Sara Grbić: Svi pitaju kako izlazimo na kraj sa četvoro dece, ali meni to zaista nije problem

Proslavljeni odbojkaški as Vladimir-Vanja Grbić (46) i njegova supruga Sara (36) bivša reprezentativka Srbije u karateu roditelji su četvoro dece. Najstarija Ina ima dvanaest, Una deset, Mila četiri, a Lazar je tek napunio godinu. Uprkos brojnom članstvu, porodica Grbić odlično funkcioniše. Sara se često čudi kako uspevaju sve da postignu.

- Mislim da smo dobar tim. Deca nisu zahtevna i lepo se slažu. Nemaju posebne zahteve i ponekad pomislim da su skromni. U decembru sam planirala da Vanji poklonim laptop za rođendan, jer mu je baš bio potreban. Devojke su htele da učestvuju u kupovini poklona s novcem koji su uštedele od džeparca. To je baš bilo lepo s njihove strane. Na kraju smo iznenadile tatu kada je došao s posla. Dočekao ga je sto pun hrane koju sam spremila i pokloni. Starije kćerke nikada nisu pokazivale ljubomoru, silno su se radovale Milinom dolasku na svet, a sada je Lazar, kao najmlađi član, mezimac cele porodice. Svi pitaju kako izlazimo na kraj sa četvoro dece, ali meni to zaista nije problem. Tu su Vanjina mama i moji roditelji da pomognu koliko treba. Čak i kada bih angažovala nekoga sa strane, to bi bilo oko kuvanja i održavanja kuće, nikako oko čuvanja dece. Svi imamo razvijen sportski duh i nije nam teško da izađemo u park, u prirodu. Ako ne odemo negde van grada, onda se zabavljamo na Adi Ciganliji. Vozimo bicikle, a ranije smo znali i da sednemo, pojedemo nešto ili napravimo pauzu da deca urade domaće zadatke.

Katarina i Milan Gromilić: Ćerke učimo da poštuju ljude i da budu zahvalne

VAŽNA JE IGRA

Vanji je porodica oduvek centar sveta. Zahvalan je supruzi koja se odrekla svoje karijere i posvetila deci.

- Postoji izreka Duška Radovića: “U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta. Kada birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života”. Smatram da sam imao sreću kada sam birao suprugu. Kada neko kaže “mama”, moja prva asocijacija je Sara. Radujem se što su i naše kćerke pažljive i osećajne na nju. Kada je vaspitanje dece u pitanju, insistiram na tome da se poštuje autoritet, mama, tata i porodica kao celina. Nisam strog roditelj, ali sam pravičan. Važno mi je da budu svesni da moraju uložiti trud ukoliko nešto žele da dobiju. Tražim da u skladu sa uzrastom izvršavaju svoje obaveze. Ina i Una idu u školu i posle ručka moraju da urade domaće zadatke. Posle mogu da se igraju i druže koliko hoće. Obe treniraju odbojku i karate. Mila za sada ne ide na sport, puna je energije i voli da se igra. Mislim da deca sve do jedanaeste godine treba da se igraju i kroz igru zavole i sport. Ja sam se tokom cele karijere igrao. Igra mi je uvek bila inspiracija. Lazar je beba, ali sudeći po tome koliko je bučan kada mu nešto nije po volji, mogu da naslutim kakav je karakter. Isto tako ume da se smiri, ali na licu mu vidim da nije odustao već da čeka priliku da dobije to što želi. Uz pomoć Sarinih roditelja i moje mame nije nam teško da se organizujemo. Sarini se raduju kada im dovedemo decu, a Lazara ponekad ostavimo sa sestrama. U Klek, gde živi moja mama, osim po domaću hranu, idemo i zbog učenja. Moja majka je nastavnica matematike u penziji i uvek je raspoložena da pomogne Ini i Uni oko gradiva iz te oblasti, a njene koleginice, s kojima se i dalje druži, pomažu im oko drugih predmeta.