Mira Banjac o odlasku u partizane: Mama je molila da mi ne odseku kike

Za ljude koji nisu dozvolili da ih starost uspori obično se kaže da su srećnici. Mira Banjac (86) pripada toj malobrojnoj sorti. Svesna je koliko je privilegovana da se u devetoj deceniji života bavi glumom, poslom kojem je dala sve, nekada i više nego što je planirala ili želela.

Nedavno je igrala u filmu Nikole Kojo "Stado", kao i u seriji “Vere i zavere”, snimljenoj po motivima istoimenog romana Aleksandra Tišme, koga je i lično poznavala.

– Često sam ga viđala kako šeta Dunavskim kejom. Bio je, slično Kišu i Andriću, usamljeni šetač. Uvek bismo se pozdravili kad se sretnemo. Drago mi je što je Televizija Vojvodina snimila seriju po njegovom romanu. Reakcije publike su veoma dobre. Rad na tom projektu vratio me je u moju mladost, kad sam odlučila da se pridružim partizanima. Dok sam stajala u vrsti s drugovima i drugaricama u Iloku, moja mama je molila komandanta da mi ne odseku kike. Naravno, odsekli su ih. Nije mi mama branila da idem u rat. Osim što je znala da bi to bilo kontraproduktivno i da bih još više i još jače želela da odem u borbu, pustila me je da sama biram put. I zahvalna sam joj na tome. Bila sam na Sremskom frontu i pešice išla u Trst. To je bio moj put otkrovenja, jer sam u Zagrebu prvi put videla pozorište, a sa drugovima iz brigade, Predragom Tasovcem, ocem sadašnjeg ministra kulture, i Dragutinom Gostuškim, igrala u prvoj predstavi.

- Ne žalim ni zbog čega što sam radila. Uvek sam slušala srce i trudila sam se da se ne ogrešim ni o koga. Kad je čovek mlad, ne preispituje se. Zato u starosti meri svaki potez, svaku reč. Zbog mojih izbora najviše je gubila moja porodica. Na prvom mestu moj sin Brana. Stalno je čekao da mu majka dođe kući s predstava i snimanja. Samo se nadam da sam mu kasnije nadoknadila neke propuštene dane – ispričala je glumica svojevremeno u intervju za Gloriju.