Dušan Kojić Koja: Kako sam 15 godina "preživeo" bez mobilnog

Jedan od poslednjih aktivnih članova beogradske novotalane scene s početka osamdesetih, frontmen grupe Disciplin A Kitchme, veoma je radostan što se vinil ponovo vraća u modu i što njegov naslednik zna da napravi razliku između kvalitetne i nekvalitetne muzike

Iako je najveće hitove stvorio osamdesetih godina prošlog veka, muzičar i vođa grupe Disciplin A Kitchme Dušan Kojić Koja (56) ne žali za starim vremenima. Svestan da živi u 2017. u Srbiji, trudi se da mlađim generacijama ponudi kvalitetan rokenrol, sa uverenjem da je na njima da izaberu ono što im se dopadne. Nedavno je predstavio dupli album “Opet” na vinilu.

- Neka moja životna ideja jeste ta da čovek treba da se raduje svakom novom danu i da ne razmišlja o prošlosti. Ipak, ponekad se setim koliko imam godina, a imati 56 nije malo. Pa onda sebe pitam: šta je to 56, 13 ili 60? To su samo brojevi i ništa više. Mlad si u onoj meri u kojoj se tako osećaš.

Veoma se raduje što se polako, ali sigurno vinil vraća na police muzičkih prodavnica.

- Do ’91/92, koje su bile prelomne godine u raznim oblastima, bio sam veliki kolekcionar ploča. Posle toga se pojavio CD, a vinil je otišao u istoriju. Drago mi je što su ploče danas ponovo u modi, ali zanimljivo je da su skuplje nego ikada pre. Dobar primer za to je jedna muzička radnja u Londonu, u koju sam stalno odlazio. Uspela je da se održi sve vreme vladavine CD-a, a i danas se tamo prodaju one iste ploče po kojima sam ja čeprkao godinama, samo po znatno većoj ceni.

Odavno je poznato da muzičar nema mobilni i sat, što ne znači da ga je pregazilo vreme već da mu se tako može. Ali kako je dosta na društvenim mrežama, neretko i na internetu, počeo je da menja stare navike.

- Imam mobilni telefon, ali mnogo ljudi to i dalje ne zna, što je odlično. Ne koristim ga često, a za pohvalu je da sam prvih petnaest godina preživeo bez njega. Nemam “touch screen” nego neki najgori na dugmiće, ali mu zato baterija traje i po sedam dana. Nisam aktivan na društvenim mrežama pod svojim imenom, to me ne zanima, ali vodim stranicu Disciplin A Kitchme na fejsbuku. Ne vidim u tome ništa loše, ako brinem o muzici koju pravimo i dizajnu omota, kao i o videima, zašto ne bih vodio računa i o tome kako i gde se pojavljujemo na internetu? Ugasili smo sajt, ali imamo fejsbuk. Kad on “ugine”, naići će nešto drugo.

Iako na najnovijem albumu poručuje da smo “zaboravili rokenrol i otišli u šoping-mol”, više ne udara bukom protiv sistema. Svestan da sa radio-stanica, iz kafića i automobila, odavno ne “trese” rokenrol već turbo-folk, uredio je da se taj zvuk ne čuje, barem, u njegovoj kući.

- Moj sin, koji ima devet godina, zapuši uši kad čuje turbo-folk. Zna dete šta je dobro, a šta ne valja, ali imao je ko i da ga nauči.

Ipak, slavni tata još ga nije naučio da svira bas.

- Mali je on još za ozbiljnu svirku, mada je savladao sve akorde na gitari, ali nju je u poslednje vreme zapustio zbog igrica. I neka. Decu ne treba forsirati ni na šta. Nisu ni mene moji, sem onog “idi u školu” i slično.