Hadži Nenad Maričić: Sve naše bake su poput nekih tihih heroja

Tridesetdevetogodišnji glumac, koji je pre nekoliko nedelja zablistao u antičkom Epidaurusu igrajući u Aristofanovom ‘Plutu’, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je zahvalan filmskim rediteljima što ga ne angažuju, kako nismo srećni ako nemamo prijatelje i zašto treba verovati u čuda

a Aleksandar Maričić. U detinjstvu uvek pratite stariju braću i sestre. Uz njega sam otkrivao umetnost, pop kulturu, gledao prvi put Tarkovskog.

b Bake. Sve naše bake su poput nekih tihih heroja. One uvek imaju rešenje, a njihovu pomoć osećamo i kad više nisu sa nama.

c Crvena zvezda. Ona je razlog zašto volim Beograd svim srcem. Kad sam sa sinovima na utakmici, čini mi se da naš grad svetli posebim sjajem.

č Čovek. “Što je čovjek, a mora bit čovjek?” Pitanje koje večno prati život, dokle god postojimo.

ć Ćar. U našem narodu postoji sklonost da se on traži. Ućariti u svemu je gotovo neka vrsta životog stila. Ne mora se uvek.

Predrag-Peđa Bjelac: Vođenje ljubavi najbolje opušta

d Dečani. Tamo su odgovori na sve naše dileme. Osećam neobičnu radost što je taj manastir postao deo mog života.

dž Dž. Volim stvari ili događaje koji su “za dž”. Svi se tome raduju, a i Bogu je drago.

đ “Đakon Bogorodičine crkve”. Divan roman Isidore Sekulić.

e Epidaurus. Mesto na kojem sam nedavno, pod zvezdama, doživeo najlepši trenutak u karijeri. Bilo je to na premijeri Aristofanovog “Pluta” u režiji Nikite Milivojevića. Hvala Nacionalnom pozorištu Grčke na ukazanoj časti. Veliki trenutak za našu kulturu i pozorište.

f Film. Odmalena sam zaljubljen u tu umetnost. Zahvalan sam našim filmskim rediteljima što me ne zovu da igram u filmovima. Na taj način mi čuvaju karijeru, na koju sam veoma ponosan.

g Gluma. Ona je moj život. Iako je to predmet koji predajem studentima, sve se više zapitkujem šta je to u stvari. Da li ona uopšte postoji ili je sve to samo igra, nadahuće koje se ne da definisati. Glumac nema drugi instrument do svoje duše, duša je boja na našem platnu. (Zato) praštajte glumcima, jer su oni uvek pomalo zbunjeni sobom i životom oko sebe.

h “Henri VI” u Šekspirovom Gloub teatru. Prvi deo počeo je pod vedrim, sunčanim nebom, neuobičajenim za London. Predstava se završila pod bakljama, praćena dugim aplauzom. Divno je bilo igrati Šekspira u njegovoj kući.

i I Ideja. Ona menja svet. Divim se ljudima koji imaju kreativne ideje.

j Jedno. To smo ona i ja. Već dvanaest godina.

k Kumstvo. Zauzima značajno mesto u mom životu. To je moje tajno društvo. Bez mojih kumova sam veoma usamljen.

l Let. Volim da letim avionom. Kao dečak pred san sam maštao da se moj krevet podiže, prolazi kroz krov i leti iznad Evrope nad gradovima koji sijaju u noći. Obišao bih krug oko sveta i vratio se.

lj Ljubav. Kada bi svi ljudi na svetu...

m Mama. U toj reči je skrivena sva naša milost.

n Nena, Nemanja i Nikola, svim članovima moje porodice ime počinje ovim slovom. I Nikita Milivojević je u mom srcu. I on je deo porodice.

nj Njegoš. Vreme je nemoćno pred njegovim stihovima jer njegovo delo govori jezikom večnosti.

o Otac. Postoji jedan monah koji je duhovni otac velike umetničke porodice. On je zaslužan što se prvi Nemanjićki manastir Đurđevi stupovi podigao iz pepela. Naš otac Gerasim.

p Prijateljstvo. Život treba proći okružen dobrim rečima i dobrim prijateljima. U prijateljstvu je naša radost. Ako nje nema, nismo srećni.

r Robert. Moj maleni prijatelj iz detinjstva. Više ga nema. Moje sećanje i moja suza. Videćemo se, nadam se, jednog dana u boljem svetu.

s Srbija. Slavica, moja majka. Sloboda. Sestre.

š Šekspir. Nedavno sam završio dvogodišnje snimanje Šekspirovih soneta u prevodu profesorke Jelisavete Milojević. Bilo je izuzetno raditi u studiju Dejana Lalića Laleta iz benda Orthodox Celts. Temeljan posao, strpljiv. Ponosimo se tim delom. Više od pedeset snimljenih soneta.

t Tata. Ovih dana to često čujem. Sin Nikolica se bori za pažnju.

Slavimir Stojanović Futro: Uspeh je biti srećan, voleti i biti voljen, sve ostalo je takmičenje

u Umetnost. Samo čovek na ovoj planeti ima potrebu za umetnošću. Ponekad je to prava glad. Možda to govori da ipak nismo samo od krvi i mesa i da duša traži svoje. Duša je zanemarena u 21. veku.

v Vera. Pitao sam osmogodišnjeg sina Nemanju misli li da je knez Lazar doneo dobru odluku suprotstavljajući se jačoj sili. Odgovorio mi je da je on to učinio jer je verovao da može da odbrani svoju zemlju. Zato što je verovao u čuda. Deci je to mnogo jasnije. Ona ne komplikuju.

z “Zaboravi me ti”. Pesma koju smo snimili moja draga Sloboda Mićalović i ja pre nekoliko godina. Uskoro ćete je čuti. Pevaće se u kafanama.

ž Život je lep.