacili slovo “a” - i tako je nastalo ime “Led Zeppelin”.
Prvi koncert održali su u oktobru 1968, a zatim krenuli na turneju po Engleskoj. Moćan glas i seksi izgled Roberta Planta i Pejdžova virtuoznost na gitari, uz nastupe koji su trajali više od tri sata i dovodili publiku do ekstaze, obezbedili su im petogodišnji ugovor s diskografskom kućom “Atlantic Records”, vredan 200.000 funti.
Obožavani na svakom koraku, početkom sedamdesetih postali su toliko razmaženi da su kupili skupoceni automobil “rolls-royce silver cloud” samo da bi se londonskim ulicama provozali njime do hotela “Savoy” i primili nagradu parlamentarnog Odbora za trgovinu - jer su bili proglašeni najboljim britanskim izvoznim proizvodom. Tokom tih godina Džimi je stekao imetak procenjen na 170 miliona dolara pa je bez problema mogao da priušti luksuzne automobile i raskošne kuće u Londonu, Vindzoru i Brazilu. Novac mu od osnivanja “Led Zeppelina” više nije bio problem. Albumi su se prodavali u milionskim tiražima, a koncerti na turnejama uglavnom su bili rasprodati.
- Hteo sam da “Zeppelini” budu skladan brak bluza, hard roka i akustične muzike - rekao je Pejdž, ali sam nije bio za brak, pa čak ni za skladnu vezu.
Iako je s francuskom manekenkom Šarlot Marten, koja se pre njega zabavljala s Erikom Kleptonom, proveo 13 godina i 1971. dobio kćerku Skarlet, nikad joj nije bio veran. Varao ju je na svakom koraku: imao je afere s grupi devojkama Pamelom Miler i Bejb Bjuel, s maloletnom Amerikankom Lori Medoks, pevačicom Dejnom Gilespi i bezbroj drugih žena, poznatih i nepoznatih, a navodno mu je tiha patnja bila glumica Brižit Bardo pa je zbog nje organizovao francusku turneju, ali do nje nije došao. Možda se njoj nije sviđao grubi seks kakav je navodno praktikovao - za njega se govorilo da partnerke voli da vezuje za krevet i bičuje.
Ništa bolji nije bio ni prema saradnicima, koji su teško podnosili njegove hirove i narcizam. Satima bi nameštao kosu pred ogledalom, nosio pantalone šivene po meri, na svim njegovim ličnim predmetima morao je da bude izvezen okultistički simbol “zoso” uz horoskopske znakove Jarca, Škorpije i Raka.
Okultizam ga je sve više privlačio pa je jedno vreme bio vlasnik knjižare s okultnim knjigama “The Equinox” u londonskoj četvrti Kensigton, a kupio je i kuću Alistera Kroulija i posedovao impresivnu kolekciju dela tog čuvenog okultiste. Tih godina sve više je tonuo i u svet droge.
- Ne mogu da govorim za druge, ali droga je za mene bila sastavni deo života - priznao je zavisnost od heroina.
Sa sve većom slavom i odnosi u bendu su počeli da bivaju zategnutiji: Plant je postao gotovo popularniji od Pejdža, što Džimiju baš nije bilo drago, Bonam se stalno svađao sa svima, a Džouns se držao po strani kao da ga se sve to ne tiče. Nakon pet rasprodatih koncerata u londonskom “Earl’s Courtu” 1975, koji se smatraju vrhuncem popularnosti “Led Zeppelina”, krenuo je njihov polagani pad. Prvo je u saobraćajnoj nesreći teško povređen Plant, a njegov oporavak je trajao jako dugo pa je tek početkom 1977. bio spreman za turneju koja je trebalo da im vrati slavu. Naime, u međuvremenu je Britaniju poharao pank, a njegovi predvodnici javno su ih ismejavali nazivajući ih fosilima i rok dinosaurusima.
“Zeppelini” su se ponovo okupili i snimili album “In Through the Out Door” i planirali da krenu na turneju po Americi. No, Džimi se sve više drogirao pa je i to loše uticalo na bend. S heroina se skinuo tek posle smrti bubnjara Džona Bonama, koji se 25. septembra 1980. ugušio u vlastitoj povraćki nakon što je popio 40 čaša votke. Njegova smrt ubrzala je ono što je, čini se, bilo neizbežno - raspad grupe.
Robert Plant je otišao na svoju stranu i započeo samostalnu karijeru. I Pejdž je pokušao da krene u tom smeru, ali nakon kratkotrajnih saradnji s bendovima “The Firm” i “The Honeydrippers” prestao je da nastupa. “Led Zeppelin” su zajedno svirali još nekoliko puta: na humanitarnom koncertu “Live Aid” 1985, za godišnjicu osnivanja njihove izdavačke kuće “Atlantic Records” 1988. i na turneji deceniju kasnije, kad su održali i dva koncerta u Zagrebu.
Tih godina je Džimi bio ponovo u braku: 1986. oženio se američkom manekenkom i konobaricom Patrišom Eker, s kojom je 1988. dobio sina Džejmsa. Što se tiče vernosti, ništa se u njegovom životu nije promenilo pa im se brak raspao 1995, a on je nastavio da živi kao i pre. U trećem braku, s Brazilkom Žimenom Gomez-Paratša, dobio je 1997. Zofiju i 1999. Ashen i usvojio njenu kćerku Žanu iz prethodne veze. A premda je neko vreme izgledalo kao da se malo smirio, Žimenina nadanja da će njen roker promeniti ćud nisu se ostvarila i razveli su se 2008.
No, iako je sve svoje partnerke i supruge bezdušno varao, s mnogima od njih je ostao u dobrim odnosima.
Karijeru, doduše, nije nikada do kraja zanemario. I dalje je povremeno svirao, a članovi “Led Zeppelina” okupili su se i 2007, kad su svirali u spomen na preminulog šefa “Atlantic Recordsa” Ahmeta Erteguna. A kad ih je krajem 2012. američki predsednik Barak Obama u Beloj kući odlikovao Kenedijevim ordenom, Pejdžu, Plantu i Džounsu bila je to prilika da možda razmisle o ponovnom okupljanju. Međutim, Robert Plant je zauvek odbacio tu mogućnost, pogotovo nakon ponude velikog obožavaoca grupe ser Ričarda Brensona, britanskog milijardera i vlasnika avio-kompanije “Virgin”. On im je predložio da za neverovatnih 900 miliona dolara održe 35 koncerata u Londonu, Berlinu i Nju Džersiju. Džimi Pejdž, Džon Pol Džouns i Džejson Bonam (sin pokojnog bubnjara Džona Bonama, koji je trebalo da svira umesto oca) odmah su pristali, a Robert je nakon 48 sati razmišljanja pred Brensonom pocepao ugovor. To je samo zaoštrilo odnose Pejdža i Planta, koji su se lane sreli na sudu u Los Anđelesu, na kojem su završili zbog otpužbe da su u “Stairway to Heaven” plagirali pesmu “Taurus” kalifornijskog benda “Spirit”. Optužbe su odbačene, a stare kolege navodno su se srdačno družile. Jer, Džimi i dalje ne odbacuje mogućnost ponovnog nastupa sa “Zeppelinima”:
- Sigurno ćemo se jednom okupiti, samo ne znam kada. Još imam volje za svirku, imam taj sjaj u oku i sa istim žarom sviram gitaru.
Komentari. (0)