Misterija koja traje 53: Da li bi svet izgledao drugačije da Džon F. Kenedi nije ubijen?

Današnji dan je upisan crnim slovima u povesti američke istorije. Pre 53 godine, 22. novembra ubijen je 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džon Ficdžerald Kenedi.

Zvanična verzija tvrdi da ga je ubio bivši marinac Li Harvi Osvald, prilikom posete Teksasu, međutim veliki je broj onih koji sumnjaju u ovu verziju istine.

Iako se decenijama nakon atentata spominjalo da se u okruženju Kenedijeve povorke nalazilo više atentatora (spominjalo se čak 6), izvesno je da su smrtonosni meci došli iz jednog smera - iz skladišta, koje se u tom nalazilo iza Kenedijevog automobila.

Pored informacija, koje je dobijao prethodnih dana, da mu u Teksasu život ugrožavaju kako desničari, tako i prokubanski aktivisti, Kenedi je insistirao da krov njegovog auta bude spušten, otvarajući atentatoru mogućnost da ima lak pogodak.

Li Harvi Osvald, koga savremena istraga povezuje i sa Kubanskom Tajnom službom, bio je iskusan snajperista, i iznad svega, tokom svog boravka u SSSR-u se veoma obrazovao.

Početkom te nedelje, pronašao je honorarni posao - zaposlio se u skladištu školskog inventara u Dalasu i tog dana je bio verovatno jedina osoba koja je ušla u skladište, što mu je omogućilo da bez problema unese pušku i snajper.

Wikipedia, Viktor Hugo King Poslednja fotografija živog KenedijaFoto: Wikipedia, Viktor Hugo King Poslednja fotografija živog Kenedija
Kad je doček predsednika otpočeo, Osvald je napunio šaržer puške sa tri metka. U trenutku kad je povorka prošla samo skladište, Osvald je procenio trenutak. Prvi metak je promašio ceo automobil i pogodio asfalt levo od kola.

Svega nekoliko sekundi kasnije, Osvald je stigao da ubaci u cev i drugi metak, nanišani ponovo i ispali hitac koji je Kenedija pogodio tik ispod potiljka (u vrat, otpozadi) i izašao kroz gušu, ozbiljno povredivši dušnik.

Čak i u takvoj situaciji, Kenedi je imao mogućnost da preživi, pod uslovom da mu se brzo ukaže pomoć, ali naravno, i ako bude zaštićen od dalje pucnjave. To bi se dogodilo, da je predsednik pao u nesvest napred. Međutim, već mesecima, zbog problema sa kičmom, on je bio primoran da nosi mider, koji mu je to onemogućavao.

Tako je Osvald imao idealnu priliku da iskoristi i poslednji metak, dok je masa još u šoku, što je i učinio, a treći hitac je predsednika pogodio u potiljak, prošavši kroz produženu moždinu, raznevši deo lobanje i velikog mozga, nakon čega su šanse za preživljavanje bile ravne nuli.

Kenedi je bio mrtav na putu za bolnicu u Dalasu, što su uživo prenosili mediji, a od tada je televizija preuzela primat od novina po zastupljenosti kod auditorijuma u SAD.

Za istragu smrti predsednika SAD bila je zadužena takozvana Vorenova komisija (nazvana po sudiji Erlu Vorenu).

Prema Teoriji magičnog metka, koja se pripisuje članu Vorenove komisije, Arlenu Spekteru, tvrdi se da je samo jedan metak (drugi po redu), označen kao Dokaz Vorenove komisije 399 (Commission Exhibit 399 ili CE399), uzrokovao sve nefatalne rane kod predsednika Kenedija i guvernera Teksasa, Džona Konalija.

Ranu na glavi koja je usmrtila predsednika je, prema toj teoriji, izazvao treći ispaljeni metak.

Trideset milimetara dugo olovno zrno kalibra 6,5 sa punom bakarnom košuljicom, ispaljeno sa prozora šestog sprata magacina, prošlo je kroz Kenedijev vrat, Konalijeve grudi i ručni zglob i zabilo se u Konalijevu butinu. Pri tome je prošlo kroz 15 slojeva tkanine, 7 slojeva kože, približno 38 santimetara tkiva, udarilo u čvor od kravate, odstranilo deset santimetara rebra i razbilo kost podlaktice.

Zrno koje je navodno načinilo svu ovu štetu je pronađeno na nosilima u hodniku bolnice u Dalasu. Vorenova komisija je zaključila da su to bila nosila na kojima je dovezen guverner Konali.

Mesingana košuljica je uprkos svemu ostala potpuno netaknuta. Dok je vrh izgledao potpuno normalno, zadnji kraj zrna je bio bočno sabijen sa jedne strane. O ovom događaju, inače omiljenom među teoretičarima zavere, napisane su mnogobrojne knjige, snimljeni dokumentarni i igrani filmovi. Kenedi je postao američki predsednik 8. novembra 1960. godine.