Dragan Marinković Maca: Gubitak beba nas je potpuno slomio

Kad su im doktori saopštili da su prestala da kucaju srca trojki koje su čekali, glumac Dragan Marinković Maca i njegova supruga Jovana otputovali su u Hercegovinu kako bi se osamili i skupili snagu da prevaziđu gubitak

Glumac Dragan Marinković Maca (51) i njegova supruga Jovana (29) izgubili su trojke prošlog leta. Oboje su veoma teško podneli gubitak beba, ali su jedno drugome u tim najtežim trenucima bili najveća podrška i zajedno su uspeli da prebrode tu tragediju.

- Obradovali smo se kad su nam doktori saopštili da Jovana umesto jedne nosi čak tri bebe. Nažalost, na jednom od narednih pregleda ustanovljeno je da bebama ne kuca srce i sve ih je izgubila. Ja sam se osećao strašno, a moja supruga je bila potpuno slomljena. Pomislio sam da je najbolje da posle svega odemo iz Beograda na nekoliko meseci. Spakovali smo se i uputili u okolinu Trebinja, u selo u zaleđu Dubrovnika, da se sklonimo od ljudi i gradskog ludila i saberemo - priča Dragan, dok Jovana otkriva da ih je oboje tešila pomisao da je dobro što se to dogodilo u ranim nedeljama trudnoće:

- Bilo mi je i grozno i teško, ali sam shvatila da je priroda neumoljiva i da njeni zakoni ipak sve nekako regulišu na vreme. Da je bolje da mi se to desilo tada nego pred porođaj, ili da sa decom kasnije, ne daj bože, nešto ne bude u redu.

Dragan kaže da su tih pet meseci, koliko su bili u Hercegovini, provodili mahom u preispitivanjima gde su možda pogrešili, o čemu možete pročitati na sledećoj strani...

- U takvim situacijama čovek jednostavno mora da povuče ručnu kočnicu i dobro se zamisli, jer ovaj život vrlo brzo prolazi. Prijala nam je promena sredine, energije, ljudi koje smo sretali. Morali smo u miru da sačekamo da se slegne bura emocija sa kojom smo se suočili, da sakupimo snagu da krenemo dalje. Ne treba živeti u prošlosti. Nužno je da parovi u tim momentima budu najveća podrška jedno drugome. Uspeli smo da se izvučemo iz toga, ali je bilo vrlo bolno, pogotovo za Jovanu. Ja sam svašta u životu preživeo i verujem da me je to sve dosta ojačalo. Sad sam se prvi put sreo sa ovakvom vrstom gubitka. Svi mi mislimo da se loše stvari neće desiti baš nama, a onda kad se susretnemo s njima, postane nam jasno da to ipak nije tako. Moraš pronaći snagu da izađeš jači i kažeš sebi idemo dalje, ne može drugačije. Čovek pobedi sve, a ni ne zna koliko je zapravo jak dok se ne suoči s problemima.

Glumac priznaje da je njegov najveći strah u životu da mu se rodi bolesno dete, a jedna situacija u trenutku ga je osvestila.

- Jednom prilikom, kad sam živeo u Novom Sadu, bio sam u velikom stresu, jurio sam nekog čoveka da mi isplati novac koji mi je dugovao. Dok sam prelazio most preko Dunava, pored mene je prošao auto u kome je iza vozača sedelo dete sa Daunovim sindromom. Istog momenta sam stao pored puta i rekao sebi: “Smiri se, vidiš kroz šta sve ljudi prolaze”. Mislim da je bolesno dete nešto najstrašnije što može da ti se dogodi.