Milivoje Mića Marković i Radmila Mikić: Pet decenija ljubavi, muzičkih avantura i romantike

Proslavljeni klarinetista, saksofonista, kompozitor, aranžer, publicista, dugogodišnji urednik Radio televizije Beograd i PGP RTB, Milivoje Mića Marković, preminuo je noćas u 79. godini.

Preminuo Milivoje Mića Marković, autor kultne muzike iz serije “Otpisani” (video)

Vrsnom umetniku na njegovom bogatom stvaralačkom putu najveća podrška bila je supruga, ništa manje slavna pevačica Radmila Mikić (79). Umetnički par krajem septembra prošle godine proslavio je 50 godina braka. Zlatni jubilej obeležili su onako kako se to i radi – velikom žurkom.

Tom prilikom za magazin "Gloria" govorili su o svojim godinama ljubavi, razumevanja i sreće, a mi vam tekst prenosimo u celini.

– Posebno nam je drago što smo okupili više od 50 dragih ljudi. Nas dvoje smo zadovoljni jer ovako nešto se dešava jednom u životu. Postoji i ona dijamantska svadba, ali ne znam da li ćemo je doživeti – kaže Mića.

Na njihovim zabavama povodom godišnjica stupanja u brak, koje priređuju poslednjih dvadeset godina, dobar provod je zagarantovan.

– Imamo klavir i uvek “padne” i neka svirka, jer među zvanicama su i naše kolege muzičari. Jednom je to bio pravi koncert u četiri ruke, kad su svirali ruski kompozitor i dirigent Vladimir Rubaševski i kompozitor i aranžer Slobodan Marković – navodi autor muzike za kultnu seriju “Otpisani”.

Radmila dodaje i da vode računa da se gosti međusobno poznaju.

– Imali smo i vrlo originalnu proslavu koju je naš prijatelj pisac Dejan Tiago Stanković nazvao “Krčma kod vesele penzionerke”. Bilo je to one godine kad sam otišla u penziju.

U poslednje vreme kućne žurke su zamenili večerom u restoranu. Oboje smatraju da romantika nije ono što čini vezu uspešnom i dugovečnom.

Petar Božović o supruzi: Bog mi je dao Snežanu i, na sreću, umeo sam to da prepoznam

– Najvažnija je tolerancija. Onaj ko to ne zna teško da će opstati. Posle toliko godina ljubav je i dalje tu, ali ona nije onaj primarni element kao što je bila na početku. Ponekad kažem da je dobro da smo živi, imamo po 77 godina, od toga smo više od 50 zajedno. Ako ništa drugo, time smo se kandidovali za Nobela – šaljivo navodi Mića i otkriva da je zubobolja krivac za njihovu ljubav.

– Imali smo koncert u Novom Travniku, a Radmilu je toliko boleo zub da je jedva izašla na binu. Nekako sam našao zubara iako je bilo kasno, odveo sam je kod njega i džentlmenski je tešio cele noći. Tako smo se zaljubili.

BRKOVI ZA ZATVOR

Osim prema muzici, sve ove godine dele i ljubav prema putovanjima, na kojima su im se dešavale zgode i nezgode.

– U dva navrata, dok je bio podeljen zidom, pokušavali smo da pređemo iz jednog dela Berlina u drugi. Decembra 1962, kad smo to probali drugi put, krenuli smo automobilom sa prijateljima. Prvu granicu smo prošli bez problema, ali na drugoj, odakle je počinjao Istočni Berlin, prilikom kontrole u gepeku su nam pronašli ilustrovani časopis na čijoj naslovnoj strani je bila velika fotografija Hruščova. Neko mu je nacrtao brkove i zbog toga smo umalo nadrljali. Spasilo nas je moje znanje nemačkog i to što su novine bile stare nekoliko meseci. Objasnio sam im da mi nemamo sa tim nikakve veze jer smo kola iznajmili dan ranije – seća se Mića.

I Radmila čuva uspomene na uzbudljive avanture.

– A ja pamtim žurku u Sen Tropeu, gde smo bili gosti kod moje tetke Zaze. Ona je bila prava lepotica, balerina, udata za Luja Dalmasa, čuvenog francuskog novinara. On je bio prvi strani novinar koji je 1948. intervjuisao Tita. Rekli su nam da se doteramo jer će nas svi gledati, što je meni bilo smešno. Mislila sam da nikog neće zanimati tamo neka pevačica iz Jugoslavije i njen muž muzičar. Sledećeg dana u većini novina bila je naša fotografija, a u jednim je stajao potpis: “Jugoslovenska vedeta sa suprugom u društvu markiza De Polinjaka i njegove supruge”. Tako sam otkrila da je moj teča plemić, ali pošto je bio levičar, nije se hvalisao ni poreklom, ni titulom.

Radmilini tetka i teča organizovali su i zabavu na Ibici koju će takođe doživotno pamtiti.

Kornelije i Snežana Kovač: Poziv na kafu koji je promenio sve

– Prisustvovao joj je i jedan gej. Seo je između mene i Miće i odjednom počeo lavinu komplimenata: “Blago vama, gospođo, kako lepa i široka ramena ima vaš muž”. Pa bi lupnuo Miću nekoliko puta po ramenima. Onda je pohvalio njegove butine, i opet je morao da dodirne predmet pohvale. Plašila sam se da će Mića neprimereno reagovati, ali na svu sreću nije.

Kod Markovića nije bilo ljubomornih scena. Njih su im priređivali drugi.

– Na gostovanju u Rusiji Radmila je nastupala s Draganom Stojnićem u prvom delu koncerta, a ja u drugom. Posle koncerta njih dvoje su otišli u hotel da sačekaju nas ostale. Kad sam ja došao, dežurna u hodniku me je pitala ko je žena sa mnom. Na ruskom sam je upitao što to nju zanima. “Ako je vaša žena, onda je u redu. Ako nije vaša žena, ne može da bude s vama u istoj sobi. Pošto jeste vaša žena, pitajte je šta je radila u sobi 54”, odgovorila mi je.

Za razliku od nekih drugih umetničkih parova, nisu se našli u situaciji da jedno od njih dvoje treba da žrtvuje karijeru.

– Možda su drugi to morali, između ostalog, i zbog dece. Mi ih, nažalost, nemamo. Kad smo mogli, nismo hteli, a kad smo hteli, nismo mogli. Žao nam je zbog toga, ali takav je život – kaže Mića.

Kako poslednjih godina retko sviraju i pevaju, pronalaze nove hobije. On surfuje internetom, ponekad zapiše neku melodiju, pomalo svirne na klarinetu, a oboje kuvaju.

– Starost je došla odjednom i iznenada, a mladost je preko noći nestala. To su činjenice. Važno je da glava ostane zdrava, jer ako tu popustite, onda i sve drugo ode bestraga. Nas dvoje održavamo duh mladim, imamo brojna interesovanja – kažu uglas umetnici koji su odavno postali deo urbane legende Beograda.