Putovanje Pauline Manov u Grenobl: Francusko dostojanstvo, kult pešaka i šarm ulične umetnosti

Boraveći u Francuskoj glumica je savladala strah od rolerkoustera, naučila kako da pogledom pozove konobara i saznala da pešak može da tuži vozača automobila koji mu trubi

U Grenobl sam otišla porodično, na pet dana. Nešto kao produženi vikend. Zahvaljujući tome što postoji direktna avionska linija iz Beograda do Ženeve put nije bio naporan: sat i po leta avionom i dva sata vožnje autobusom. Imali smo tu sreću da je sestra mog supruga tada još uvek živela u Grenoblu, tako da nam je ona bila domaćin i organizator svih aktivnosti tih nekoliko dana.

Milica Gacin: Sentimentalno putovanje u društvu Petrarke

Svetski dan muzike

Grenobl je tih grad i ne smatra se turističkim odredištem. On je samo administrativni centar Alpske regije, a glavni ski-centri su kilometrima daleko. Ipak, mi smo se u njemu zadesili 21. prvog juna, kada se obeležava Svetski dan muzike. Pre podne smo se vozili gondolom do Bastilje, a po podne je počeo muzički program. Na svakom uglu u centru stajao je poneki orkestar. Bila je ogromna gužva, piće se točilo na ulici, a mi smo slušali klasiku, škotske gajdaše, džez, pank, rok, afro ritmove, francuske šansone, što bi rekli mladi: “Od Silvane do Nirvane”. Već sutradan grad je bio savršeno čist, kao da se prethodnog dana ništa nije desilo.

Stabla umesto bilborda

Grenobl je smešten u velikoj kotlini okruženoj Alpima. Broji oko 160.000 stanovnika i deluje kao vrlo prijatno mesto za život. Žitelji piju pitku vodu koja stiže sa planina, a stres karakterističan za milionske gradove, u kojima se “brzo” živi, ovde je isključen. Kada dolazite iz Beograda, treba vam malo vremena da se naviknete na taj lagani ritam. Interesantno je da je Grenobl imao velikih problema sa zagađenjem vazduha, iako u njemu postoji dosta zelenih površina i parkova. Taj problem je rešen kada je gradsku vlast preuzela Stranka zelenih. Od tada je mnogo urađeno na unapređenju ekologije. Danas tamo nema bilborda i reklamnih panoa. Pre četiri godine demontirano je više od 300 bilborda i umesto njih je posađeno drveće. Kao i Beograd, Grenobl leži na ušću dveju reka, doduše dosta manjih od Dunava i Save.

Ivana Jordan: Na nestabilnom tlu u zemlji Fride Kalo, pinjata i marijačija

Dostojanstvo ‘garsona’

Jedne večeri u lokalnom restoranu, gde sam sa porodicom uživala u francuskim jelima, konjaku i vinima, saznala sam za pravilo da u tom delu Francuske nije baš pristojno zvati konobara. Urbana legenda kaže da vam se može desiti da ostanete neusluženi ukoliko mu viknete: “Garson!” Čak se i podizanje ruke smatra nepristojnim. Vi treba da vrebate pogled konobara, da mu diskretno klimnete glavom, i on će doći. Konobari u Grenoblu ne rade za bakšiš, već za platu, i morate im čuvati dostojanstvo. Francuska kuhinja neguje nama već poznate ukuse, tako da za nas to i nije neka egzotika. Obroci su ukusno pripremljeni, dovoljno obilni za srpske pojmove, a crvena vina su zaista izuzetna. Francuzi u odnosu na nas dosta ranije ručaju. Ručak je između dvanaest i dva. U dva po podne se restorani zatvaraju i otvaraju se ponovo tek pred večeru, oko šest ili sedam.

Kult pešaka

U Grenoblu je pešak kao sveta krava. Kada prelazi ulicu na crveno, podrazumeva se da ćete stati, pošto niko normalan ne želi da pregazi čoveka. Takođe se podrazumeva da mu nećete svirati, jer ako ga uplašite, kažu da vas može tužiti za pretrpljeni strah. Prelazak ulice na crveno svetlo je u Grenoblu kao dobar dan, ali šta ćete: Evropa, ljudska prava...

Visoke cene

Šoping je neizostavni deo svakog putovanja. Nisam preterivala, ali sam kupila nekoliko stvarčica, tek da imam za uspomenu. Francuska je generalno dosta skupa, a blizina Švajcarske dodatno uslovljava ionako visoke cene. Ako bismo poredili sa Beogradom, koji je najskuplji grad u Srbiji, cene u restoranima su doslovno tri puta više, a one u marketima dva puta više. Ipak, to nije pokvarilo utisak sa mog najlepšeg putovanja.

Ivan Medenica: Nesvakidašnja avantura u zemlji velikih voda, egzotičnih životinja i crvenih zastava

Mali izlet

Bili smo i u jednom velikom zabavnom parku koji je poput Diznilenda, stotinak kilometara od Grenobla. Tog dana sam celoj porodici više puta skrenula pažnju da odlazak na rolerkouster ne dolazi u obzir. Kada smo posle jednočasovnog čekanja napokon ušli u zabavni park, moja prva rečenica je bila: “Idemo na rolerkouster!” Moj muž, koji ima strah od visine, ipak je odlučio da mi pravi društvo. Kada je vožnja počela, on se čuo do Beograda.

Murali

Milica Majkić: Ljubav u Bangkoku

Grenobl ima jedan od najboljih fakulteta za biznis u svetu. To je zaista velika stvar za grad te veličine i njegovi građani su na to posebno ponosni. A na mene je snažan utisak ostavio “street art”. Tamošnji murali su zaista veličanstveni. Kasnije sam saznala da se u Grenoblu svake godine organizuje jedan od najboljih “street art” festivala u Evropi.

Jovana Vukojević: Put od sjaja do očaja u Vijetnamu

Dolina Rone

Prvi dan mog boravka u Francuskoj bio je rezervisan samo za Grenobl, a potom sam iznajmljenim automobilom s porodicom krenula u obilazak tog dela zemlje: za tri dana prešli smo više od hiljadu kilometara i obišli Provansu i dolinu Rone.