Kuhinja Aje Jung: Čokoladni kolač je grešno zadovoljstvo

Direktorka Beogradskog festivala igre meso ne jede od sedamnaeste godine, uživa u pastama i salatama, a posle napornog dana ne može da odoli slatkišima

Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za igru, nije gurman, mada i te kako ume da uživa u hrani. Od sedamnaeste godine ne jede meso, već samo ribu i morske plodove. Izgleda joj da se svi gurmanluci u Srbiji na kraju ipak svedu na meso. Ponekad jednostavno ne može da odoli specijalitetima od testa, posebno pastama, kao i slatkišima, a omiljene su joj razne vrste salata.
- Čini mi se da su najbolje i najukusnije salate u Izraelu. Ne znam da li je to zbog raznovrsnosti voća i povrća koji tamo uspevaju, ili zbog maštovitosti kuvara. Oni su pravi umetnici u kombinovanju, a obavezno dodaju i razne koštunjave plodove, koji svakoj salati daju poseban šmek, pa osim što je izuzetno ukusna, može i da zameni kompletan obrok. I sama sam se s vremenom osmelila, pa spajam razne ukuse, jer sam i u kuvanju, kao i u svemu drugome u životu, vrlo sklona eksperimentima - priznaje Aja.

Da joj meso ne prija shvatila je tokom boravka u Njujorku, u baletskoj školi koja je imala i nutricionistu. Kad je stručnjak primetio da ona nema dovoljno snage i energije da igra po osam-devet sati, koliko se tamo praktikuje, kao i da je bole i kosti i mišići, osmislio joj je poseban režim ishrane.
- Počela sam da primenjujem njegove savete i posle izvesnog vremena shvatila da uopšte ne osećam potrebu za mesom, te sam ga sasvim izbacila iz upotrebe. Ali, s druge strane, s vremena na vreme osećala sam neodoljivu potrebu za slatkišima, posebno dok sam aktivno igrala, mada mi se to dešava i danas, naročito uveče, posle velikih fizičkih i mentalnih napora. Onda sam u stanju da smažem parče torte ili kolač - u svakom slučaju, teške čokoladne poslastice. Ako je greh, neka je kompletan i vrlo konkretan. Voćne poslastice mi se nikad nisu dopadale, valjda zbog toga što već godinama jedem baš dosta voća.

Ranije je dan počinjala sokovima od ceđenog voća, a danas cedi povrće. Pravi sok od tikvica, brokolija, celera, kelerabe, blitve, i u njega ubaci i ceo limun ili pomorandžu. Takav napitak obezbeđuje joj dovoljno energije za početak dana, a kasnije obično pojede i neko voće, na primer, bananu s bademima. Dok nije dobila prvu kćerku, Doru (18), kuvanje je nije ozbiljno zanimalo, ali je uoči porođaja, a kasnije i zbog bebe, morala da kuva, pa se izveštila, naročito za brza jela.

- Isprva su u pitanju bili velika želja i dokazivanje da to umem i mogu da uradim. A pošto konstantno nisam imala dovoljno vremena za sve, dešavali su mi se i pehovi. Ali, postoje jela koja umem odlično da spremim, vrlo brzo. Pošto je moj suprug Fotis Grk, često pravim grčke, odnosno mediteranske specijalitete, s dosta maslinovog ulja, povrća, začinskog bilja. Izveštila sam se i za pite, baklave, razne vrste ribe. Starija kćerka sve više izbacuje meso iz jelovnika, pošto, kao i ja, obožava životinje, a mlađa, sedmogodišnja Zoi, i suprug jedu sve, pa nam je priprema obroka dosta komplikovana.

I Ajin suprug je prilično vešt za šporetom, odlično sprema razne musake, punjene tikvice, paradajz ili plavi patlidžan, a najbolje pravi grčku salatu, pa mu Aja i kćerke rado prepuštaju kuvanje.
- Ponekad, kad smo baš u stisci s vremenom, “uskoči” i moja mama. Inače, volim začine i često ih koristim, origano i bosiljak su obavezni, a dopada mi se i kari. Indijska kuhinja me veoma privlači ukoliko jela nisu prezačinjena. Ne mogu da odolim ni raznim testima. Često zbog posla putujem u Italiju, gledam predstave za festival, i obožavam njihove paste, koje uvek pripremaju s maslinovim uljem, al dente. Uvek naručujem pastu sa sirom ili morskim plodovima, pre svega s vongolama, i uživam u svakom zalogaju.
Iako ima mnogo obaveza, trudi se da u toku dana imaju bar jedan kompletan obrok, za stolom. Nastoji da u organizam unosi samo ono što joj prija.
- Suština je da ne možeš sebe da navikneš na nešto što tvom organizmu ne odgovara. Zato ga treba pažljivo osluškivati - ubeđena je Aja Jung.

Mesto snimanja: Restoran Karusel, šminka: Jelena Grbić Petrović

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 644.