Minja Subota: Bolni rastanak bez pozdrava

Iako je od smrti supruge Branke prošlo četiri meseca, kompozitoru i TV autoru Minji Suboti još nije jasno zašto je morao da se bez pozdrava rastane od svoje životne ljubavi s kojom proveo 38 godina u braku

Iznenada, bez najave, Minja Subota (80) ostao je bez supruge Branke, s kojom je bio u braku 38 godina. Nisu imali vremena da se pozdrave. Posle smrti bračne partnerke čuveni kompozitor za decu i TV autor pokušava da se navikne na novu realnost.

Proveli su 39 godina u braku: Iznenada preminula supruga Minje Subote

- Branka nije bila bolesna. Imala je male disajne smetnje, smanjen kapacitet pluća, ništa što bi ukazivalo na takav ishod. Bilo joj je samo šezdeset i devet godina. Voleli smo da ujutro sedimo uz kafu i pričamo. Tog jutra, samo što sam uzeo kafu, rekla mi je da joj nešto nije dobro, ali da ne pominjem ništa sinu Milošu kada se javi. Malo potom samo je klonula. Nisam mogao ništa da učinim. Uskoro je stigao Miloš, kao i ekipa hitne pomoći, ali ništa više nije moglo da se uradi za nju. Brankin nagli odlazak bio je veliki šok za porodicu, prijatelje i komšije.

Kako mu se životni ambijent promenio za nekoliko sekundi, Minja je bio prinuđen da se suoči s bolnim gubitkom.

Minja Subota o tome zbog čega nema novih lepih dečjih pesama

- Sin i njegova devojka Marija preselili su se kod mene kako bismo u ovim teškim danima bili zajedno. Njihovo prisustvo mi mnogo znači i oni to osećaju i znaju. Zajedno se sve lakše prebrodi. Pomažu mi i prijatelji. Svi su mi savetovali da svakodnevno budem poslovno angažovan. Trudim se da i dalje stvaram za decu. Sa kolegama Perom Zupcem, Ljubivojem Ršumovićem i Slobodanom Stanišićem želim da najmlađima detinjstvo učinim lepšim. To je moja životna misija. Supruga je bila ponosna na to što radim. Na pesme koje su obeležile detinjstvo generacija i ušle u škole. Kada bismo šetali gradom, prilazili su nam i deca i njihovi roditelji da se slikaju s nama, a Branka je uvek govorila: “To treba zaslužiti.”

Svestan da će supruga zauvek živeti u njegovim sećanjima, svakodnevno se priseća zajedničkih trenutaka.

- Branku sam prvi put video krajem sedamdesetih ispred zgrade Politike. Bila je lepa i šarmantna. Sretao sam je potom nekoliko puta, ali nisam mogao da joj priđem na ulici. To ne bi bilo pristojno. Jedne večeri ugledao sam je u Klubu književnika. Sedela je s prijateljicom koju sam poznavao. Ona nas je i upoznala. Kasnije smo se često družili kod te prijateljice na njenom splavu na Adi Ciganliji. Bila su to lepa beogradska vremena. Iz tog druženja rodila se ljubav koja je rezultirala srećnim brakom. U njemu smo dobili sina Miloša, koji sada ima trideset i sedam godina. Na Branku i mene svi su gledali kao na jedno. Jedinstven par koji je izuzetno vezan. Tako je i bilo svih trideset i osam godina našeg braka, a time je njen iznenadni odlazak samo teži.