Mada nema nameru da se u dogledno vreme oženi, dramski umetnik sve češće razmišlja o porodici i potomstvu i ističe kako bi voleo da ima trojicu sinova koji bi se bavili policijskim poslom, fudbalom i glumom
Dok sa svih strana dobija komplimente za ulogu policijskog inspektora Aleksandra Jakovljevića u super popularnoj TV seriji “Ubice moga oca”, dramski umetnik Vuk Kostić (37) ima želju da pobegne u prirodu kako bi se regenerisao posle osmomesečnog napornog rada. Iako javnost smatra da glumci vode život ispunjen žurkama i glamurom, na Vukovom slučaju se može zaključiti da nije baš tako. On će radije izabrati da tumara bespućima Negotinske krajine nego otići u noćni klub prepun devojaka rešenih da se dobro zabave. Spisak osoba bez kojih ne bi mogao da zamisli život nije dug.
- Postoji nekoliko ljudi bez kojih ne bih znao da živim. Na toj listi su Mika Aleksić i Bilja, brat Nestor, majka Gordana, drugari s kojima se osećam kao normalna osoba. I Jelisaveta, naravno.
S koleginicom Jelisavetom Orašanin, s kojom je bio u vezi do 2015, ima sjajan odnos, takav da bi se za nju i žrtvovao.
- Zbog nje bih skočio iz aviona. Ma išao bih i u vatru ako treba.
Za razliku od lika kojeg tumači u seriji “Ubice moga oca”, ne bi mogao istovremeno da voli dve žene.
- Jednu čovek uvek mora voleti više, nemoguće je da ima podjednaka osećanja za obe, ali, sa druge strane, može da promeni mišljenje. Ipak, Aleksandar Jakovljević je možda i sposoban za tako nešto, ali mislim da Vuk nije.
Nedavno je napunio 37 godina i počeo da razmišlja o zasnivanju porodice.
- Priznajem da su mi u poslednje vreme brak i deca sve češće na pameti, mada to ništa ne menja u mom stavu da još nisam za to. Imam utisak kao da mi je 25 i da bih mogao da se zabavljam još deset godina. Ne kažem da je to ispravno, ali ja se tako osećam. Nikad ne možeš znati šta je pravi put. Treba da težiš ka nečemu u životu, ali ništa nije sigurno.
Ipak, kada su naslednici u pitanju, glumac već ima planove za njih.
- Jedan sin će ići u policiju, drugi će biti fudbaler, a treći glumac. Dobro, evo, može i jedna ćera! Dakle, fudbaler, policajac i glumac, to mi je dobitna kombinacija.
Vuk potiče iz glumačke porodice. Njegov deda Nestor i otac Mihajlo Pljaka bili su vrhunski dramski umetnici. O pokojnom ocu, koji je preminuo 2001. godine, razmišlja non-stop.
- Na oca mislim svakog dana i svake noći, kad sam u lovu, na jedrilici. On me je podigao i pokazao mi kako da konopac bude sređen, kako da zaronim u dubinu, kako da se ponašam u lovu. Naučio me je svemu što je on znao, kao i kako da poštujem pravila. Sve me vezuje za njega. Od našeg posla koji mi je utisnuo genetikom do stvari koje najviše volim, poput ribolova i jedriličarstva.
BEKSTVO U PRIRODU
Priroda je Vukovo utočište svaki put kad se zasiti grada i oseti zamor.
- U prirodi pronalazim mir. Svakodnevica ubija: izađi, trči, sipaj benzin, idi u banku, trči nazad. A dodir s prirodom mi pomaže da se posvetim sebi. Tada navodno ni o čemu ne mislim, ali se zapravo sve krčka u meni: uloge i tekstovi. Zato i volim da idem u prirodu jer mi pomaže u mom poslu. Upoznajem različite ljude, što je za glumca veoma važno, jer što mu je bogatiji privatni život, to je on uspešniji. Od tih zanimljivih osoba “kradete” karaktere i poteze, posmatrate šta bi uradio neki častan čovek u određenoj situaciji.
Reditelj Predrag Gaga Antonijević poverio mu je glavnu ulogu iako nije bio upoznat s njegovim radom.
- Nisam bio iznenađen. Svaki glumac veruje da je najbolji. Glumci, kao i bokseri, ukoliko nisu samouvereni, doživeće poraz. Video sam da lik inspektora Jakovljevića odgovara mom senzibilitetu, mnogo mi se dopao, tako da sam ga “muški” odigrao na probnom snimanju. Kao i svi ostali. Da nisam dao sve od sebe, možda bih sumnjao. Znao sam kako izgledaju šerifi s obzirom na to da imam mnogo drugara koji su u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici, a neki su i policijski inspektori.
BEZ SUROGAT DRUGARA
Iako veruje da bi našao svoj put do Holivuda, Vuk nikada ne bi žrtvovao život kakav ima u Srbiji zarad Amerike.
- Trideset sedam mi je godina i navikao sam na ovaj način života, na moje Narodno pozorište, na moje drugare i kumove. Kako ja sad da nađem surogat drugare? Mnogo sam vezan za Srbiju. Tamo bih možda radio u kafiću kao konobar, što je svakako častan posao, i čekao da me neko zapazi, ali to je za Vuka Kostića, jedriličara, lovca, ribolovca, brata, prijatelja, kuma, velika žrtva. Jedan život imam i radije bih ga proveo ovde sa svojim drugarima.
Mada je do sada ostvario velike uloge, kao što je ona u filmu Srdana Golubovića “Apsolutnih sto”, mnogi smatraju da je u aktuelnom televizijskom hitu dao najviše.
- Moj drug Dragan Petrović Pele ima jednu zanimljivu rečenicu: “Nemojte me otkrivati, puno će se preladim!” Svaki put kada nešto uradiš, to je kao neko otkriće.
Čim ugrabi malo slobodnog vremena, upućuje se daleko od grada.
- Najviše volim da odem u Bigovo na Crnogorskom primorju. Često sam i u Jabukovcu, u Negotinskoj krajini, gde sam član lovačkog udruženja “Hajduk Veljko”. Pejzaži su fenomenalni, istočna Srbija je bajkovita. Prija mi i kad sam na Mokroj gori, kao i na Tari gde imam kuću. To su moje omiljene destinacije, ali ne propuštam ni Sremsku Raču, ušće Drine u Savu, predeo oko Kruševca. Istražujem Srbiju, ponekad imam utisak da je poznajem bolje nego iko. Na taj način obogaćujem svoj umetnički život. Volim svoju zemlju, volim svoj narod - zaključuje Kostić.
Najnovije.
Komentari. (0)