Posle četvorogodišnje pauze zbog boravka u Finskoj gde je njen suprug Slavko predstavljao našu zemlju kao ambasador istaknuta dramska umetnica se sredinom novembra vraća sceni i pozorištu
Za manje od mesec slavna glumica Svetlana-Ceca Bojković (68) vratiće se glumi i svom rodnom gradu. Jedna od retkih istinskih diva poslednje četiri godine provela je u Finskoj gde je njen suprug Slavko Kruljević (62) obavljao dužnost ambasadora. Zato ne čudi što dane do 16. novembra i Cecinog povratka odbrojavaju ne samo njeni najbliži već i gledaoci koji su zbog omiljene glumice punili beogradska pozorišta. A ona nam, usred pakovanja, otkriva čega se najviše uželela i po čemu će pamtiti boravak u skandinavskoj zemlji.
- Želim da se vratim kako bih češće i duže bila sa svojom kćerkom, svojim društvom, i, naravno, da nešto radim. Zaželela sam se našeg Beograda, kao i kulturnih dešavanja u njemu. I svoga doma. A što tiče glume, postoje već neke ponude u pozorištu, pa i na televiziji, ali još nisam dala konačan odgovor. U svakom slučaju, vratiću se na scenu, kao i na TV ekran.
* Nedavno ste boravili u Beogradu, kada ste, između ostalog, snimali seriju “Santa Maria della Salute”. Kako vam je bilo na setu i koju ulogu tumačite?
- U seriji igram Anu Palanački, majku Jule Palanački, znači, taštu Laze Kostića. Snimali smo šest dana i bilo mi je izuzetno prijatno u društvu dragih kolega, pogotovu što je moja uloga lepa i dobro napisana od strane Zdravka Šotre, sa kojim se znam odavno, započeli smo saradnju još u mojoj mladosti.
* Jednom ste rekli da nikoga tako lako ne zaboravljaju kao glumce. Da li vam je ta misao padala na pamet ovih godina kad ste, zapravo, prvi put i napravili veliku pauzu u poslu?
- Meni je ova pauza u radu sasvim odgovarala. I nisam se baš potpuno povukla, jer sam za protekle četiri i po godine snimila serije “Sinđelići”, “Ulica lipa”, sada i treću “Santa Maria della Salute”. Pored toga, povremeno sam igrala u Banjaluci svoju “Gospođu ministarku”, jedinu predstavu koju sam zadržala na repetoaru.
* Uoči odlaska u Finsku otkrili ste da je predrasuda da ne možete bez glume. Ipak, jeste li ponekad bar malo “krizirali” i kako ste lečili nostalgiju za scenom?
- Ne mogu reći da sam “krizirala”, ali priznajem da su mi dva nastupa i susreti sa publikom u Švedskoj i Norveškoj veoma prijali.
* Kako su reagovale žene iz diplomatskog kora kada su čule da ste jedna od najboljih srpskih dramskih umetnica? Jesu li svi to znali?
- Jesu, jer sam u ovdašnjim visokotiražnim novinama imala dva velika intervjua. Supruge ambasadora, kao i njihovi muževi, odnose se prema meni kao glumici sa velikim poštovanjem.
* Pred odlazak ste najavili da ćete konačno pročitati sve ono što ranije zbog nedostatka vremena niste mogli. Jeste li uspeli u tome i kojim piscima se najčešće vraćate?
- Pročitala sam više od 120 knjiga i naravno da nisam stigla da iščitam sve što sam planirala. Vraćala sam se Andriću, Bulgakovu, Tolstoju.
* Istinska ste diva našeg glumišta i zaslužujete poseban tretman, ali, nažalost, umetnici se često ne vrednuju na pravi način. Da li ste ikad pomislili kako je trebalo nečim drugim da se bavite, jer biste tada živeli bolje, dostojanstvenije, s manje stresa?
- Celim svojim bićem u mladosti sam želela da budem glumica i nikada se kasnije zbog toga nisam pokajala, pa ni danas. Osećanje slobode koje umetnik doseže nezamenjivo je.
* Kao mlada glumica igrali ste starije žene. Da li vam je to nekad zasmetalo?
- Nije, naprotiv. To što sam rano počela da igram majke odrasle dece i starije žene pomoglo mi je da sasvim neosetno “preplivam” onu žensku krizu koju donose godine.
* Koje su vaše želje u ovoj životnoj fazi?
- Želja mi je da očuvam zdravlje i dobru kondiciju, da i dalje radim na sebi koliko god da je priča već ispričana.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)