Fatalna ljubav jedne žene: kada se spoje dve duše

Slavna slikarka, odnedavno i književnica Biljana Vilimon, koja u romanu ‘Moj život sa Begbedeom’ opisuje izmaštanu ljubav sa nestašnim dečkom francuske književnosti, ne kupuje omekšivače starosti spremna da s ponosom nosi nadimak baba. Biljana Vilimon odavno slovi za multimedijalnu umetnicu - ima slike jer je po profesiji slikarka, video-radove, televizijske emisije, programe, autorka je filmskog plakata, pisala je monografiju, autobiografiju, dnevničke zapise i sada roman “Moj život s Begbedeom”.

"U prethodnom romanu “Nismo na istom brodu” ispisala sam svoju istinitu ljubavnu priču i posvećena je čoveku koji je nažalost iznenada preminuo. A u ovom koji pominjete, a koji je upravo objavljen, ljubav se događa između mene i slavnog francuskog pisca Frederika Begbedea. Moj život je splet realnosti i mašte. Ima li veće radosti od one koju osećam kad čovek kojeg volim - i kad umre - nije mrtav. Ili kad omiljeni pisac, o kojem sanja milijardu žena u svetu, biva zarobljen u mojoj gajbi, u Gepratovoj. Eto, to je ta radost pisanja, jer papir trpi sve, pa i hirove razmažene, vremešne žene da osvoji mladog i zgodnog pisca. Jadan Begbede, kad bi znao šta ga je sve snašlo između korica mog romana! Slavna umetnica je izabrala baš njega, zbog svih kvaliteta koji ga krase kao muškarca: talentovan, lep, radoznao, poročan, razuzdan, ironičan, bezobrazan i opčen taman koliko treba." Njegove knjige su ovu nesvakidašnju ženu i umetnicu izlečile kada joj je to bilo najpotrebnije, posle gubitka muškarca sa kojim je bila u višedecenisjkoj ljubavnoj vezi.

Emil Conkić

 

Pročitajte Tabue sam rušila u mladosti, a pravila kršim svakodnevno

 

Kaže da je nije privukao fizički izgled Frederika, već naslov njegove knjige i sve ono što on kao ličnost i umetnik predstavlja. Prikupljajući građu i istražujući za svoj roman, otkrila je tajne ljubavnih čari francuskih ljubavnika, a u svom romanu je pisla o spoju dveju različitih kultura, običaja, načina života i razmišljanja. Ona je neko ko još uvek veruje da će ljubav između jednog muškarca i jedne žene uvek živeti, a prva asocijacija na to joj je francuski film Kloda Leluša iz 1966. godine "Jedan čovek i jedna žena" u kojem su glavni junaci Anuk Eme i Žan-Luj Trentinjan i da nikakve pandemije i ratovi ne mogu uništiti nešto što je iskonsko - ljubav jednog čoveka i jedne žene. O razlikama između partnera priča otvoreno i kaže da njen glavni lik u stvarnom životu voli dosta mlađe žene, ali da to kod nje nije slučaj i da ne podržava veštačku mladosti, što je najbolje opisala rečima: 

"Mlađe muškarce volim samo u romanima. Privatno, volim starije. Ali imam problem - u mojim sadašnjim godinama, stariji muškarci od mene - imaju po 100. Što se izgleda tiče, divno reče neodoljivi Alen Delon: “Nema ništa gluplje od veštačke mladosti.” I zaista - nema. Umesto glupe veštačke mladosti, biram manje glupu prirodnu starost."

Emil Conkić