Pariz je njen grad, a evo čime je sve očarao Marinu Kotevski
18.01.2021 21:00
Foto:
U najposećenijem gradu na svetu voditeljka Marina Kotevski doživela je čaroliju Diznilenda, divila se umetničkim delima u muzeju Orsej, strpljivo čekala u redu da bi kupila makaronse, a na Monmartru pozirala slikaru kako bi što bolje iskusila atmosferu te boemske četvrti
U zemlji čuda
Teško je pobrojati šta sve Pariz nudi, pogotovo izdvojiti ono što je najlepše. Mene je između ostalog očarao kvart Le Mare, pun zanimljivih šik butika, galerija i raznolikih radnjica. Poseban utisak bila je poseta Diznilendu, o kome sam oduvek maštala i u kom sam se osećala poput Alise u zemlji čuda. Monmartr, najviša tačka grada, centar je boemskog i umetničkog života. Apsolutno je neodoljiv. Pomenula bih i moj omiljeni muzej Orsej, smešten na levoj obali Sene, u koji ću, verujem, ići svaki put kada se nađem u Parizu. Pred delima Van Goga, Eduara Manea, Kloda Monea mogla bih da stojim satima, a i samo zdanje je zadivljujuće. (Pročitaj: Putopis – Upoznajte Sankt Moric, sastajalište svetskog džet-seta)
View this post on Instagram
Nesvakidašnji portret
Na Monmartru sam poželela da pronađem nekog slikara koji bi me naslikao. Da se razumemo, nije mi toliko bilo do mog portreta koliko do toga da se osetim delom tog živopisnog ambijenta. Stoga sam pomno ispitala rad raznih umetnika, koji su zanimljivi svako na svoj način. Kako sam osmislila da taj moj portret bude više neka skica nego verna i precizna slika, na zaprepašćenje moje drugarice Biljane, moj izbor je pao na jednog iranskog umetnika, koji, moram priznati, nije bio baš naročito raspoložen tog dana.
Negodovao je svaki put kada bi Bilja pričala sa mnom dok je on radio, opominjući me da budem mirna. Za to vreme, dok ga je posmatrala kako crta, moja drugarica je pravila takve grimase da sam očekivala grozan prikaz. Na kraju sam bila oduševljena tim nesvakidašnjim crtežom koji sam ponela za Beograd, ali pre svega iskustvom za koje se ne bih odlučila nigde drugde sem na Monmartru. (Pročitaj: Voditeljka Marija Egelja posetila je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta! (foto)
View this post on Instagram
Putopis - Pariz
Osim Bilje, imam još nekoliko prijatelja koji žive i rade u Parizu. Različitih su nacionalnosti, a ono što im je zajedničko jeste to da su svima petak veče i subota rezervisani za opuštanje i razbibrigu, jer ostatak nedelje provode radno. Jednog petka kasno uveče iznenadio me je broj konzervi kao i silno smeće koje sam zapazila na ulicama, ali već narednog jutra sve je bilo očišćeno.
Dopada mi se duh grada, nonšalancija Parižana, njihovi ušuškani bistroi i kultura uživanja u vinu i hrani. Uprkos razgranatom metrou, čini mi se da je saobraćaj slaba tačka. U putovanju s kraja na kraj grada gubi se baš mnogo vremena. Naravno, svako ima svoj doživljaj francuske prestonice, “od sjaja do očaja”.
View this post on Instagram
Makaronsi
Francuska kuhinja je jedna od najlepših na planeti i možda će zvučati pomalo neobično, ali doručak mi je definitivno bio omiljeni obrok, verovatno zato što obožavam peciva u njihovoj izvedbi. Sve te đakonije i slasne kombinacije sa francuskim nazivima, uz šoljicu kafe, za mene predstavljaju savršen početak dana. Naravno da sam svaki put išla u Ladurée, gde se kupuju i jedu makaronsi koji se prosto tope u ustima i ispred kog ćete u svakom trenutku videti ogroman red ljudi iz celog sveta koji strpljivo čekaju u želji da i sami probaju te divne poslastice.
View this post on Instagram
Iskreno govoreći, nisam od onih koji su maštali o Parizu, ali priznajem da je to bila ljubav na prvi pogled. Uprkos tome što mislim da je život suviše kratak da bismo se vraćali na ista mesta, to za ovaj grad jednostavno ne važi. On me čini srećnom i zbog toga valjda toliko i volim da mu se vraćam.
Najnovije.
