Ana Vintur: Ambiciozni, svojeglavi, nemilosrdno egocentrični diktator na štiklama

Pre tačno trideset godina preuzela je mesto glavne urednice američkog Voguea i od tada diktira svoja pravila, zbog čega je mnogi preziru, ali niko joj ne osporava energiju kojom je menjala i na kraju promenila svet mode

Uprkos “proverenim” vestima da će Ana Vintur (69) napustiti mesto glavne urednice američkog Voguea ovog septembra, i da je naslovnica sa Bijonse koju je slikao crni fotograf (prvi put u 126 godina dugoj istoriji ovog magazina) ujedno i njena poslednja - ona je i dalje u svom ofisu u Njujorku. Ovih dana otvara šampanjac (koji toliko voli) i časti zaposlene (koji nju baš ne obožavaju) jer se navršava tačno trideset godina od njene prve naslovnice u Vogueu. Bilo je to novembra 1988, tada je američki predsednik bio Ronald Regan, a u međuvremenu se u Beloj kući promenilo još pet stanara. Samo je Ana, čini se - večna. Kao i njena čuvena bubi frizura koju ne menja od ranih šezdesetih godina prošlog veka.

Za ove tri decenije postala je slavnija od manekenki koje su defilovale na naslovnim stranama Voguea, a svet je navikla na otmene toalete u kojima se pojavljuje na svetskim nedeljama mode. Baš zato je i čudno da je na prvoj naslovnoj strani koju je potpisala manekenka bila u - džinsu. Tog novembra 1988. na kioscima se pojavio Vogue sa izraelskim modelom Mikaelom Bersu koja je na sebi imala 10.000 dolara vrednu jaknu Christian Lacroix i farmerke od 50 dolara.

- Te farmerke su bile zapravo incident - objašnjavala je kasnije Ana Vintur. - Jakna je bila deo kompleta, ali suknja nije odgovarala Mikaeli, koja je pre toga bila na odmoru u Izraelu i nabacila neki kilogram. Zato smo joj nekako navukli farmerke.

Danas je Mikaela zaboravljena, a Ana Vintur je izrasla u modnu diktatorku. Nije daleko od istine da je diktatorka i na poslu, o čemu svedoči film “Đavo nosi Pradu”, u kome je Meril Strip ostvarila ulogu modne urednice Mirande Prisli prema modelu šefice Voguea. Koliko god da je Meril bila uverljiva u toj ulozi, zaposleni u ovom modnom magazinu tvrde da je “original” još mnogo bliži autentičnom đavolu. Ali je zato ona jedina u stanju da Terezi Mej obuče kožne pantalone ili da Emanuela Makrona skine u majicu. Tu svoju moć demonstrira svakodnevno, pa je tako uvela pravilo da u liftu, u zgradi gde radi, niko ne sme da je gleda, nego svi koji su s njom u kabini moraju da obore pogled.

- Naravno, ako ste Sara Džesika Parker, Žizel Bundšen ili Hilari Klinton ovo pravilo ne važi - objasnila je Ana, koju odavno krasi nadimak Nuklearna Vintur.

POČELA KAO KASAPIN

Modna carica na nuklearni pogon zapravo je Engleskinja. Rođena je 3. novembra 1949. u Hempstedu, delu Londona gde uglavnom stanuje intelektualna i umetnička elita. Otac Čarls bio je urednik britanskog časopisa Evening Standard i njegova prava porodica bila je novinska redakcija, a nikako supruga Elinor Bejker. Mala Ana je obožavala baš takvog tatu, a majci je najčešće prigovarala zbog groznog stila oblačenja.

Kad je Ani bilo jedanaest godina roditelji su je upisali u prestižnu školu za devojke Queens College, koju su pohađale kćerke pripadnika elite. I ne samo engleske: pred ulazom se svako jutro zaustavljala limuzina i vozač otvarao vrata Aninoj koleginici - maloj bogatašici, Grkinji Kristini, kćerki brodovlasnika Aristotela Onazisa.

Ana je od prvoga dana mrzela školu u kojoj je vladala spartanska disciplina, a u učionicama večito bilo hladno jer su profesori smatrali da toplota uspavljuje učenike. Stalno je prkosila autoritetima bežeći s nastave i noseći prekratke suknje koje je tih godina u Londonu lansirala kreatorka Meri Kvant. Već od četrnaeste godine redovno je odlazila na kozmetičke tretmane i kod frizera, a njen zaštitni znak, bubi frizuru, prvi put joj je napravila tad popularna frizerka Lesli Rasel, i to prema fotografiji manekenke koju je Ana istrgla iz britanskog Voguea.

Prvi put smrtno se zaljubila u šesnaestoj, u deset godina starijeg novinara Najdžela Dempstera. On je iskopavao prljavi veš poznatih za trač rubriku Daily Expressa, a mladoj Ani laskalo je što njen dečko poznaje slavne osobe. Zajedno su proveli nekoliko godina, tokom kojih je Dempster prešao u Daily Mail a Vinturova započela svoj uspon na modni tron.

Prvi posao, kao honorarna prodavačica, Ana je dobila u kultnom londonskom butiku “Biba”. Radila je vikendima, zarađujući devet funti na sat, a otac Čarls joj je u januaru 1970. ugovorio razgovor s urednicom Harper’s Bazaara Dženifer Hoking.

- Bila je mnogo zrelija od svojih vršnjakinja i izrazito ambiciozna - kaže Dženifer, koja ju je angažovala kao asistentkinju za modne priloge.

I dok su je kasnije zbog oštrog jezika saradnici prozvali Nuklearna Vintur, čak i kao početnica brzo je stekla nadimak. Dženifer ju je zvala “bacon slicer”, što bi u slobodnom prevodu značilo kasapin, jer je gotovo svaku reviju na koju su išle dočekala “na nož”.

U redakciji Harper’s Bazaara retko ko je, osim Dženifer Hoking, podnosio, a kamoli voleo Anu Vintur. Nije postala nimalo prijatnija ni kad je 1972. upoznala ljubav svog života - Džona Bredšoa, američkog novinara, kockara i sveže razvedenog plejboja. Deset godina stariji Džon, sušta suprotnost Ani, bio je srdačan i omiljen u društvu. Iako su neprekidno varali jedno drugo, njihova veza je trajala sve do početka osamdesetih.

Kad su 1975. vlasnici časopisa odlučili da zamene dotadašnju urednicu mode Dženifer Hoking “svežom krvi”, Ana je smatrala da je kucnuo njen čas. Međutim, umesto nje angažovali su neku novinarku Sunday Timesa, a Ana je podivljala od besa. U martu iste godine dala je otkaz i otputovala u Ameriku, gde je njen dečko Džon najčešće boravio. U Njujork.

DIMLJENI LOSOS I KAJGANA

Iako je njena veza s Bredšoom bila na klimavim nogama, uselila se kod njega, a večeri je provodila u najpopularnijem mestu u gradu - kultnom klubu Studio 54. Tamo je upoznala i slavnog Endija Vorhola, koji je za nju rekao:

- Želela je da radi u mom časopisu Interview, ali sam je odbio jer se grozno oblačila i uopšte nije imala stila.

Vinturova je nekoliko meseci pokušavala da nađe posao, a onda joj se pružila prilika da postane urednica mode u ne baš prestižnom časopisu Viva, i u njemu je provela dve godine. Sve vreme je bila u vezi s Bredšoom, premda ga je stalno varala. Između ostalih i sa zvezdom regea Bobom Marlijem koga je upoznala posle njegovog nastupa u Njujorku. Afera je potrajala nedelju dana, koliko je Marli proveo u gradu, a Anine koleginice zlobno su primetile da je ona, inače uvek besprekorno doterana, tih dana na posao dolazila raščupana i s tamnim podočnjacima.

Kad se zbog slabe prodaje Viva ugasila, Vinturova je 1980. dobila posao modne urednice u časopisu New York. I tu je, kao uvek kad je bila u sličnoj poziciji, uvela strahovladu. Njene brojne otpuštene sekretarice još se sa strahom prisećaju bivše šefice. Nekako u to vreme došla je i ponuda o kojoj je godinama sanjala. Poli Melen, jedna od urednica u Vogueu, ugovorila joj je sastanak s glavnom urednicom Grejs Mirabelom.

- Razgovarale smo o tome šta bi Ana mogla da radi za nas, i kad sam je na kraju upitala na kojoj poziciji vidi sebe, mrtva hladna mi je odgovorila: “Na vašoj” - ispričala je Mirabela.

Naravno, bio je to kraj razgovora, ali i početak drame za Grejs. Ana je preko svoje veze, čelnika kompanije Conde Nast koja izdaje Vogue, uspela da Mirabeli izvuče stolicu i u oktobru 1983, nekoliko nedelja pre svog trideset četvrtog rođendana, zaposlila se u Vogueu kao kreativna direktorka za sto dvadeset pet hiljada dolara godišnje.

Godinu dana kasnije, 7. septembra, iznenadila je prijatelje udavši se za trinaest godina starijeg južnoafričkog psihijatra Dejvida Šafera. Sedam meseci posle venčanja ostala je trudna. Međutim, majčinstvo je nije promenilo. Samo dva meseca nakon rođenja sina Čarlsa iz Njujorka se preselila u London jer je dobila zadatak da preuredi britanski Vogue.

Tamo je brzo otpustila sve koji su joj smetali i zaposlila novu garnituru novinara i urednika. S mužem, koji je zbog posla ostao u Njujorku, viđala se dva puta mesečno. U avgustu 1987. rodila je i kćerku Bi, a u avgustu 1988. najzad je ostvarila svoj san - dobila je ponudu da preuzme mesto glavne urednice američkog Voguea.

Žute novine su slavile kad se 1998. saznalo da vara muža. Ljubavnik joj je bio tri godine stariji Šelbi Brajan iz Teksasa, prijatelj tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona. Upoznali su se na baletskoj večeri u njujorškom Linkoln centru 1997. Dejvid Šafer je pokušao da uništi njihovu vezu, čak je pozvao Brajanovu suprugu i rekao joj da “njegova žena spava s njenim mužem”, ali ništa nije pomoglo. Ana se 2000. razvela od Šafera i nastavila da živi sa Brajanom.

Kao glavna urednica Voguea zarađuje dva miliona dolara godišnje, ima na raspolaganju mercedes S klase sa šoferom (u Njujorku i u inostranstvu), 200.000 dolara godišnje za šoping i plaćen apartman “Koko Šanel” u pariskom hotelu Ritz u vreme održavanja nedelja mode u tom gradu. Pre nekoliko godina predsednik kompanije Conde Nast odobrio joj je pozajmicu od 1,6 miliona dolara da kupi kuću u njujorškom Grinič Vilidžu.

Anin tipičan radni dan izgleda ovako: ustaje u 6 ujutro, igra tenis pa ide kod frizerke na češljanje, i od 8 je u kancelariji u redakciji Voguea. Uveče ide na partije, ali nikad ne ostaje duže od 20 minuta. Leže svako veče tačno u deset i petnaest.

Jelovnik joj je prilično jednoličan, a kuvar iz jednog njujorškog restorana kaže da je godinama bio isti: dimljeni losos i kajgana. U poslednje vreme menja menije, ali kreatora retko. Verna je Chanelu, njihove kombinacije nosila je i u trudnoći.

Uporna, ambiciozna, svojeglava, energična i nemilosrdno egocentrična, mada je dovoljno samo reći - Nuklearna Vintur.