Milena Vasić: Sve se vrti oko Lava

Uspešno usklađujući poslovne s privatnim obavezama, popularna dramska umetnica uvek uspeva da pronađe vreme za supruga, reditelja Juga Radivojevića, i četvoro dece, među kojima je najmlađi sin neprikosnovena porodična zvezda

Veoma zaposlena pozorišna i televizijska glumica i mama troje dece Milena Vasić (40) uspeva da organizuje poslovni i privatni život. U tome joj, pored supruga, reditelja Juga Radivojevića, pomažu sin Nikola (17) i kćerka Lana (13), kao i Jugov naslednik iz prvog braka, dvanaestogodišnji Vuk. Ipak, apsolutna zvezda porodice je trogodišnji Lav.

Kako funkcioniše brak reditelja i glumice?

- Više ga definišem kao brak ljudi iz istog zanimanja, jedino što je naša branša javna pa smo samim tim malo više izloženi komentarisanju. U mom okruženju postoji mnogo supružnika koji rade isti posao, što njihov odnos čini sadržajnijim. Naravno da u tom slučaju ima mnogo više razumevanja, samim tim je i privatni život bogatiji, oplemenjen u više slojeva.

Ima li nekih otežavajućih okolnosti u takvoj vezi?

- Čak i to što bi bila neka mana, ja pretvorim u prednost. Dosad nismo imali nekih poteškoća. Uvek se vodim izrekom: “Ko zna zašto je to dobro”. To je uvek bila i moja i Jugova filozofija.

Vežbate li nekad zajedno kod kuće?

- Desi se ponekad da ja čitam tekst i kažem mu svoje mišljenje, i obrnuto. Kad radimo na različitim stranama, nemamo baš toliko vremena da budemo upućeni u sadržaj onoga čime se onaj drugi bavi. Ali zato se projektima na kojima smo oboje angažovani zajednički posvećujemo. Uvek četvoro očiju bolje vidi nego dvoje. To je zaista važan aspekt svake naše zajedničke predstave, filma ili serije koju smo radili.

Dajete li savete jedno drugome, vi njemu oko izbora glumaca, on vama oko projekata?

- Da, to je sad postalo neminovno. Iako Jug uvek sam pravi podele, sasluša me kad mu nešto predložim, prihvati sugestije. Naravno, to važi i za mene. Mada, on je više kreator, njegov posao je složeniji u tom smislu, a ja kao glumica i nemam mnogo prostora da biram. Ali naravno da i ja njega konsultujem i volim da čujem njegovo mišljenje o ponudi i tekstu. Pošto je on duže odsutan, radi predstavu u Banjaluci, a ja sam u međuvremenu završila novi komad u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, jedva čekam da ga vidi i kaže mi da li mu se dopada.

Postoje li u vašoj mnogočlanoj porodici neke koalicije?

- Deca ih prave. Korist je važna i u tom smislu se udružuju: dvoje protiv troje, troje protiv dvoje, jedno protiv troje, sve kombinacije su moguće. Kćerka i ja se trudimo da budemo oslonjene jedna na drugu, ali ne znam koliko nam to polazi za rukom, ipak su muškarci u većini. Lav je najmanji i on je samim tim apsolutni miljenik i zvezda broj jedan.

Ko je stroži roditelj, Jug ili vi?

- Trudim se da postoje pravila i da se ona poštuju, ali Jug me podriva. Negde sam to pročitala pa volim da citiram: mama je pravilo, tata je sloboda. Za decu su važne granice i ritmovi jer ona dobro funkcionišu u ustaljenim obavezama. Naravno da kršenje tih pravila prija, ne moramo svakog jutra da se probudimo u isto vreme, da doručkujemo u kuhinji, možemo nekad da jedemo i u krevetu i od toga napravimo životno zadovoljstvo.

Spavate li nekad svi zajedno?

- Mnogo nas je, nemamo toliko veliki krevet. Lav ume da dođe kod nas, takvom brzinom da nema šanse da ga neko zaustavi. Vuk je presrećan kada spava s nama ili kad deli krevet sa tatom i Lavom. I Lana ima faze kad pita može li malo kod mene da se ušuška. Jedino Nikola to više ne traži, on je već odrastao čovek. Lepa su ta jutra kad nigde ne moramo da idemo. Često se dešava da Jug, kad nema posla, sa decom ostane kod kuće i ceo dan bude u pidžami. I na tome mu zavidim, to su važni trenuci.

Kako se Jug bavi decom?

- Najčešće gledaju utakmice, premotavaju snimke, komentarišu. On je fanatik što se tiče sporta, veliki je zvezdaš i tu svoju ljubav je preneo i na starijeg sina i na Lava, koji već sada zna da nabroji sve Zvezdine igrače i u kojim su klubovima igrali, što nije baš tipično za trogodišnjaka. O košarci je reč pre svega, ali Jug je dosta upućen i u fudbal pošto je Zvezda u tom sportu sad u velikom usponu.

Vodi li tata Lava na utkamice?

- Apsolutno. I svaki dan kad su zajedno i kad uživaju u sportskim dešavanjima za njih je praznik.

A šta radite vi i Lana kad oni gledaju utakmicu?

- Imamo naše male rituale, niko i ne primeti ni kad smo otišle ni kad smo se vratile.

Ko najčešće kuva?

- Ja.

A rasprema kuću?

- Ja. Mada priznajem da su deca već samostalna kad je reč o pripremi obroka i raspremanju soba. Jednom sam im obojila majice u mašini, i to je bio dovoljan razlog da mi više ne poveravaju taj važan posao. Od tada sami sortiraju svoj veš, peru ga, suše. I to mi je velika pomoć.

Razmišljate li o još jednom detetu?

- Sva tri puta sam se porodila carskim rezom i nisam sigurna da bih se usudila na to još jednom. Ali ne samo zbog toga. Danas je jako teško podizati grupu dece, ona pravila gde ima za jedno imaće i za dvoje više ne važe. Civilizacija je otišla u opterećujećem smeru za roditelje. S druge strane, svako dete je svemir za sebe. Ko misli drugačije obmanjuje sebe. Nemate mogućnosti da kažete ono što je važilo za starije dobro je i za mlađe. I u vezi sa tim roditi troje dece, kao što je moj slučaj, i odgajati četvoro, zaista je veliki poduhvat, hrabrost i odgovornost, i neka nam je bog u pomoći. To jedino mogu da kažem jer pred nama su veliki zadaci, ovo nije bilo ništa. Jedno smo izveli na put, mislim na Nikolu, ali treba i ostalo troje.

Čime će se Nikola baviti u životu?

- Još nije odlučio. Trenira vaterpolo redovno i požrtvovano i mislim da će kroz to uspeti nešto da radi u budućnosti. Videćemo. Lana još nema definisan lični stav o onome čime bi volela da se bavi, i to jeste zabrinjavajuće, ali je sveopšta pojava.

Ne biste je usmeravali, branili joj da bude glumica?

- Ne bih joj ništa branila, ali bih probala da razgovorom kanališem njena interesovanja. Jedino što me plaši jeste da se ne uhvate nekog zanimanja zato što misle da im je tako lakše da do nečeg dođu. Prečice su, po meni, uvek pogrešne.