Uprkos tome što šest godina nisu prespavali celu noć zbog dijabetesa kćerke Lane i sina Vukašina, televizijski voditelj Dejan Pantelić i njegova supruga Miona sačuvali su životni optimizam uz koji, uvereni su, mogu rešiti svaki problem
Televizijskog voditelja Dejana Pantelića (49) javnost je zavolela zbog vedrog duha i profesionalizma. Prijatelji, koje on, uz porodicu, doživljava kao najveće blago i koji su mu se našli kad se pre nekoliko godina suočio sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, sopstvenim i svoje dece, znaju da je i u privatnom životu isti kao pred kamerama - otvoren, pošten, dobar. Takav je bio i kad je govorio o kanceru grla koji je uspešno pobedio i dijabetesu dijagnostikovanom Lani (13) i Vukašinu (10), ali sada prvi put za Gloriju priča o nekim veoma intimnim detaljima i kako se, zajedno sa suprugom Mionom (40), profesorkom DIF-a i instruktorkom skijanja, trudi da realizuje najvažniji životni projekat - izvede na pravi put naslednike.
Marija Kilibarda i Dejan Pantelić: Prijateljstvo, zanat najstariji
- Iako sam javna ličnost, ne razlikujem se od ostalih ljudi i ne stavljam sebe na pijedestal, to nikako. Trudim se da živim normalno. Takav sam zato što sam u prošlosti radio i neke druge poslove, i kao konobar, šanker, čak i u pekari, bio sam i vozač i mnogo toga još i vrlo dobro znam da cenim ne samo novac i ono što zaradim već i ljude. Upravo iz tog razloga supruga i ja pokušavamo da tako vaspitavamo decu - kaže Dejan.
Sreća njegovih naslednika mu je na prvom mestu, a i oni se trude da tati daju mnogo povoda da bude ponosan.
- Bez obzira na to što imaju dijabetes, oni od nastavnika i drugara ne traže dodatnu pažnju, dovoljna im je ova koju dobijaju od nas. Pored toga što su odlični đaci, oboje su sjajni sportisti, treniraju tenkvodo u klubu Galeb, skijaju i igraju fudbal i košarku. Nekako su svestrani, ne mogu da kažem da su na mene, više su povukli na suprugu. Doduše, Lana bi volela da bude televizijska voditeljka kao tata, ali do tada treba mnogo da se radi i čita. Jezici joj idu fenomenalno, govori engleski i italijanski, a Vukašin engleski. Možda je to recept za roditelje koji će pročitati ovaj tekst, da decom moramo da se bavimo, jer su ona kao papagaji. Ako mi to ne radimo kod kuće sa njima, oni sami neće sigurno.
Iako su Miona i on zajedno 17 godina, od toga 13 u braku, uglas tvrde da nisu dosadili jedno drugome.
- Deki me uvek nasmeje - kaže Miona, a Dejan sasvim ozbiljno dodaje da bi, kada bi morao ponovo da bira životnu saputnicu, opet tražio takvu ženu.
Dejan Pantelić: Humor i u trenucima opasnim po život
- Zapravo, srce kao što je Miona. Nas dvoje smo toliko bliski da neke stvari rešavamo bukvalno pogledom. Sazrevamo i rastemo zajedno sa našim klincima. Koliko god da mi je teško ponekad, srećnim me čini što ona i ja decu vaspitavamo onako kako su to radili naši roditelji. Važno nam je da budu stvarno dobri ljudi, da pomažu drugarima, da nisu agresivni, da se sa osmehom nose sa svime u životu, i to nije stereotip, zaista tako mislimo. Svojoj deci smo najbolji prijatelji, ali sa autoritetom. Pomaže nam i to što smo Miona i ja mladi duhom, kao da smo juče izašli iz školskih klupa, znamo sve fore i fazone.
PRIJATELJSKA ŠETNJA
Nikad neće zaboraviti koliko su mu pomogli prijatelji kad je usled zdravstvenih problema upao u letargiju.
- Porodica je ta koja vas diže, mada bez lekara nema ničeg. Klanjam se ljudima koji su se potrudili da me vrate tamo gde mi je mesto, a bilo je baš žestoko opasno. Osim njih, presudno je da vas ukućani ne gledaju kao jadnika, već da vas uposle, makar vam “naredili” da prošetate psa. Ogromnog udela imali su i prijatelji koji su dolazili s drugog kraja grada da šetaju sa mnom, iako im nimalo nije bilo do šetnje, sve pod izgovorom da moraju nešto nasamo da mi ispričaju. U tim momentima vidiš da nisi prepušten sam sebi. Tada sam shvatio da su moje najveće blago, bez ikakve patetike, porodica i prijatelji. Sve mogu da mi kažu, da sam loš voditelj, da ne radim dobro ovo ili ono, ali drugare ne može niko da mi uzme.
Iako je veoma zauzet oko televizije, a kad dođe kući sa Mionom deli obaveze oko dece, jer im je ona posvećena 24 sata, ipak nađu slobodnog vremena i za prijatelje.
- Vukašin i Lana su veliki i mogu da ostanu sami na dva-tri sata, čak i u večernjim časovima. Umeju sami da se spreme za spavanje i sad nam je mnogo lakše nego ranije. Pošto nadomak Beograda imamo lepu oazu, mali plac koji zovem “kućerak na lakat”, kao iz Balaševićeve pesme, tamo najradije provodimo vreme s prijateljima. Volimo da tu pobegnemo od zidina i negativne energije. Ne samo da tu lošu odagnamo od sebe već se napunimo onom pozitivnom.
Najnovije.
Zvezde.
