Milica Milša i Žarko Jokanović: "Gubici su učvrstili našu ljubav"

Otkako su za samo deset meseci ostali bez majki, glumica Milica Milša i scenarista Žarko Jokanović postali su jedno drugom najveća podrška i snaga, zbog čega njihov brak doživljava renesansu

 

 

Pošto su u kratkom vremenskom periodu, za deset meseci, ostali bez majki, glumica Milica Milša (52) i njen suprug, scenarista Žarko Jokanović (53), bili su najčvršći oslonac jedno drugom kako bi zajedno prebrodili najteže životne trenutke. Njihova ljubav, učvršćena u vremenu oluje, rezultirala je radom na seriji “Igra sudbine” u kojoj su neki likovi dobili osobine njihovih mama.

- Roditelji nemaju starost, za tebe nikad nisu stari. Moja baka je uvek govorila: “Samo da ide redom.” Tek sad shvatam da je bila potpuno u pravu - kaže Milica.

- Kad vam odu roditelji, mislim da tada ostajete bez duhovnih udova. Imate ruke i noge, ali opet osećate da vam nešto nedostaje, da ste ostali sami na svetu. Da više niste ničije dete. Odlaskom mame Leposave prestala sam da budem kćerka, a to je strašno. Kad sam se udala za Žarka, dobila sam još jednu majku, jer sam svekrvu jako volela. Od nje sam imala ogromnu podršku, volela me je i uvek bila tu za mene. Bila je zaista posebna žena i mi smo bili prava porodica. To je divno i tako i treba da bude.

Žarko otkriva da je njegova majka Slobodanka obožavala snaju toliko da je čitav njen stan bio ukrašen uramljenim Miličinim fotografijama iz raznih magazina.

- Imala je samo jednu moju fotografiju, veličine kutije za šibice. Na svim ostalim sam zajedno s Milicom. Jednom sam je pitao: “Mama, šta je ovo? Gde sam ja, ipak sam ti sin?” Odgovorila mi je: “Vidi, sine, ja ujutru kad se probudim, volim da vidim nešto lepo, a to svakako nisi ti, nego moja Miličica.” Bila je to njena čuvena rečenica kojoj smo se uvek od srca smejali. Milica tvrdi da će joj roditelji faliti do kraja života, ali da ostaju sećanja i sve ono lepo što su zajedno doživeli.

- Često se vraćam na sve to. Majku sam izgubila blizu pedesete, imala sam sreću da je dug period bila pored mene. Tata Antonije otišao je kad mi je bilo 33 i bio je to moj prvi životni šok, da tako nešto može da se desi. Valjda uopšte ne razmišljaš o tome, pa kad doživiš, osećaš bes, ljutnju. To me je bukvalno nokautiralo i porazilo, posebno zbog toga što sam bila poslednja osoba koju je tata video. Stajala sam na vratima njegove bolesničke sobe, mama je bila iza mene, pogledao me je i shvatila sam da me više ne vidi, da je otišao.

Poznati književnik i akademik Antonije Isaković u bolnici je od Žarka tražio da mu obeća da će čuvati Milicu.

- I moja mama je od Milice tražila da čuva mene. To je taj stari soj ljudi koji i u tim trenucima više misli na druge nego na sebe. Antonije je zahtevao i da mu obećam da neće biti sahranjen u Aleji velikana, da to nipošto ne dozvolim, nego u selu Babe. On je pronašao lepo mesto na seoskom groblju odakle se vidi skoro čitava Šumadija. Danas tamo počivaju Miličini roditelji i moja majka. Zanimljivo je da Milici i sada prilaze ljudi da joj se zahvale za očeva dobra dela, jer je mnogima pomogao da reše neki veliki problem u životu, da se zaposle, dobiju stan. Bio je pre svega humanista i ta ljudska zahvalnost je zapravo njegov pravi spomenik.

Milica ističe da je bila maženo i paženo dete.

- Svi su govorili da mojoj mami treba da se desi čudo da trudnoću iznese do kraja, jer je imala pet pobačaja pre nego što je mene donela na svet. Čuveni ginekolog doktor Vojin Šulović u svojoj knjizi je opisao njen slučaj kao jedan od najtežih s kojim se susreo u praksi, a ja u šali kažem da je on moja druga mama. Mama je čitavu trudnoću preležala i bdeli su nad njom da je izgura do kraja. Svi su mislili da će biti dečak, pa sam ih iznenadila. Roditelji su mi bili velika pomoć i nisu se ni u jednu moju odluku mešali. Savetovali su me da uvek ostavim otvorene opcije i prihvatim samo ono što mi odgovara. Uvek su podržavali moje izbore

Kad je na četvrtoj godini akademije zatrudnela, niko nije bio srećniji od nje i ništa joj nije bilo teško.

- Čitavu trudnoću sam lako podnela, odlazila sam na predavanja u Novi Sad, vežbala balet. Čak sam u sedmom mesecu radila jednu reviju u Londonu i niko mi nije verovao da sam u drugom stanju pošto se stomak nije ni primećivao. Ali zato sam pred kraj bila prava, velika trudnica, jako ponosna i srećna što ljudi napokon mogu da vide da imam stomak. Kao da sam dobila legitimitet. A kad sam se porodila, bila sam potpuno ushićena time što sam postala majka. Išla sam pešice na kontrolu dve nedelje posle porođaja i pitala se da li ovaj narod koji hoda ulicom zna da sam rodila dete. Došlo mi je da ih vučem za rukav i da svima kažem da kod kuće imam bebu od petnaest dana.

Ubrzo je shvatila da se uz oca svog deteta ne oseća dobro. Uzela je sina Antonija i otišla.

- Kad žena postane majka, samo joj je to važno. To je pravi instinkt, kao kad životinje brane svoje leglo. Tada ne postoji ljubav prema muškarcu. O tome, iskreno, nisam ni razmišljala, nisam čak mislila ni na sebe, bila mi je važna samo beba. I radila sam ono što sam mislila da je najbolje za nju. Zahvaljujući svojim roditeljima, nikad nisam bila samohrana majka, bila sam samo mama. Ako atmosfera u porodici nije puna ljubavi i bliskosti, onda je to pogrešno i odatle treba otići što pre. Ne treba sebe terati da ostaneš u zajednici koja ne funkcioniše, treba bežati i pronaći neko svoje utočište. Sigurna sam da postoji takvo mesto za svakog, ali se ljudi plaše, nesigurni su. I materijalna situacija dosta koči, mnogi nemaju uslova da se odvoje. Neke stvari se teško mogu ispraviti i s vremenom se neće popraviti, postaje sve gore. Nema boljitka i opstanka. Kad ste mlađi, lakše je da krenete dalje, jer svaki momenat je važan, biće gore i teže za godinu dana.

Žarko je u Miličin život ušao pre dvadeset i jednu godinu, kad je njen sin Antonije imao šest godina.

- Antonije je najpožrtvovaniji momak na svetu. U vreme kad su nam majke bile bolesne, bio je neprestano s nama po bolnicama. Prvo je odlazio ujutru da ih obiđe, a po podne je išao na ispite. Sticajem okolnosti, diplomski je odbranio na godišnjicu smrti bake, Miličine mame, a posvetio ga je deki, po kome je dobio ime.

Tri dana nakon smrti Žarkove majke otišla im je još jedna bliska osoba, Miličin teča Aca. Sada sve troje predano brinu o njenoj tetki Lili.

- Lik koji igra Danica Ristovski ime je dobio po njoj. Dosta likova je Žarko nazvao po mojoj familiji. Ada, koju tumačim u seriji, pre svega je jaka žena, lider, koja drži sve konce u svojim rukama. Moram priznati da ja to nisam, ali se potpuno slažem sa njenom rečenicom: “Za dve stvari ujedam kao ris: za porodicu i za pravdu.” Takva sam i ja, s tim što bih dodala da sam ja spremna da se borim i za prijatelje - ističe Milica Milša.