Preminuo Stiven Hoking

Autor:

14.03.2018 09:16

Foto:

Foto:



Engleski i svetski poznati teorijski fizičar Stiven Hoking umro je danas u 77. godini, saopštila je njegova porodica. Britanski naučnik stekao je svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena“.

- Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina - navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.

Hoking je, kako je saopšteno, preminuo u ranim jutarnjim satima u svojoj kući u Kembridžu, javio je BBC.

Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Unapredio je razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta.

Britanski naučnik stekao je svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga Kratka istorija vremena.

@aisiijuu је поделио/ла објаву дана 13. Мар 2018. у 11:29 PDT

Hoking je tokom karijere razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa.

Diplomirao je fiziku na Oksfordu, a potom je s temom iz teorije relativiteta doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio akademsku karijeru.

Sa 22 godine, kao studentu, dijagnostikovana mu je izuzetno progresivna neuromotorička bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor.

U pitanju je amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću računara i glasovnog sintisajzera.

Tada su mu lekari davali samo nekoliko godina života.

Hoking je, međutim, pobedio tešku fizičku onesposobljenost i više od pet decenija davao izuzetan doprinos fizici i matematici.

Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979.

Објава коју дели Khary Payton (@kharypayton) дана 14. Мар 2018. у 12:31 PDT

Poznat je po doprinosima na poljima kosmologije i kvantne gravitacije, posebno u kontekstu crnih rupa, kao i po popularnim pisanim delima u kojima iznosi svoje teorije o svemiru.

Najpopularnije delo mu je naučni bestseler Kratka istorija vremena, koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog Sandej tajmsa, gde se zadržao rekordnih 237 nedelja.

Njegov život ekranizovan je filmom iz 2014. godine Teorija svega, u kojem je glavnu ulogu imao Edi Redmejn.

Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice.

Neostvareni san mu je bio da odleti u svemir.