Sanja Beštić Berisavac i Vladimir Berisavac: Našoj Ivi je najlepše u Beogradu

Autor:

22.08.2017 15:08

Foto:

Foto:



Otkada su pre šest meseci dobili kćerku Ivu, u životu pozorišne rediteljke i advokata mnogo toga se promenilo: sve je podređeno naslednici, pa zbog nje sve češće napuštaju Njujork gde su izgradili uspešne karijere i dolaze u rodni Beograd

Život rediteljke Sanje Beštić Berisavac (35) i njenog supruga, advokata Vladimira Berisavca (36), potpuno se promenio otkad su u februaru dobili kćerku Ivu. Dovoljno je da njihova šestomesečna mezimica zatrepće okicama i istog trena svi planovi padaju u vodu. Iako žive i rade u Njujorku, poslednjih nedelja su u Beogradu jer je njihovoj devojčici ovde lepše.

Sanja Beštić Berisavac: Dnevnik zadovoljne trudnice

Sve češće ste u rodnom gradu?

Sanja: U Beogradu ćemo biti malo duže kako bi porodica učestvovala u Ivinom životu. Inače, u Njujorku, gde živim više od 13 godina, veoma je komplikovano odgajati decu, ali ne i nemoguće. Suprug i ja ne želimo da radimo po ceo dan kako bismo platili dadilju, i da onda ne budemo uopšte sa detetom, već se trudimo da na dobar način organizujemo porodični život. S druge strane, ne možemo da se odreknemo Njujorka, tako da ćemo uvek biti malo tamo, malo ovde, što nam odgovara i zbog Vladimirovog posla.

Vladimir: U prethodne dve godine završio sam doškolovanje na tamošnjem Pravnom fakultetu i stekao pravo da polažem pravosudni ispit i radim kao advokat u Americi. Kratko sam bio konsultant u jednoj agenciji, ali plan je da ostanem u branši. Nije lako, ima mnogo odricanja, ali trud se na kraju isplati.

Rođenjem kćerke vaš život je dobio novu dimenziju?

Sanja: Iskreno, mislila sam da nosim dečaka, a kad sam videla da je devojčica, bila sam u šoku. Čak smo mesecima raspravljali o muškim imenima, a kad je Vladimir otvoreno rekao da mu je u redu ako izborom imena želim da odam počast svojim roditeljima koji su preminuli nedugo pre Ivinog rođenja, bilo mi je malo lakše. Ipak, s obzirom na čudan splet sudbinskih okolnosti - njegov tata Ivo je spasao mojoj mami život 1995. - odlučila sam da nam se kćerka zove po njemu: Iva.

Vladimirov tata dr Iva Berisavac, tada načelnik Neurohirugije u Zemunu, operisao je vašu mamu koja je te godine imala aneurizmu?

Sanja: Brat i ja smo uvek govorili da je taj čovek nama našu mamu “dao” narednih 20 godina. A onda, pre tri godine, u jednom klubu sam videla Vladimira, koji neverovatno podseća na doktora Ivu. Saznala sam da on zaista jeste njegov sin i poslala sam mu piće da mu se zahvalim. Mesec kasnije otišli smo na još jedno piće, godinu potom počeli smo da se zabavljamo, a prošlog 16. jula smo se i venčali.

Zbog materinstva ste posao privremeno stavili po strani?

Sanja: Imala sam ambicije da radim sve vreme i suprug me je u tome podržao, ali, iskreno, to nije moguće kad je dete jako malo i zavisno od vas. Radila sam i dok sam bila trudna, sve dok me Vladimir nije zamolio da prestanem, jer se dešavalo da zbog toga čime se u tom trenutku bavim ne razmišljam o jelu, piću, svemu onom o čemu trudnica mora da misli. Zato sam u međuvremenu odustala od jednog projekta kao reditelj a ostala u njemu kao producent. Reč je o komadu “Za sve što je vredno” koji je premijerno izveden pred moj porođaj.

Koliko je dolazak deteta promenio vaš i suprugov odnos?

Sanja: Vladimir i ja smo još uigraniji tim, kompaktniji smo i u svakom smislu se nadograđujemo. Iva ne samo da je promenila naš zajednički život i upotpunila našu ljubav nego je promenila i perspektivu. Još kad sam ostala trudna, sve sam počela da gledam drugim očima. Neke stvari su mi postale manje važne, shvatila sam kako me pojedini ljudi opterećuju i krenula da pravim selekciju među prijateljima, u okruženju. Spoznala sam, zapravo, koliko je ljudski život fascinantan, od začeća pa do rođenja. Suprug i ja smo često gledali video-snimke od prve do četrdesete nedelje trudnoće i oboje smo bili fascinirani činjenicom da smo kreirali novi život. Ali, sve vreme smo bili svesni i odgovornosti koju to nosi.

Kako gledate na roditeljstvo?

Sanja: To je ogromna odgovornost. Od sada pa do kraja života nećemo spavati, u smislu od ovih naših pošalica sada poput - jao, budi se noću pa mi ne spavamo, do svake sledeće brige koju donosi svaka sledeća godina života. Shvatila sam i da ću najverovatnije primenjivati model vaspitanja koji su i moji roditelji, s tim što ću sigurno biti i stroža. Jer, ja sam jednog dana došla i rekla mami da idem u Njujork, a ona me je, posle mojih potvrdnih odgovora da imam novac i mesto za život, bez reči pustila. Ako ovo moje malo dete pokuša nešto slično, vezaću ga za stolicu da prvo razgovaramo.

Vladimir: Samo ne zaboravi da Iva, ako kaže da ide u Njujork, ide kući.

Sanja: Nikad se ne zna gde će poželeti da ode. Pošto je i moj suprug vaspitavan na sličan način kao i ja, bićemo ujedinjeni front. Verujem da ćemo se ispomagati modernom psihologijom, samo da ne preteramo. Ideja nam je da dete ima dovoljno slobode, ali da tim liberalnim odnosnom ne napravimo kontraefekat.

Maja Gašić

Autor