Posle smrti čuvene spikerke Televizije Beograd, voditelj i novinar Ivan Ivanović govori o detaljima njihovog desetogodišnjeg nežnog prijateljstva koje se najčešće odvijalo tamo gde je i započeto: u kafani
Vest o tome da nas je napustila Danka Novović (76) rastužila je one koji su je poznavali i voleli, ali i sve kojima je, kao voditelj Dnevnika duže od 40 godina, bila redovan gost u domovima širom bivše Jugoslavije. Žena koja je zauzela značajno mesto u istoriji Televizije Beograd obeležila je čitavo jedno vreme svojom pojavom - otmenim držanjem, savršenom dikcijom i bojom glasa. Na spisku ožalošćenih prijatelja nalazi se Ivan Ivanović (43), voditelj koji se sa Dankom družio više od decenije i koji ju je, kad joj je bilo najpotrebnije, uposlio kao spikerku u “Vestima iz budućnosti” u okviru emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem”. Bio je jedan od retkih koji je znao da Danka boluje od teške bolesti i sa malom grupom “kafanskih” prijatelja ostao je uz nju do samog kraja.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Jednako kao što je bila najveća u poslu kojim se bavila, tako je izvan njega bila veliki čovek. Kad ona uđe u prostoriju - sve se odjednom upali. Kao da je nosila sa sobom svetiljku pozitivne energije i činila da svi oko nje postanu bolje raspoloženi. Nikad nije kukala, nije se žalila, naprotiv, stalno se šalila i komunicirala sa neverovatnom lakoćom, bez ikakvog foliranja. Bila je predivna osoba, i kad bi otišla, vi biste videli da to više nije “ta” atmosfera. Sad, kad nas je napustila, verujem da će u svim ljudima koji su je poznavali ostati velika praznina.
Do poslednjeg dana Danka je bila pozitivna u vezi sa svojom bolešću i verovala je da joj je sudbina dodelila drugačije karte.
- Ona je više od godinu bila teško bolesna i mi, njeni prijatelji, borili smo se sa njom rame uz rame. Do samog kraja uz nju je bila njena prijateljica Snežana, svi smo pomagali koliko smo mogli. Danka do poslednjeg trenutka kao da nije bila svesna da odlazi, bila je uverena da može da preokrene situaciju u svoju korist. To je bio taj njen optimizam. Da u takvom stanju ima takvu energiju, to je za poštovanje. Ono što mene boli u vezi sa njom jeste tužna sudbina svih televizijskih lica i velikih novinara u ovoj zemlji: odlaze tiho, bez pažnje, i u najtežim vremenima nemaju na koga da se oslone. Možda je to teška sudbina svih nas, ali sam ja, kao neko mlađi od njih, želeo da im pružim mogućnost da se opet osete važnim. Da znaju da postoji mesto za njih dok god mogu da rade. Danka se poslednji put pojavila u mojoj emisiji u martu, posle više nije bila u stanju.
Nastavak teksta na sledećoj strani...
ŠKOLA ŠARMA
Ivan se priseća početaka njihovog druženja.
- Upoznali smo se u restoranu Tabor pre desetak godina. Prišla mi je i rekla da odlično radim svoj posao, da se njoj to baš dopada. Bila mi je velika čast da čujem takve reči od Danke Novović. Naše druženje započeto u kafani bilo je veoma iskreno i čisto, i vrlo zanimljivo s obzirom na razliku u godinama. Danka je bila izuzetno inteligentna i posedovala je neverovatan šarm. Bila je jedna od poslednjih žena koje su bile devojke u vreme kad je Beograd bio najjači. Mnogo toga ste od nje mogli da čujete i naučite.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Kad je sa ekipom saradnika iz emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem” došao na ideju da napravi rubriku “Vesti iz budućnosti”, pozvao je Danku da im se pridruži.
- Godinama je nismo videli na televiziji u ulozi spikera. Njoj se dopala ideja, a i trebala joj je neka dodatna zarada, svi znamo kakve su penzije. Tako smo počeli da sarađujemo. Bila je sjajna od prvog dana. Svi smo bili šokirani kakav je profesionalac: došla bi na snimanje, sela, nekoliko puta otvorila usta da malo razmrda vilicu i onda perfektno iščitala tekst. To u životu nisam video. Veoma je cenila moje novinarske sposobnosti, tvrdeći da sam među najboljima koje je upoznala. Bila je drag član ekipe, kao i pokojni Dejan Pataković, koji je deset godina radio sa nama. Divno smo sarađivali. Mnogo mi je bilo važno da tim ljudima koji su radili svoj posao dobro i pošteno pomognem da se osećaju kao deo medija sve dok mogu da dišu. Ponosan sam na sebe zbog toga.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Ivan se priseća poslednjeg izlaska s Dankom.
- Nikad se nismo dogovarali da izađemo zajedno, ali smo se sretali u kafani. Sećam se tog poslednjeg susreta. Kad naiđete na Danku, to je uvek lepo, kao kad sretnete drugaricu iz srednje škole. “Gde si, Danče, šta ima?”, rekao sam joj. Zvao sam je Danče, a ona mene Ljubavi. Uvek bismo seli da popijemo piće i ispričamo se, malo o poslu, malo o privatnom životu. Voleo sam, kad malo popijemo i budemo u posebnom raspoloženju, da je teram da mi priča o pesmi “Danka” koju je zbog nje napisao Toma Zdravković. Bilo mi je slatko da je zezam, a ona je stalno tvrdila da nije bilo ničeg među njima. Na to bih joj rekao: “Da nije bilo ničega, Toma ne bi sigurno napisao pesmu o tebi”. Ta naša večita rasprava trajala je godinama i nikad nije dobila epilog. Eto, kad se gore budemo sreli, imaćemo čitavu večnost da o tome raspravljamo.
