Dosije Hašimoto: Istine i zablude o bolesti štitne žlezde

Autoimuno oboljenje štitne žlezde, koje češće napada žene nego muškarce, u porastu je svuda u svetu pa i kod nas, uzrokuju ga stres, virusi i infekcije, i mada se donedavno smatralo neizlečivim, sve više obolelih uspeva da ga pobedi

Broj obolelih od Hašimoto tireoiditisa (autoimunog oboljenja štitaste žlezde) značajno se povećava, žene su mu podložnije od muškaraca (odnos je 8:1), najčešće se dijagnostikuje u dobi od četrdesete do pedesete godine, ali sve češće obolevaju i adolescenti, čak i deca. Bolest je podmukla, prvi simptomi su umor, tromost, usporeno kretanje i govor, zaboravnost, pospanost, netolerancija na hladnoću, bezvoljnost. Prate je i povećanje telesne težine, smanjenje apetita, usporen srčani ritam, bol u mišićima, usporenje peristaltike i zatvor, bleda i suva koža. Ipak, najpouzdaniju dijagnozu postavlja endokrinolog na osnovu pregleda, laboratorijskih analiza hormona tireoide (T4 i T3) kao i hormona koji utiču na nju (TSH) i ultrazvučnog pregleda.

Činjenica je da se posledica Hašimota - smanjena funkcija štitaste žlezde - može lečiti tako što se obolelima daje prirodni hormon kao zamena za onaj koji žlezda više ne proizvodi u dovoljnoj količini. Važnu ulogu ima i ishrana, bitno je unositi jod, vitamine C, E, B2, B3, B6, minerale (cink i selen), aminokiseline tirozina (mlečni proizvodi, tuna, skuša, haringa, losos, meso, mahunasto povrće). Poslednjih godina preporučuje se i sunčanje pod infracrvenim lampama, po deset minuta jednom dnevno.

Kao glavni okidači autoimunog procesa, odnosno Hašimoto tireoiditisa, navode se virusi, infekcije, psihofizički stres, zračenje. Uzrok oboljenja su autoantitela koja u tireoidnoj žlezdi dovode do specifične imunološko-zapaljenske reakcije, a kao posledica toga nastaju oštećenja u njenom tkivu.