Željko Vasić: Moj susret sa Teslom, Indijancima i julskim stampedom u Kalgariju

Tokom obilaska Kanade pevača je impresionirao veliki grad u provinciji Alberta koji se nalazi na nadmorskoj visini od hiljadu metara, uživao je u šetnjama temeljno uređenim parkovima s mnoštvom zelenila, obišao najposećeniji događaj na otvorenom u svetu i naučio da se može kupati u reci i kad je temperatura vazduha dvadesetak stepeni

Turneja po većim gradovima bila je povod za moje putovanje u Kanadu. S obzirom na to da sam koncerte održavao vikendom, stigao sam i da obiđem mesta u kojima sam boravio, i još važnije za mene, da upoznam neke naše ljude koji dugi niz godina tamo žive i provedem kvalitetno vreme družeći se s njima. Najbolje je kada se oni koji dođu na nastup iznenade mojom muzikom i izvođenjem, kao i mojom neposrednošću. Mnogo finog i pristojnog našeg sveta živi u Kanadi i upravo takvi ljudi su dolazili da me slušaju.

Velika zemlja

Obišao sam Vankuver, Kalgari, Edmonton i Toronto. Velika je to zemlja izuzetno lepe prirode, ali nedovoljno naseljena, ima nešto više od trideset miliona stanovnika. Osim Toronta i Vankuvera, koji su pravi megapolisi sa po nekoliko miliona žitelja, ostali gradovi su manji.

Ledeno kupanje

Kalgari spada među takve, broji oko milion stanovnika. Veoma je čist i divno uređen, a poznat je po tome što u celoj zemlji ima najviše sunčanih dana u godini. Međutim, pošto se nalazi na nadmorskoj visini od hiljadu metara, kao i zbog laganog vetra koji konstantno duva, subjektivni je osećaj da je hladnije nego što temperaturna skala pokazuje. Posle nekoliko godina naviknete se na takvu klimu pa vam ne bude hladno, već se komotno kupate na 23 ili 24 stepena Celzijusa, ispričali su mi naši ljudi koji žive u Kalgariju. Grad je moderan, a opet u isto vreme žitelji su uspeli da sačuvaju ono malo tradicije što su imali, s obzirom na to da je Kanada kao država stara samo 150 godina.

Zeleni grad

Kalgari je izgrađen na granici kanadskog dela Stenovitih planina, na rekama Bou i Elbou. Njihove obale krasi bujna vegetacija, a i u gradu je dosta lepog i negovanog zelenila. Izdvaja se gradski park džinovskih dimenzija, sa pešačkim stazama dugim više od 15 kilometara, koji je idealno mesto za celodnevni izlet s porodicom. Zadivljujuće je što žitelji veoma vode računa o čistoći grada i prirode, što je svakako prvi utisak nekoga ko dolazi iz sredine kakva je naša.

Julski stampedo

Grad je bio domaćin Zimskih olimpijskih igara 1988. i po tome je najpoznatiji, a turista, koji posećuju nekadašnja olimpijska borilišta, ima preko čitave godine. Tokom jula više od milion posetilaca dođe na “Stampedo u Kalgariju”, jedan od najvećih događaja na otvorenom prostoru u svetu. Najveći šou na Zemlji na otvorenom, kako ga mnogi opisuju, prvi put je izveden 1912. godine, a uključuje paradu, kaubojski rodeo, izložbe Indijanaca, koncerte i druge zabavne programe. Međutim, zabave ne manjka ni u ostalom delu godine. Turistička ponuda je raznovrsna, na raspolaganju je mnoštvo kvalitetnih restorana i noćnih klubova, dok zaljubljenici u prirodu, osim okoline grada, mogu da obiđu i nekoliko nacionalnih parkova u blizini.

Zima pod zemljom

Stanovnici Kalgarija kažu da su zime tamo izuzetno hladne, temperatura vazduha često se spušta na 30 stepeni ispod nule, zbog čega su zgrade povezane podzemnim tunelima kako bi se ljudi lakše kretali po toj hladnoći. Zemlja je otvorena za migrante iz celog sveta, na ulicama sam najviše viđao Indijce, Kineze, Azijate, a zanimljiva mi je činjenica da je Kanada donela odluku da vraća zemlju Indijancima, odnosno starosedeocima.

Teslin bulevar

Kad je u pitanju gastronomska ponuda, nisam probao ništa specifično, osim javorovog sirupa, koji je, u neku ruku, zaštitni znak provincije Alberta u kojoj se nalazi Kalgari, ali i cele Kanade. Ono što je ostavilo najjači utisak na mene jeste poseta Nijagarinim vodopadima. Bio sam veoma ponosan kada sam krenuo iz Toronta ka Nijagari Bulevarom Nikole Tesle i onda stigao do vodopada gde je na najlepšem mestu u parku podignut spomenik našem velikom naučniku. Sa pozicije gde se nalazi spomenik najbolje se vide vodopadi, a pogled se proteže sve do Sjedinjenih Američkih Država. Svako ko je iz Srbije treba da bude ponosan na Teslu. Dobro je da imamo takve ljude kojima možemo da se dičimo gde god da otputujemo. Moramo samo da naučimo da ih prepoznajemo i poštujemo, i da im, naravno, ne dozvolimo da odlaze u beli svet kako bi uradili neke velike stvari i postali cenjeni, već da im ukažemo dužnu pažnju kod kuće i za života.