Diskretni heroj

Posle učešća u Survivoru, apsolvent beogradskog DIF-a, fitnes instruktor Stefan Nevistić (28) priznaje da trijumf nije priželjkivao. Nekadašnjem treneru u dečjoj školi sporta i volonteru u Crvenom krstu, gde danas radi kao asistent na programu “Delovanje u nesrećama”, takmičenje u rijalitiju i odlazak u Dominikanu bili su dovoljna pobeda. Na ostrvu je želeo da testira granice svoje fizičke i psihičke izdržljivosti, radi na sebi i otvori se.

- Osećaj trijumfa nemam. Nisam otišao tamo da bih pobedio, niti mi je to bio prioritet. Važnije su mi druge, ljudske pobede koje sam izvojevao. Bitno mi je da smo drugima postali uzori i da sam imao osećaj povezanosti sa prirodom i ljudima.

Pošto često boravi u prirodi, ona mu nije bila nepoznanica, međutim, zanimalo ga je kako će funkcionisati u odnosima sa drugim ljudima na koje mora biti usmeren.

- Zanimljivo je kada ste tamo sa deset ljudi različitih interesovanja, godišta i vere. Na ostrvu sam počeo da ćutim, ali i da slušam. Pokušavao sam da stanem u tuđe cipele i da ne razmišljam samo iz svog nego i iz tuđeg ugla. To sam i naučio. Neke stvari se jesu kosile sa mojim gledištima, ali naučio sam kad šta treba, a šta ne. Važno mi je bilo da imam otvoren odnos sa drugim takmičarima i da rešavam probleme.

Survivor printscreen

 

Nije osetio strah i imao krizu nostalgije.

- Nisam čeznuo za roditeljima i prijateljima jer sam imao odbrambeni mehanizam. Zatvorio sam se po tom pitanju i nisam o njima razmišljao. Osećaj gladi jeste postojao, ali to nije bilo strašno. Imao sam prelepe momente povezanosti sa prirodom i odnosa sa učesnicima jer od svakog od njih nešto može da se nauči. Uveče bi mi se pojačavala vera. Pomolio bih se na plaži, sam, i sve bi bilo u redu.

DOBAR PRIMER Ipak, priznaje da je sebe pobedio u jednom.

- Poslednjih godina suzbijao sam emocije. Na ostrvu se desio okidač, počeo sam da se otvaram. Ogoljenost u Survivoru i vraćanje osnovnim životnim stvarima su mi pomogli da lepše i jače osećam određene emocije. Otklonio sam tu blokadu i time pobedio sebe. I stekao još veći osećaj zahvalnosti. Živeo sam samo sa jednim rancem stvari i malo pirinča. Ako sam sa tim bio srećan, shvatio sam da mi ne treba mnogo u životu da bih bio zadovoljan.

Kada se posle dva i po meseca sreo s porodicom, prvo je probao mamine oblande. Društvo mu je donelo i junk food, a sa prijateljima je nazdravio uz domaću rakiju. Nakon rastanka sa konkurentima, sa svima je ostao u dobrim odnosima.

- Nemam nesuglasice s njima. Moj osećaj je da se tamo desilo nešto lepo i vredno, da smo svi postigli značajan rezultat. Ni na koga nisam ljut niti ikoga za nešto krivim.

Survivor printscreen

 

Svestan je da je stekao popularnost i dobro se nosi sa njom.

- Slab sam na decu, i drago mi je da je Survivor pozitivno uticao na njih. Počastvovan sam kada mi priđu klinci da se upoznamo, kada vidim iskru u njihovim očima. To mi baš prija. To je jedan od ciljeva koje sam ostvario, da mi, učesnici Survivora, budemo dobar primer deci, pogotovu danas, u moru loših uzora.

Trenutno bez emotivne partnerke, Stefan već ima izgrađenu sliku o sebi u budućnosti.

Sebe vidim u rodnom Kraljevu, sa porodicom i decom. To mi je novi životni cilj. Taj grad me je oformio, tamo sam naučio da budem brz. Želim da imamo i labradora ili zlatnog retrivera. Obožavam i Taru, često je posećujem, i voleo bih da tamo boravim. Samo da ona ostane prirodna i divlja.