Predrag Gojković Cune: Maštam da još jednom zapevam sa ćerkama

Legenda narodne muzike Predrag Gojković Cune (83), iako narušenog zdravlja, mašta da barem još jednom zapeva, i to s kćerkama Natašom i Katarinom. Želja mu je da sa naslednicama snimi pesmu “Unforgettable” Neta Kinga Kola.

- Žao mi je što nismo snimili tu numeru, ali se nadam da ćemo to učiniti jednog dana. I žalim što nisam obišao znamenitosti u gradovima gde sam pevao, jer su me često naši ljudi vodili svojim kućama da jedem prasetinu i sarme. Mada, imam i dosta ispunjenih želja, a voleo bih da dočekam i jedno praunuče - iskren je Predrag Gojković Cune.

Tokom karijere duge 57 godina napravio je više od hiljadu trajnih snimaka, a nedavno je dobio srebrnjak s Vukovim likom, koji dodeljuje Vukova zadužbina, i nagradu “Vitez pesme”.

- Priznanja i trofeja tokom više od pola veka je toliko da će deca, kćerke Nataša i Katarina, imati šta da pokazuju i svojim unučićima, mojim praunučićima, koje ću, nadam se, dočekati. Barem jedno. Prezadovoljan sam svojim životom, iako sam poslednjih godina bolestan. Protiv više sile se ne može, ali se trudim da je pobedim uz ogromnu ljubav supruge Leposave-Lele, kćerki, unuka - kaže Cune.

Poslednje tri i po godine vreme najčešće provodi u društvu unuka Sergeja, a posebno se raduje letu jer mu tada iz Amerike u posetu dolaze kćerka Nataša, zet Leo i unuke Mia i Ema. S porodicom mu je uvek najlepše.

- Uživam da ih slušam, grlim i ljubim. Volim što su zlatna i lepo vaspitana deca, pametni i dobri đaci. Najvažnije je što, iako su toliko daleko, neprestano osećam njihovu ljubav. A unuk Sergej je posebna priča. Kad dođe kod njegovog dedice, onda se slatko ispričamo o fudbalu, košarci, tenisu. Ponekad mi čak pokazuje neke pokrete u tenisu, koji trenira poslednjih meseci. Vodimo mi i muške razgovore, pričam mu ono što bi trebalo da mu govori otac u ovim njegovim godinama, petnaest mu je. To su godine kad muškarci mnogo toga treba da nauče i saznaju. Zgodan je i lep dečko, i normalno je da zanima devojčice, a kad ga pitam da li ima neku simpatiju, kaže da su mu sve drugarice i postidi se. Vreme provedeno s unucima je najveće zadovoljstvo, mislim da nema srećnijeg čoveka od mene, ali to verovatno osećaju svaki baba i deda, ne verujem da sam ja izuzetak. Babe i dede su uglavnom oni koji najviše vole, ali i razmaze decu, čime, priznajem, škode roditeljskom vaspitanju. Kćerke nemaju primedbe na to kako supruga Lela, koju zovu Baki, i ja utičemo na njih.

Suprugu je upoznao preko njenog ujaka, koji je bio direktor doma zdravlja i lečio Cuneta i njegove roditelje. S vremenom su se i sprijateljili, pa je Cunetova majka Rosa često je slala teletinu za Lelinu porodicu. Cune je u to vreme radio u pošti, dok je uveče pevao u raznim restoranima i klubovima. Lelu je prvi put sreo na Svetom Stefanu, gde je on imao nastup, a ona došla s majkom i sestrom od ujaka.

Pozvao je nju i njenu sestru Biljanu na ručak, ali su ga one odbile. Ipak, ubedio je Lelu da dođe na jedan od njegovih nastupa, a majka je, za svaki slučaj, kćerku poslala u pratnji prijateljice Olge. Posle nastupa na terasi Svetog Stefana i večere koju im je priredio, gospođa Olga ih je ostavila same neko vreme, a Lela otkriva da su posle dvadesetak minuta uspeli da se posvađaju oko rasporeda nameštaja u njihovom budućem stanu.

- Cune se zaljubio, a ni ja baš nisam bila ravnodušna, iako sam se toliko ustezala dok smo igrali valcer da me je pitao: “Gospođice Lela, jeste li vi rasli u tegli”. Bili smo na vi i ne znam kako nam je pošlo za rukom, ali, ljubav se rodila. Kasnije me je vratio do kampa u Bečićima gde sam bila smeštena, a usput je u automobilu, najnovijem modelu “opela” s gramofonom i frižiderom, otvorio bocu najfinijeg “Kurvoazijeovog” konjaka za naše zdravlje. Uzela sam samo gutljaj, pošto ne pijem, a on je za našu sreću bacio flašu niz liticu, koja je stigla do mora i nije se razbila. Kad se sagnuo da me poljubi, poturila sam čelo, na šta mi je on rekao da se tako ljube samo mrtvi.

DEDA SLAB NA UNUKE

Po povratku u Beograd Cune se doselio u stan Leline rodbine, s nešto stvari, magnetofonom, vučjakom, lanetom koje mu je darovao upravnik Titovog lovišta iz Karađorđeva, pačetom i ćuretom.

- Tašta me je prilično čudno gledala, verovatno je pomislila da sam lud, ali ništa nije rekla. Kasnije, kad smo se preselili u kuću na Julinom brdu, uvek smo imali omanji zoo-vrt, jer svi obožavamo životinje - napominje Cune.

Svesna toga da je njen suprug izuzetno talentovan i vrlo tražen pevač, kog je publika i u domovini i u inostranstvu obožavala, Lela je odlučila da se potpuno posveti kući i porodici. Nikad nije rekla da joj je išta teško, a bilo je situacija kad je bila sama s decom i po tri ili šest meseci, dok je Cune bio na turnejama po Australiji, Americi, Evropi.

- Za uspešan brak najvažniji su poverenje, tolerancija, razumevanje. Bez zvocanja. Ne mogu da razumem današnje žene. Često moje rođake koje to rade upitam jesu li se udale iz ljubavi, i posavetujem ih da spuste loptu. Valja naći meru. Kad su me pitali kako sam izdržavala dok je Cune bio na putu, uvek sam im odgovarala da nisam imala dovoljno vremena za dangubljenje. Bavila sam se kućom i decom.

Cune napominje da je Lela bila i ostala stub kuće i da joj je on svesno prepustio tu ulogu, jer kćerke u jednom periodu skoro i da nije poznavao.

- Nisam prisustvovao njihovom odrastanju koliko je trebalo, ali Lela je sve to odlično uradila sama. Osim velikog poštovanja, osećao sam i veliko olakšanje, nisam morao da brinem i da mislim o tome, ali nije mi bilo teško ni ga pripomognem oko prepovijanja ili kupanja, mada to nikad nije tražila od mene.