Intimna abeceda Muharema Bazdulja: Kako mi je Šopenhauer postao drug u teškim vremenima

Pisac i publicista u intimnoj abecedi otkriva zašto su cigarete uzvišeni porok, kako je batalio da svira haromoniku iako je bio među najtalentovanijima i zbog čega planira da juri Brusa Springstina po sledećoj evropskoj turneji

a Andrić, pisac iz čijeg šinjela su izašli svi važni pisci ovog jezika, kao što je u ruskom Gogolj.

b Beograd, grad koji volim i koji sam izabrao.

c Cigarete, porok, ali uzvišen, što reče onaj profesor francuske književnosti iz Amerike.

č Čačak. Grad u kome sam prvi put bio ove godine, a gde mi je izašla knjiga pre više od deset godina. Činjenica da knjige idu brže i dalje od pisaca.

ć Ćevapi, ključni naš doprinos svetskoj gastronomiji. Od detinjstva ih nekritički volim.

d Dunav. Kao reka, kao Magrisova knjiga, kao simbol i kao inspiracija. Bio sam, mislim, u svim većim gradovima na Dunavu i Dunav se u mojoj duši pretvorio u paradigmu reke, toliko da sam u stanju da učitam viši smisao u činjenicu da Lašva mog detinjstva pripada Dunavskom slivu.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

đ Đulijeta. Ona iz pesme Marka Noflera kojoj Romeo kaže da su kocke takve da s njima ne može pošteno da se igra, ali da je on ipak odlučio da odigra jednu turu, a ona mu je eksplodirala u srcu. (The dice was loaded from the start / And I bet, and you exploded into my heart.)

dž Džoni, onaj koji se poneo kao iskupitelj jugoslovenske kulture i svojom žrtvom spasao i one koji spas možda i nisu zaslužili.

e Evropa. Kao kontinent. I kao san. Kao ime hotela. Kao film Larsa fon Trira. I kao asocijacija na druge njegove filmove. Kao “Dogvil”. Kao odjavna špica “Dogvila”. Kao Dejvid Bouvi. Kao “Young Americans”.

f Futurizam. Umetnička formacija. I pogled u budućnost. I Danuncio. I grad Rijeka. I neki trenuci u tom gradu.

g Gozba. Platonova i bilo koja druga.

h Harmonika. Uspomena na muzičku školu i na iracionalno detinje odustajanje. Bio sam među boljim harmonikašima u svom uzrastu, ali mi je dosadilo. Posle sam negde pročitao da su dobri pisci oni koji su se odrekli nekog drugog talenta. Lisica i kiselo grožđe, možda, ali kako god. Handke, pisac koji je platio cenu.

i Imena: Salih, Nura, Šejla, Hana, Darja, Samir, Lana, Nina.

j Jugoslavija. Domovina. Zemlja koje nema.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

k Kami, pisac koji je napisao da je “čovek više čovek po onome što prešuti, nego po onome što kaže”. Setim se toga često, pa, evo, i dok ispunjavam ovaj upitnik.

l Larkin, valjda najdraži pesnik, onaj koji je znao da se poezija ne sastoji iz nizanja uzvišenih reči i fingiranja emocija, nego iz tačnog i skladnog opisa iskustva.

lj Ljubav.

m Marlou Filip i Megre Žil, dva književna lika koja volim. Rejmond Čendler i Žorž Simenon, autori koji su ih stvorili, mnogo su bolji pisci nego masa onih dosadnjakovića koje uobičajeno krste klasicima.

n Nikad. Kao u pesmi Edgara Alana Poa. Ili kao u pesmi Toma Vejtsa koja priziva San Dijego.

nj Nježnost. Zato što ovo “nj” čini da nježnost bude nežnija od nežnosti.

o Oslobođenje. Sarajevski list za koji pišem već više od deset godina. Novine s najboljim imenom.

p Pivo, statističari kažu treći najomiljeniji napitak na svetu, posle vode i čaja. Nekad pomislim da je potcenjeno. Partizan kao Koenova pesma, kao pojam, kao reč i nadasve kao klub.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

r “Rusija”. Pesma Idola. I pesma Tina Ujevića. (Vladaj našim grčem, krvava Rusijo, / caruj dušom našom, Velika Buduća.) Republika, reč iz mojih raznih adresa. Najbolje društveno uređenje, mada suštinski, na nivou semantike, znači isto što i cosa nostra.

s Springstin. Onaj koji je popularnu muziku najsnažnije i najnedvojbenije pretvorio u veliku umetnost. Objavio je novi album 14. juna i već opsesivno razmišljam o idućoj evropskoj turneji. Slušao sam ga uživo u Beču, Trstu i Rimu, a priželjkujem još poneki koncert.

š Šopenhauer, drug iz teških vremena.

t Travnik. Rodni grad. Zavičaj. Uspomene na detinjstvo, na ratne tinejdžerske godine, na formiranje. Poskakivanje srca na ulazu u grad koji je jednog davnog engleskog putopisca podsetio na prizor iz “Hiljadu i jedne noći”.

u Urednik. Jedini posao koji sam oficijelno radio, s punim radnim vremenom i sa sve radnom knjižicom. Osim toga, samo sam pisao, a to na našim stranama obično i ne smatraju pravim poslom. Važnije od toga, međutim, jeste da su urednici i urednice osobe s kojima sam sklapao najsnažnija i najčvršća prijateljstva.

v Venecija i Vijena, čarobni gradovi na rubu našeg sveta.

z Zinedin Zidan, najbolji igrač koga sam gledao.

ž Žene. Život.