Uroš Đurić: Trenutak kad se moja žena zapitala "ko je ovaj čovek s kojim imam bebu"

Likovni umetnik koji trenutno sa kolegom Milanom Antićem ima izložbu ‘Dosijei o svakodnevnom’ u Galeriji ‘Haos’ u intimnoj abecedi otkriva zašto voli Srbiju mada je sve manje razume, kako je u Dubrovniku naučio suštinu značenja reči libertas i zbog čega je ševa iskra genijalnosti u fudbalu i još ponečemu

Otvorena izložba Uroša Đurića i Milana Antića “Dosijei o svakodnevnom

a Autonomija. Načelo i svojstvo. Ne bih mogao da zamislim drugačiji život.

b Beograd kao sudbina. Mesto u kojem sam tri i po sata u svojoj pedeset drugoj stojeći gledao šezdesetogodišnje Svonse, na čijim su klozetskim šoljama sedeli De Niro, Madona, Bob Vilson i car Hajle Selasije. Njeno kraljevsko visočanstvo Elizabetu II da ne pominjem.

c “Centroprom” je svojevremeno imao plantaže u Južnoj Americi, Africi i Kini. Šta li je sad s njima?

č Čavajda. Cupkao je mrdajući kukovima iza mojih leđa na neparne ritmove koje sam proizvodio lupkajući prstima po stolu u Pevcu leta osamdeset druge potpuno nesvestan scene dok mi ekipa s kojom sam sedeo nije ukazala na faktualnu stvarnost. Rekao mi je da voli to što radim jedne noći pre 23 godine u “Soul fudu” pre no što je otplovio za Tasmaniju, i to me danas sustiže jače nego ikad.

ć Ćilipi. Aerodrom iz života koji je za nama. Prizor hercegovačkog stenja pre izbijanja na dubrovačku rivijeru je spektakularan.

d Dorćol. Dositejeva. Dvadesetčetvorka. Uskočio bih na stanici kod Vltave, ili u Njegoševoj posle škole, i pravac Tasići. Celokupno moje odrastanje se odvijalo na relaciji Mutapova 13 - Dositejeva 37, gde me je čekao salonac roditelja moje majke, u koji su se privremeno sklonili pošto im je 6. aprila pala bomba na kuću u Cvijićevoj.

dž Džiber je kralj Beograda.

đ Đurići. Pleme kotarskih uskoka koje je maja 1692. uskočilo Mlečićima naselivši se na području Plavnog. Ima ih i po Slavoniji, Bosni, u Posavini, Pomoravlju i Beloj Palanci. Dali su više predstavnika kulturi i nauci, članove i potpredsednika SANU, delegata Dalmacije na krunisanju Napoleona, a jedan je dogurao i do centarfora Bosne.

e Epistolarni roman. Sastavljen od dokumenata, najčešće pisama. Zafalio mi je kad je bilo najpotrebnije, u Finalnoj poteri.

f Francuska. Tokom NATO bombardovanja 1999. ušli smo u kuću da proverimo da li je sve u redu i zazvonio je telefon. S druge strane žice bili su kustosi iz Barselone koji su tražili način da prebace moj rad za ugovorenu izložbu. Pričali smo na francuskom dok je moja žena gledala zblanuto nemajući pojma da ga govorim tečno, pitajući se ko je ovaj čovek s kojim imam šestomesečnu bebu i za koga radi?

g Gan klab. Došli su iz El-Eja i 2. juna 1991. nastupili u polupraznoj balskoj dvorani SKC-a. Video sam na ulazu Ufonju i Bebi i otfurao sâm ispred bine. Pola mog života je prošlo otad i kao da sam sve to samo sanjao.

 

h Hospitalet, Barselona, jul 1999. Posle sedam godina nesreće izlažem u Tekla sali s Rebekom Horn, Tapijesom, Dišanom, Pikasom, Dalijem. Na povratku za Ferihegi stjuardesa Maleva dolazi do mesta koje sam zauzeo u repu aviona i obaveštava me da imam sedište u prvoj klasi. Kažem joj da mi je dobro i ovde.

i Iluzija. Esencija života.

j Jesen. Doba godine i doba života u kojem se osećam ugodno.

k Knedle sa šljivama. Desert nad desertima. Postoji i varijanta s marelama. Tihi na Romanplacu ih je patentirao kao sladoled pod nazivom ajsmarilenknudl.

l Libertas. Reč koju sam rano naučio zahvaljujući Dubrovniku. Na Lovrijencu stoji zapis u kamenu “Non bene pro toto libertas venditur auro” ili “Sloboda se ne prodaje za sve zlato”.

lj Ljubovija. Spakovali smo decu i zapalili Čupinom mečkom s beogradske žege i 42 u hladu u julu 2007. pravo u Vrhpolje kod Džonija Kneževića. Šibali smo Podrinjem uzduž i popreko, splavarili, skoknuli do kanjona Trešnjice, što je obradovalo supove misleći da donosimo hranu. Jedno od boljih leta.

m Mica Lepotica. Imamo dete. Opasna je riba, još uvek.

Uroš Đurić: Konceptualni prilaz mladom luku

n “Nemirni”. Prvi srpski “road movie” i jedno od najboljih ostvarenja crnog talasa.

nj Njeguši. Svratio s princom Nikolom Petrovićem, grupom Irwin, Kulikom i raznim čudacima. Tri kamene kuće, kafana i dućan. Nikola je pariski arhitekta naklonjen radikalnoj avangardi. S neprocenjivom ozarenošću nas je proveo kroz geografsko-istorijske toponime te čudesne porodice.

o Olivera. Inženjer arhitekture. Urbanista. Rodila me jedne decembarske večeri. Nema je već dugo, dobrih četvrt veka, i nikako da se naviknem.

p Put. Kad sam na putu, sve je dobro. Milena mi kaže da je Hana ista takva. Unutrašnji život dece roditeljima je katkad teško dokučiv, pogotovo kad odrastu.

r Radio. Odlazak s B92 posle 18 godina saradnje i njegovo potonje gašenje spada u mučnija iskustva za koja nisam uspeo da pronađem adekvatan lek.

s Srbija. Volim je, mada je sve manje razumem.

š Ševa. Iskra genijalnosti u fudbalu i još nekim oblastima postojanja.

t Trgoviški Timok. Probio je čudesni mini-kanjon koji me obara svojom nepretencioznom lepotom.

u Uroš I Vukanović, veliki župan Raške i prvi koji je upisan u istoriju pod imenom koje nosim.

v Venecija. Vodio sam Milenu premijerno, u maju. Tek što smo sišli s vaporeta, na Rivi delji Skjavoni nas s leđa zaskoči Saša Šaburov, umetnik iz Novosibirska. Njegov rad nam visi u kući na raskršću kupatila, kujne, špajza i dnevne sobe. Potom smo se muvali po Đardinima, Arsenalu, išli do Pistoleta, Boetija, Hersta, Fabrea. Vratili smo se kući opijeni.

z Zippo. Zlatni. Pazario sam ga u Hamburgu 1990. za 65 maraka. Četiri godine kasnije sam bacio duvan.

ž Žudnja. Poželjno stanje u umetnosti. S obzirom na to da je u pitanju polje mog profesionalnog delovanja, prošao sam više nego dobro.