Tamara Dragičević i Miodrag Radonjić: Formula za srećnu vezu

Kolege s fakulteta i dobri prijatelji zajedno glume u novom filmu ‘Igra u tami’ i dok se on divi njenoj neiscrpnoj energiji i duhovitosti, ona obožava da s njim deli tajne i vodi filozofske razgovore

Film “Igra u tami” reditelja Juga Radivojevića nastao je na osnovu istoimene predstave, rađene po motivima pripovetke “Aska i vuk” Ive Andrića. Komad se dugo igrao u pozorištu “Boško Buha”, a po svemu sudeći, i ekranizacija ovog dela nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Okrutni i nemilosrdni Vuk - igra ga Viktor Savić - uvlači Asku u dobro razrađenu mrežu seks-trafikinga. Ona svojom lepotom i plesom budi u Vuku ljudskost i ljubav, čime ga menja iz korena. Asku tumači Tamara Dragičević (26), jedna od naših najtraženijih glumica mlađe generacije. Zapaženu ulogu ima i njen kolega s klase i dobar prijatelj, Miodrag Radonjić (26), koji tumači lik Luiđija Luke Ciganina, sitnog makroa. Za mlade glumce ovaj film ima veliku važnost. Oboma je ovo bila prva pozorišna uloga, koju su dobili na trećoj godini studija, a Tamari je i prva glavna filmska rola.

Na kakva vas je razmišljanja podstakla ova priča?

Tamara: Svi mislimo da se takve situacije događaju negde daleko i da se ne mogu desiti našim sestrama ili drugaricama, kao ni nama samima. Tek kad sam počela da radim na ovoj priči, postala sam svesna koliko su te situacije zapravo realne. Čovek treba da bude oprezan na svakom koraku, pogotovo kad su u pitanju nova poznanstva. To posebno važi za mlade devojke.
Miodrag: Poruka na prvu loptu bila bi: devojke moraju da budu obazrive, da paze s kim se upoznaju i kuda idu. Ali, ova priča, koju je dramatizovao Đorđe Milosavljević, ima i ljubavne elemente. Aska svojim plesom i unutrašnjom lepotom osvaja srce glavnog negativca, Vuka. Istinska dobrota i ljubav koji isijavaju iz čoveka mogu da pobede i najmračnije karaktere.

Poruka ženama jeste da budu obazrive. Šta poručujete muškarcima?
Miodrag: Treba da budu pažljivi prema ženama. Da budu džentlmeni i u svakom trenutku svesni da su one nežne. Nekako su podložnije prevarama. Muškarci stalno moraju da imaju na umu kako svojim nesmotrenim ponašanjem mogu da ih povrede.

Tamara, koliko vam je trebalo snage, možda i hrabrosti, da Asku prikažete na pravi način?

Tamara: Situacija u kojoj se ona nalazi traumatična je i teška i menja mnoge stvari. Njen odnos s Vukom je vrlo interesantan, baš kao i okolnosti u kojima se njihova priča razvija, kao i to kako on nju počinje da štiti i da se zaljubljuje u nju. Posebno je teško dočarati ovu priču u pozorištu. Film snimimo i on je zabeležen, a predstavu igramo iznova iz večeri u veče, uvek sa istom energijom, tako da svaki put sve proživljavamo ponovo.

Miodraže, kakav je zapravo Luka Ciganin?
Miodrag: Naš čovek koji živi u Italiji. Tipičan je gastarbajter. Pun je kompleksa. On preprodaje devojke, neka je vrsta makroa, ali prilično je “sitan” u tom poslu, iako se predstavlja kao važan. I po njegovom oblačenju i po ponašanju vidi se da je čovek bez ukusa, primitivac.

Oboma vam je dobro počela nova sezona. Kakav je osećaj znati da u našoj zemlji ima posla za glumce?
Tamara: Volim da radim punom parom. Možda mi ponekad treba malo odmora i slobodnog vremena, ali trenutni period je baš uzbudljiv. Kolega Miodrag i njegov imenjak, a moj mlađi kolega, imali su premijeru serije “Čizmaši”, kojoj sam se mnogo radovala. Ja sam imala i premijeru filma “Panama” i očekuje me premijerno izvođenje predstave “Magbet”, u Ateljeu 212, gde igram pratilju Ledi Dankan, koju tumači Anica Dobra. Dešavaju se nove i lepe stvari, tako da sam srećna i dajem sve od sebe da na svim poljima budem što bolja.
Miodrag: U glumi sam već osam godina i ne osećam se mnogo drugačije nego pre, recimo, dve godine, iako sam tada imao manje posla. Svakom projektu prilazim na isti način. Radim po svojoj formuli, koja se, kako postajem zreliji i iskusniji, sve više komplikuje. U principu, svemu pristupam analitički, tek kasnije uključujem srce i dušu. Na početku sam uvek distanciran od uloge i pokušavam da opravdam sve likove koje igram, čak i negativce. Luiđi je pokvarenjak, ali ja moram u sebi da nađem razumevanje za njegovo ponašanje.

Šta bi vam bio sledeći glumački izazov?
Tamara: Nemam vremena da razmišljam o tome, jer idem iz projekta u projekat. Ali, volela bih da radim što više s bliskim ljudima i kolegama, da osmislimo svoj projekat. Takođe, želim da što više radim u Ateljeu 212. Postala sam njihov stalni član i baš mi je drago što sam deo te ekipe. Uvek sam maštala o tome da jednog dana tu radim.
Miodrag: Upravo razmišljam o jednom tekstu Džona Ozborna, “Osvrni se u gnevu”. Voleo bih da uradim nešto s prijateljima i kolegama koji o njemu razmišljaju koliko i ja. Naravno, priželjkujem i dobru filmsku i televizijsku ulogu, možda čak i u inostranstvu.

Koliko je lakše raditi s prijateljima i kolegama s klase?
Miodrag: Mnogo, jer se, pre svega, razumemo. I kad uđemo u sukob mišljenja oko posla, niko to ne shvata lično. Prija i to što uvek možemo malo da odugovlačimo s probama. Možemo najpre da popijemo kafu, pa tek onda da radimo.

Glumci iz vaše generacije u ovom trenutku važe za najbolje i najpopularnije. Da li to podrazumeva i odgovornost?
Tamara: Naša generacija se vrlo lepo slaže i druži, čuvamo se međusobno. Imamo jaku zajedničku energiju, koju su ljudi prepoznali. A ona i talenat uvek nađu svoj put i isplivaju na površinu. Mi treba da iskoristimo svoj trenutak i da se bavimo stvarima koje su dobre, da dajemo primer mlađim kolegama, a starijima - našim dragim uzorima - da budemo neka vrsta podsticaja.
Miodrag: Treba stalno da radimo, a ti projekti treba da budu sve značajniji. Treba da se držimo zajedno, u tom smislu da sutra možda napravimo sopstvenu predstavu ili film, da ulažemo u kulturu na pravi način. Mnogo je lakše kad imamo medijsku pažnju, ljudima smo automatski zanimljiviji i pristupačniji.

Vodite li uvek računa o tome kako ćete izgledati i ponašati se u javnosti?
Tamara: Naravno, moramo da pazimo kako izgledamo, šta oblačimo i kako se ponašamo. Trenutno živim u centru grada, gde je uvek gužva, i nije mi svejedno kakva ću izaći iz kuće. Ipak, često sam bez šminke, u trenerci, jer mi prija da se odmorim i opustim. I mi smo obični ljudi, i drugi to treba da vide.
Miodrag: Uopšte ne razmišljam o tome. Kolega Vuk Kostić zna da kaže: “Mene u masi ne možeš da prepoznaš nikad, ja sam uvek njen deo.” Nema potrebe za drugim eksponiranjem osim onoga koje već imamo zbog uloga.

Šta sve podrazumeva glumački način života?

Tamara: Svaki dan je drugačiji. Nemamo stalno radno vreme, a kad spremamo nove uloge, imamo mogućnost da razmišljamo, čitamo i pričamo o zanimljivim stvarima. Iz večeri u veče igramo drugu predstavu, imamo snimanja, idemo na razna događanja, uvek smo u pokretu. Stalno se pitam zašto jedva čekam slobodno vreme da idem kući, skuvam čaj, legnem, pokrijem se i čitam knjigu, kad tako nešto nikad ne uradim onda kad stvarno imam pauzu. To je zbog adrenalina, ali i karaktera. Imam mnogo energije.
Miodrag: Trenutno čitam Čarlsa Bukovskog, koji kaže: “Ponedeljak mi je omiljeni dan, jer svi idu na posao, a ja mogu da ostanem sam.” Tu je sadržan odgovor na vaše pitanje. Ne moramo da ustajemo svakog dana u sedam sati ujutru, ali kad imamo snimanja, budimo se pre svih, u četiri, pet. Posao je turbulentan, nekad nam pruža dosta mogućnosti da se posvetimo sebi, a drugi put nam oduzima vreme do te mere da ne stignemo ni da vidimo svoje najbliže.

Dobra kondicija i fizički izgled veoma su važni za glumce. Kako brinete o sebi?
Tamara: Najvažnije mi je da budem uredna. Lepota i to kako zračiš zaista dolaze iznutra.
Miodrag: Ne mogu da se setim kad sam poslednji put izmerio kilažu, ali vodim računa o tome šta jedem i pijem, a to odslikava način na koji razmišljamo. Kad sam pročitao knjigu Novaka Đokovića, prestao sam da uzimam sve što sadrži gluten i zaista se bolje osećam, a posle čitanja dela Maje Volk o tome kako se izlečila od raka, sve češće se hranim presnim voćem i povrćem. Tamara me je odvela u jednu prodavnicu gde cede sveže voće, i ti sokovi mi zaista prijaju. Pošto sam nekad bio sportista, odavno ne mogu da funkcionišem bez treninga.

Kako proširujete svoje znanje?
Tamara: Naš posao je stalna nadgradnja. Nemamo vremena da zaostajemo, moramo uvek da budemo u toku, da pratimo sve, mnogo čitamo, idemo u pozorište, gledamo filmove, da pričamo sa iskusnim kolegama, jer njihove interesantne priče razvijaju naš duh. Tu su, naravno, i druženje i smeh.
Miodrag: Volim da čitam, gledam filmove, da razgovaram s ljudima o temama koje me navode na to da intenzivnije razmišljam i da se zamislim nad pitanjima na koja dosad nisu dati konkretni odgovori. Filozofiranje i maštanje su zdravi.

Kakva je Tamara u vašem zajedničkom velikom društvu?
Miodrag: Izrazito povučena i stidljiva, što se najbolje vidi po njenim ulogama. Šalim se. Tamara je duhovita, vesela i uvek puna energije. Još tragamo za tim izvorom. Kad god smo neraspoloženi, ume da nas razbudi i pokrene.

Tamara, šta možete da nam kažete o Miodragu?
Tamara: To je prijatelj s kojim možeš o svemu da razgovaraš. S njim volim da vodim filozofske razgovore o raznim životnim temama. Takođe, on je osoba uz koju se najviše smejem. Dobar je prijatelj, duhovit, bleskast.

Zamerate li nešto jedno drugom?
Miodrag: Ništa joj ne zameram.
Tamara: Ume da bude svojeglav. Kad nešto zacrta, tako mora biti. Ako je rešio da ide kući u deset uveče da se odmara - a nama je još do provoda, pa ga zovemo da ostane s nama - nema šanse da ga ubedimo. Što nije mana, naravno.
Miodrag: Izvinite, moram nešto da dodam - zameram Tamari to što ona meni nešto zamera, iako ja njoj ništa nisam zamerio.

Tamara, šta je status verenice promenio u vašem životu?
Tamara: Petrov i moj odnos se učvrstio, jači je i lepši. Nikad se time nisam mnogo opterećivala, niti mi je to bio cilj, jednostavno, uvek mi je bilo lepo s Petrom. Ali, ovo je zaista nešto divno. Baš takav je osećaj kad si s nekim toliko blizak. Ne znam ni sama šta bih još rekla. Čudno je o tome pričati, ne može da se prepriča, mora da se oseti. Svako to doživljava drugačije.

Razmišljate li o udaji?
Tamara: Trenutno imam mnogo poslovnih obaveza, ali, ima vremena.

Miodraže, Tamara se nedavno verila i bili ste kum na svadbi Nine Janković. Imate li sličnih ambicija?
Miodrag: Želim da se oženim, samo zasad sam koncentrisan na karijeru i posao. Ali, brak i porodica su nešto što me definitivno čeka.

Šta nikada nećete razumeti kad su žene u pitanju?
Miodrag: Uvek se trudim da razumem, da budem maksimalno tolerantan. Nisam posesivan i ljubomoran. Možda je najbolja formula srećne veze osećaj slobode za oba partnera.

Koji su vaši životni prioriteti?
Miodrag: Sloboda u svakom smislu.
Tamara: Zdravlje, sreća, ispunjenost i sigurnost na svakom polju. Naravno, slažem se s Mićkom da je u svakom odnosu sloboda važna podjednako koliko i iskrenost.

Fotograf: Vidoje Manojlović
Stilisti: Elizabeta Vučinić i Ana Kosović
Šminka: Lidija Dugalić
Frizura: Jovan Šarić
Mesto snimanja: Parking Centar Beograd i Paintball Centar

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 647.