Boris Milivojević otkrio gde se podjednako dobro snalazi kao i u pozorištu!

Premda je u ranijim životnim fazama savladao osnove kulinarstva, glumac Boris Milivojević retko stoji pored šporeta poslednjih godina, a na pozorišnu scenu ili filmski set nikada ne dolazi punog želuca.

Iako ne posvećuje veliku pažnju ishrani, glumac Boris Milivojević (49) i te kako je svestan koliko je ona bitna. Imao je različite gastronomske faze tokom kojih je ispitivao svoje afinitete i želje. U poslednjih godinu i po malo se ulenjio, retko pronalazi motiv da veže kecelju oko struka i napravi neko kulinarsko čudo, što je ne tako davno često činio.

- Uopšte nemam inspiraciju da kuvam samo za sebe. Mrzi me to da radim pa hranu najčešće naručujem, ponekad se desi da spremim nešto na brzinu. Ne posvećujem dovoljno ni vremena ni pažnje ishrani, što je velika greška, jer znam koliko je ona važna. Svako treba da brine o tome šta i kako jede. Umem da skuvam osnovne stvari: pasulj, grašak, kupus. Omiljen mi je kiseli kupus. Isečem glavicu na četiri dela, ubacim u lonac, dodam neko suvo meso i pustim da se krčka što duže na tihoj vatri. I to je to. Jednostavno je za pripremu, ali zato ima fantastičan ukus.

Kao i za većinu velikih dečaka, i Borisu je mamina kuhinja neprevaziđena i sve što ona napravi u slast pojede. Čak i jela od zelja koje kao mlađi nije voleo.

- Mama mi je jednom skuvala čorbu od zelja i oduševio sam se ukusom. Dopadaju mi se i njene sarmice od zelja, ali još nisam otišao toliko daleko da ih sam zavijam, zadovoljavam se za sada čorbom, koja se pravi lako i brzo. Ne bežim ni od ostalih srpskih tradicionalnih specijaliteta poput sarme, punjenih paprika, prebranca. Kao ni od popularnih zimskih svinjskih delikatesa kao što su pihtije. Naravno, najbolje je kad su pune mesa, one sa mnogo repova i ušiju izbegavam. Uživam i u čvarcima, švargli, kavurmi i drugim proizvodima svinjokolja, ali pošto sam probirač, vrlo mi je važno da je sve dobro ošureno, očišćeno i isečeno. Nedavno sam imao prilike da na sajmu probam pirotske peglane kobasice raznih proizvođača i bio sam zadivljen. Neuporedivo su bolje od onih koje kupite u prodavnici.

Treniranje samokontrole!

Boravak u pirotskom kraju iskoristio je i da degustira razne vrste sireva i kajmaka. Priznaje da više voli starije, one snažnog ukusa i karaktera. Dok radi, posebno na filmskom ili serijskom setu, najčešće samo nešto gricka kako bi zavarao glad.

- Kad snimam, trudim se da se nikad ne prejedem. Ukoliko se to desi, onda mi mozak ne funkcioniše kako treba, usporim se. Slično je i uoči predstava, jer najgore što glumac može da uradi sebi jeste da izađe sit na scenu. Igra je onda muka. Uvek je bolje glumiti praznog stomaka, mada i tu ne treba preterivati jer se u takvim situacijama javlja drugi problem, osećaš slabost sve vreme. Nekoliko zalogaja ili neka zdrava grickalica dovoljni su da zavaraju glad, znaju to iskusni glumci. A kad se zavesa spusti, onda to sve bude nadoknađeno. Poseban ritam i noćni život teraju nas da jedemo i u kasne sate, pa je neophodna određena doza samokontrole kako bi se održala težina.

Pročitajte i Boris Milivojević: Divim se svakoj osobi koja drži glavu uspravno i ne gubi nadu

Prema slatkišima nema milosti, tamani ih sve u svim prilikama.

- Kažu da šećer nije zdrav i da ne treba preterivati s njegovom konzumacijom. Međutim, jednostavno ne mogu da odolim slatkom, u stanju sam da slistim teglu nutele začas. Trudim se da se kontolišem, ali mi ne ide, kao malo dete sam, baš preterujem sa poslasticama. I to uglavnom onim teškim, čokoladnim. Uvek bih pre odabrao čokoladni nego voćni kolač. Otkad sam počeo da pravim smutije, malo sam smanjio količinu nezdravih poslastica. Mutim bananu, mleko, med, dodam još neko voće i to mi je dovoljno. Jabuke, kruške, pomorandže su ukusnije tako, a i ne moram da ih žvaćem, samo ih popijem. Omiljeno voće mi je grožđe, kao i banane, koje su dovoljno slatke i mogu brzo da me zasite ako sam na setu.

S obzirom na to da se nedavno preselio u drugi kraj grada, nema “svoju” lokalnu kafanu. Ranije je bilo perioda kad bi otkrio mesto gde se pravi dobra klopa i onda tamo često odlazio.

- Vreme je da pronađem svoju novu kafanu. Obožavam ih, one su neverovatne institucije, ne samo zbog hrane i pića nego i druženja. Čovek se tamo lepo opusti pa svašta može i čuti i videti. Nedostaju mi u ovo vreme pandemije - konstatuje Boris Milivojević.