Ljubavna Afrika - 30 godina ljubavi Branke Pujić i Gagija Jovanovića

Za glumicu Branku Pujić (57) i njenog supruga i kolegu Dragana-Gagija Jovanovića (55) Nova godina ima posebno značenje jer su se tada prvi put poljubili. Umetnici svaku godišnjicu prvog poljupca provedu na različit način, a jubilarnu 30. obeležili su putovanjem u Afriku, u Zanzibar.

,,Taj datum slavimo gde god da smo, ali se uglavnom potrudimo da to bude neko egzotično putovanje. Nije medeni mesec, bude pola medenog meseca jer nikad zbog obaveza ne uspemo da izdvojimo više od dve nedelje. Ali kakve dve nedelje - objašnjava Branka Pujić i nastavlja: - To su destinacije na drugoj strani sveta, potpuno različite kulture, običaji, sve, pa i klima! Obožavam da plivam, volim mora i okeane, pa se podrazumeva da otputujemo negde gde je toplo i gde je kupaći kostim glavni odevni predmet. Dragan uvek bude veliki kavaljer jer pristane zbog mene da trpi vrućinu. To je ljubav! Volim ga još više zbog toga. Posle idemo po planinama u snežne avanture za njegovu dušu. Onda malo ja budem kavaljer i istrpim hladnoću. I to je ljubav. Bili smo na svim interesantnim destinacijama sveta, ali na Zanzibaru nikad dosad, a tamo smo se obreli kao gosti Vladimira Poposilova, zvanog Ljupčo Zanzibarac."

Pročitajte još: Anđela Jovanović i Branka Pujić: Naše porodične tajne

Glumica je veoma srećna što je važan i intiman jubilej obeležila na jednom od najlepših ostrva na svetu, smeštenom uz istočnu obalu Afrike. I mada je priroda tamo neverovatna, oduševili su je ljudi.

,,Ni slutila nisam da će me toliko dirnuti susreti sa meštanima. Bili smo prvo smešteni u selu, u tipičnoj afričkoj kući. Imali smo svog čuvara iz plemena Masai i meštanku koja nam je pravila doručak i bila na usluzi tokom prepodneva. Družili smo se sa njima i saznali dosta o njihovom narodu, kulturi, običajima, porodičnim ritualima. I dan-danas smo u kontaktu. Materijalni svet je kategorija koju doživljavaju potpuno drugačije od Evropljana. Skromni su i uživaju u blagodetima prirode, koju poštuju. Nasmejani su i zahvalni, ne oseća se ni trag bahatosti, oholosti, ega, pohlepe. Posebno me je radovalo vreme provedeno sa decom, koja su igrala od sreće kad bih im poklanjala bojice, flomastere, sveske, slatkiše... Uvidela sam da je za sreću stvarno potrebno malo. Radost zbog njihove sreće još nosim u srcu, to je velika lekcija koju su mi darovali."

RASPEVANI SUVOZAČ

Zanzibar je i glavni grad istoimenog ostrva, koje je sastavni deo Tanzanije. Pošto je za obilazak kontinentalnog dela zemlje bila potrebna vakcina, koju nisu dobili pred polazak u Afriku, posetu Tanzaniji ostavili su za sledeći put, kad budu otišli na safari u Keniju. Ali ostrvo su obišli uzduž i popreko, a Branki su najupečatljiviji bili susreti sa životinjama.

,,Mazila sam džinovske kornjače i plivala sa jatom delfina u Indijskom okeanu. Hranili smo majmunčiće u džungli i svađali se sa njima, pokazali su nam da smo mi tu samo gosti. Videli smo čudesno lepe i mirisne biljke, a saznali smo i koliko su ukusni biber, kurkuma, cimet, vanila, karanfilčić. Naš šarmantni vodič Globetrackera je sa velikim zadovoljstvom, na naše insistiranje, ponavljao reč karanfilčić, to je najslađe izgovorena reč i može uvek iznova da me nasmeje. Obišli smo kuću u Stoun Taunu gde je živeo Fredi Merkjuri, legendarni pevač grupe Queen. Gledali smo kako starosedeoci igraju na glavnom trgiću nešto slično tavlama, pripadnike Masai plemena kako plešu i izvode skokove uvis za zadrškom, na kojima bi im pozavideli mnogi baletski igrači."

Branka i njen suprug pričali su meštanima o našoj zemlji, kulturi, običajima, a posebno im se dopala Draganova priča o našim planinama, zimi i snegu.

,,Učili smo ih naše reči i pesme, oni su nas učili svahili i njihove pesme. Hakuna Matata - život bez briga, oda životu, postala je naša čarobna formula. U Stoun Taunu sam iz Memorijalnog muzeja, koji prikazuje istoriju ropstva na Zanzibaru, izašla sa velikom tugom na ramenima, da bi me zvuci odveli do Anglikanske crkve sagrađene na mestu gde je nekad bilo tržište robova. Ušla sam i zatekla se usred njihove službe. Pridružila sam se molitvi, ubrzo zatim i svi ostali turisti, nije bilo važno koje smo vere, nacije, boje. Pevali smo i plesali zajedno u slavu života i slobode - Hakuna Matata."

Pročitajte i: Branka Pujić o suprugu: Draganove pohvale me ponesu

Nekoliko dana proveli su u rizortu na samoj obali okeana, gde su se družili sa ekipom iz čitave nekadašnje Jugoslavije, uz neizbežnu odbojku na pesku. Najuzbudljiviji su im bili svakodnevni izleti, a najbolji provod u malom autobusu kojim su išli u obilaske.

,,Dragan je bio suvozač, ali pošto je volan smešten s desne strane, fingirao je da on vozi i pevao “Za Beo-
grad” iz filma “Ko to tamo peva”. Čitava ekipa ga je zdušno pratila, a Afrika se orila od našeg smeha. Imam dragocen dar da umem da uživam. Kad radim, radim do kraja, ali i uživam punim plućima. Sad kad su nam putovanja tako daleko i neizvesna u ovim čudnim vremenima hibernacije, osećam veliki benefit zbog prethodnih putovanja. Mogu u mislima uz pomoć malo mašte da prizovem sva ta lepa sećanja, slike, zvukove, mirise, ukuse... Ali prvo što mi pada na pamet kada kažem Afrika jeste osmeh. Široki, topli, iskreni, bezazleni, blistavi osmeh, pun poverenja i životne radosti. Mnogo smo se smejali i bili srećni. Obeležavanje tri decenije naše veze vezalo nas je za Afriku i te ljude za sva vremena. Kao magnet, kao gravitacija. Snažno i iskonski" - poručuje Branka.