Glumica Jelena Stupljanin: Umetnike niko ne shvata ozbiljno

Pred proslavu prve godišnice braka sa kolegom Bojanom Dimitrijevićem glumica Jelena Stupljanin priznaje da je u svom suprugu našla srodnu dušu i da su se tokom izolacije još više zbližili

 

Glumci Jelena Stupljanin (42) i Bojan Dimitrijević (46) proslaviće 14. jula prvu godišnjicu braka. Lišeni formalnosti, njih dvoje čuvaju svoju ljubav i detalje ne iznose u javnost. Ipak, osmeh i samopouzdanje kojim Jelena zrači govore da je vrlo zadovoljna emotivnom srećom koju je pronašla.

- Još je bolje posle godinu dana bračnog života. Svakim danom nam je sve lepše i sve smo sigurniji u to što nas dvoje imamo. Tokom nedavnog vanrednog stanja Bojan i ja smo se još više zbližili. Trenutno živim najlepši period života. Kada su Saru Džesiku Parker pitali koja je tajna uspeha njenog braka, rekla je: “Ako vam otkrijem, to više ne bi bila tajna.”

Dok paralelno snima tri serije, glumica je srećna što je posle godina života i rada u Njujorku u svom rodnom Beogradu u Bojanu Dimitrijeviću, popularnom Pikcu iz serije “Vratiće se rode”, pronašla srodnu dušu.

- Naš odnos ne nazivam nikakvim imenima jer ne volim da dajem etikete onome što imamo. Uopšte ne žalim za tim što sam napustila Ameriku i vratila se u Srbiju. Ovde mi se desilo nešto najlepše u životu, ljubav sa Bojanom. Vrlo sam srećna što sada i u Beogradu mogu da snimam na engleskom.

Zaljubljeni glumci utiču jedno na drugo i međusobno se podstiču.

- Bojan mi izuzetno znači. Uz njega postajem više svoja. To što me on voli i način na koji me voli čini me boljom. Srećna sam. Osećam se zahvalno jer sam ispunjena. Ne uzimam to olako i želim da traje. Znam koliko je život krhka pojava i zahvalna sam za svaki dan koji imam i provodim sa Bojanom.

O potomstvu razmišljaju, ali se ne opterećuju.

- To prepuštamo životu. Došla sam u godine kada shvatam da sam prešla polovinu životnog puta. Moja odgovornost kao umetnika jeste da ostanem na nivou očuvanja kulture u sebi. Ako mi umetnici pokleknemo, padnemo i privolimo se nepravdama oko nas, gde će nam onda društvo biti.

Jelena to govori nakon višegodišnjeg iskustva života u Njujorku, gde se usavršavala, igrala u teatru i na televiziji, tragajući za svojim mestom.

- Od trenutka kada sam odlučila da se vratim u Beograd prošlo je četiri-pet godina dok zaista nisam ostvarila svoj plan. Teško je sići sa tog brzog voza u koji uđete kada živite u Americi. Tamo se prebrzo živi i stalno se traga za nečim višim i novim. Nikada niste zadovoljni onim što imate i uvek mislite da možete bolje. Njujork jeste centar sveta i u njemu uvek postoji neko ko je dalje stigao u odnosu na vas. Tamo je teško pronaći mir.

Svoj mir, uz ljubav sa Bojanom, pronašla je ovde, pa se trudi da sačuva i svoju slobodu.

- Jasno je u kakvoj državi živimo. Verujem da obrazovanje donosi slobodu. Ako poznajete istoriju, politiku i kulturu, znate gde ste i ko ste i jasne su vam mnoge stvari. Trudim se da radim svoj posao na najbolji mogući način. Kao glumica ljudima ulivam neku nadu da i kod nas postoji nešto dobro i kvalitetno. To je, po meni, vid patriotizma, a zapravo je reč o poštovanju kulture zemlje u kojoj živite, ne mareći mnogo za dnevnopolitičke ujdurme. Naš život je počeo davno i trajaće još dugo posle ovoga. Važno je biti društveno svestan. Ako držimo masku preko lica, nosimo je ne zato što se plašimo virusa već što tako čuvamo druge.

Svesna je da recept za očuvanje lične sreće ne postoji.

- Do toga se dolazi s godinama. Imam višegodišnje iskustvo iz druge zemlje i kulture gde sam uvidela koliko kapitalistički način života nije dobar za pojedinca i koliko ne funkcioniše. Videvši i razumevši to, ovde pokušavam da ne narušim mir koji imam jer sam se dugo borila da sebi razjasnim štošta i promenim se.

Jelena ne pravi planove za odmor tokom leta jer trenutno ide sa jednog snimanja na drugo.

- Radim tri serije. U “Kaljavim gumama”, prema tekstu Mije Ćertić i u režiji Miodraga-Mikija Ćertića, igram snaju glavne junakinje. Vratila sam se američkoj seriji “The Outpost”, čiju treću sezonu producent Džonatan Ingliš snima ponovo kod nas posle dobrog ovdašnjeg iskustva iz druge sezone. Moja uloga je sada veća. Tumačim trojstvo staraca, lik koji ima isceliteljske moći i moć da oživljava druge ljude. U “Kamiondžijama”, u režiji Filipa Čolovića, glumim Seku kojoj je sviđa jedan od dvojice glavnih junaka, Baja, kog igra Nenad Jezdić. To su potpuno nove “Kamiondžije”, nisu rimejk one čuvene serije. Umesto Paje i Jareta, sada su tu Baja i Tića.

Zahvalna na svim poslovima, glumica ističe da je za potrebe sve tri uloge morala drastično da menja fizički izgled: od smeđe devojke preko proročice premazane u belo do plavuše sa kovrdžama.

Kroz smeh priča da je na snimanju “Outposta” shvatila da mnogo lakše nauči tekst na engleskom nego na srpskom jer se u Americi trudila da nauči da razmišlja na engleskom jeziku. Tokom života i rada u Njujorku uvidela je koliko glumački posao može da bude nesiguran, a ta neizvesnost prati je i ovde.

- Mnogi slobodni umetnici, među koje spadam i ja, nisu imali primanja za vreme vanrednog stanja. Brojne kolege sa decom i većim porodicama bili su u teškim situacijama. Proglašeno je da ćemo dobiti pomoć od države, što je stiglo pre neki dan. Grad Beograd je umetnicima koji kao honorarci igraju u pozorištima isplatio dve rate pomoći. Mnoge zemlje u svetu su donele strategije pomoći kulturi i umetnicima. Kod nas se smatra da su umetnici talentovani ljudi koji rade iz ljubavi i hobija. Naša država umetnike ne uzima za ozbiljno, već nas više gleda kao zabavljače.