Jelisaveta Seka Sablić

Pravim se luda i dobro mi je

Autor:

21.06.2022 20:00

Foto:

Foto:

Slavna dramska umetnica otkriva zašto je u tišini proslavila 80. rođendan i kako se zahvaljuje Bogu što je ništa ne boli, osim što je češće nego ranije žuljaju cipele



 

Dramska umetnica Jelisaveta Seka Sablić proslavila je radno, u pozorištu, 80. rođendan i ulazak u devetu deceniju. Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrala je u komadu “Tako je ako vam se tako čini”, ali otkriva da je “lukavo ćutala” jer ne voli ni rođendane, ni godišnjice, ni druga slavlja tog tipa.

- Skoro niko od kolega mi nije čestitao, pošto nisu ni znali, i vrlo sam zadovoljna zbog toga. Sve ono što ljudi vole i čemu se raduju ja baš ne volim - objašnjava Seka i nastavlja: - Možda nešto bajem, a možda se i bojim da nešto ne ureknem. Trenutno sam vrlo zadovoljna, ovaj rođendan proslavila sam samo sa najbližima, izvela sam ih na ručak u prirodu i to je bilo to. U pozorištu sam ga podlo prećutala, jer bi onda krenuli da mi čestitaju i pitaju koliko sam godina napunila. Ali nisam to učinila samo zbog toga što su ozbiljne godine nego to zaista nikad nisam volela. Nekada sam slavila sa nekoliko svojih školskih drugarica, sa kojima se družim još od osnovne škole, a sad jednostavno nismo stigle, ali ćemo se uskoro naći da obeležimo.

Dalibor Danilović

 

 

Umetnica priznaje da ne zna šta da misli o svojim godinama, ali se time ne opterećuje previše.

- Pravim se luda i dobro mi je, još uvek. Više me drugi podsećaju na godine nego što godine mene podsete. I uvek kažem: “Hvala ti bože jer me ništa ne boli”, samo me malo češće žuljaju cipele. Sve to ide svojim tokom. I šta mi vredi da imam odnos prema godinama kad one rade svoje, kad-tad sve nas čeka ono što mora da nas dočeka. Volela bih kad bi to sve moglo malo da se uspori, a kad bi moglo da stane, bilo bi bajno. Poželela sam sebi da se nekako vreme uspori, da stane, da bude ovako kako jeste što duže. Sad mi je dobro, koliko može biti dobro svima nama pored ovih užasa koji se dešavaju, pored ovog užasnog rata, klanja. Ovo je zaista strašno. Kad naletim na te izveštaje, okrećem kanal, bežim od toga iako pomno pratim šta se događa. Iščekujem da se kaže kraj, stop, stani, po cenu bilo čega. Zar nije sramota da se u 21. veku, kad se svet toliko promenio i otišao napred stravičnom brzinom, tako ratuje? To je za mene nezamislivo.

Kompletan intervju pročitajte u novoj Gloriji. 

Komentari. (0)

Loading