Ekskluzivno za "Gloriju": Bebi Dol o udaji i zašto je njen muž "dečko kao san”

Muzička zvezda, pevačica čiji hitovi poput ‘Mustafe’, ‘Rudija’ ili “Hajde da’ nemaju rok trajanja, nedavno je presložila prioritete: udala se za američkog novinara i pisca, posvetila se didžejingu i odrekla se Dragane Šarić i postala Danica-Dana Todorović

Vlasnica jednog od najlepših glasova sa ovih prostora, simbol Beograda srećnih osamdesetih, poznata pod pseudonimom Bebi Dol (54), više se ne zove Dragana Šarić već Danica-Dana Todorović, a razlog tome je ulazak u novu životnu fazu u kojoj je mnogo toga drugačije nego pre.

- Dragana je ime koje mi je dato na rođenju po želji najboljeg prijatelja mog oca Dragana Pljakića - otkriva pevačica i nastavlja: - Ime Danica dobila sam na krštenju od sveštenika kada sam imala samo tri meseca. Kao Danica ili Dana sam bila poznata među mojim bliskim prijateljima. To ime je bilo kao neka šifra kada bismo jedni drugima govorili da se okupljamo kod mene. Todorović je prezime mog supruga koje sam prihvatila pre dve i po godine kada smo se venčali iz poštovanja prema njegovom poreklu i dobroti. On je rano ostao bez roditelja, a time i porodice. Za samo šest meseci izgubio je majku i oca, oboje zbog najteže bolesti, i želela sam da ovim činom pokažem njegovoj mami, ako nas vidi odnekud, da volim i poštujem njenog sina. Uopšte se nisam dvoumila da li da budem Todorović, ma nisam ni trepnula.

Ko je vaš suprug?

- Moj muž se zove Aleks Todorović. Rođen je i odrastao u Los Anđelesu, i to baš u opštini Holivud. Tamo je završio studije i stekao zvanje profesora književnosti i ruskog jezika. Devedesetih je prvi put na duže došao u Beograd, gde je zbog poznavanja jezika i zemlje bio dopisnik za nekoliko novinskih redakcija uključujući i “Dejli telegraf”. Tada je ovde zasnovao brak u kome je dobio dva divna dečaka.

Kada ste ga upoznali?

- Kada je pre sedam-osam godina bilo aktuelno hapšenje haških optuženika, opet je izveštavao iz Beograda, a bio je smešten u kući moje prijateljice Teodore. Tada je već bio i razveden. Bilo je leto i ja sam cele noći radila u jednom muzičkom studiju. Dočekalo me jutro i nebo u stilu pesme “Hajde da”. Kako se ispostavilo kasnije, našla sam i “dečka kao san”, kako glasi prvi stih te numere. Svratila sam do Teodore i tamo zatekla njega i njegovog kolegu. Ona nije bila tu i ostala sam da je sačekam. Za razliku od kolege Dejvida koji je bio raspoložen da ćaska, Aleks je sedeo za svojim laptopom i kucao. Sela sam preko puta njega i gledala mu u prste. Imao je ruke kao da celog života svira Rahmanjinova. Pogled sa njih nisam podizala. Otvorila sam svoj laptop, pregledala poštu i slušala muziku dok se moja prijateljica nije pojavila. Ćutao je i kada je ona stigla. U jednom trenutku je ušao u kuću i pustio pemu “Mustafa”. To je za mene bio znak “znam ko si ti”. Narednih nedelju dana nisam ga viđala.

Šta se onda desilo?

- Jedne večeri sam za jednu slovenačku DJ firmu radila plejlistu koju je trebalo hitno da pošaljem, ali mi je blokirao kompjuter. Kako je bilo leto, nisam našla nikoga od mojih prijatelja ko bi mogao da mi pomogne i pozvala sam Teodoru. Predložila mi je da pošalje Aleksa do mene jer se on razume u računare. Ubrzo je došao. Do jutra smo sedeli i pričali. Kompjuter nismo ni pipnuli. On je tog jutra imao neku obavezu i dogovor je bio da ako bude mogao, kasnije opet svrati i ipak pogleda računar. Potrudio se da se što pre vrati. Spavala sam kad je stigao i nisam ga čula. Posle mi je rekao koliko je žurio da taj sastanak završi i dojuri kod mene. Nedelju dana nakon toga našli smo se na jednoj rođendanskoj žurki i tu smo se, kako se to kaže, smuvali.

Važili ste za devojku kojoj nije do braka, zato su svi iznenađeni vašim venčanjem. Kako to komentarišete?

- U to vreme nisam bila raspoložena za emotivne veze. Moji stari prijatelji iz kraja su se šalili sa mnom zbog toga. Kada bih negde izašla i neko bi me zagrlio ili potapšao, ti što su znali u kojoj sam fazi bi govorili: “Ne diraj”. Nakon razvoda mojih roditelja, koji su imali divnu, filmsku ljubav, uvek sam govorila da ne bih volela da mi se isto desi, a posebno ne da dobijem dete koje bi jednom možda bilo uskraćeno za pažnju oba roditelja. Aleks i ja imamo mnogo toga zajedničkog. Oboje smo odrasli uz mlade roditelje, što ume da bude zabavno i dobro za kasniju samostalnost, ali ta deca obično ne nauče da budu praktična u životu. Počeli smo da živimo zajedno, a onda je on septembra 2014. predložio da se venčamo. U Beogradu je tada bio njegov najbolji prijatelj iz Amerike Dejvid Galodet sa suprugom Morganom Rej, autorkom bestselera “Financial Alchemy”. Bilo je jutro kada je rekao kako bi baš bilo zgodno da se venčamo jer su njegovi prijatelji tu, pa mi je onda otkrio da je već bio u opštini i da se kod moje prijateljice koja iznajmljuje prostor za žurke raspitivao da tu proslavimo venčanje. Zapravo, sve je već organizovao. Pitala sam ga da li mislimo na istu stvar, da vežemo naše živote i idemo dalje zajedno kroz dobro i loše. Potvrdio je da je tako i ja sam mu se zahvalila i pristala. Venčali smo se istog dana. Ja sam nosila belu ručno vezenu tunika-haljinu od žoržet svile iz Indije, a Aleks krajnje neformalnu garderobu. On je od onih što do novembra idu u japankama. Tako je navikao u Americi, ali ga je moj prijatelj frizer Zoran Ćumura naterao da se ipak stilizuje i obuče odelo. Žurku smo imali u divnom prostoru s mnogo cveća, ružinih latica i sveća. Dan je bio lep, vino dobro, escajg po mom ukusu, ništa plastično. Bilo je tridesetak ljudi od kojih skoro niko nije ni znao na šta tačno dolazi. Mislili su da je u pitanju moje rođendansko slavlje. Venčali smo se 27. septembra, a ja sam rođena 2. oktobra.

Šta se u vašem životu promenilo od kada ste u braku?

- Moje vreme više nije samo moje, nego i Aleksovo. O svemu se uvek prvo s njim dogovorim. Moje drugarice se čude što se on ponekad javlja na moj telefon, ali meni je to u redu. Ne postoji ništa što krijem od njega. Bilo bi glupo da sam ušla u sve ovo a da imam nešto što krijem.