Janko Tipsarević: Sanjam veliki kambek

Optimističan kao nikad pre, srećan što je konačno iza sebe ostavio probleme sa zdravljem, jedan od naših najboljih tenisera spreman je za nove uspehe i siguran je da ga prve pobede čekaju već na Australian Openu

Posle svega što je u poslednje dve godine prošao kad je zdravlje u pitanju, jedan od naših najboljih tenisera Janko Tipsarević (31) čvrsto je odlučio da više nigde neće žuriti. U proteklom periodu bio je tešku životnu bitku - dva puta je operisao tumor na peti, a kako je posle druge intervencije brzo krenuo s napornim treninzima, početkom ove godine pukao mu je mišić na desnom listu. Nakon tri nedelje pauze ponovo se vratio sportskim obavezama, odigrao je dva turnira i opet se povredio. Kad je sanirao i taj zdravstveni problem, posvetio se trenizima i dve nedelje pre Dejvis kupa, inače njegovog omiljenog turnira, koji je naša reprezentacija u septembru igrala sa Argentinom, počeo je da se oseća kao onaj “stari” Janko - na terenu mu je bilo udobno, odlično je servirao. Ali, dan pre polaska na turnir povredio je koleno, koje je operisao, i sad se, konačno, oseća dobro.
Na druženje sa predstavnicima medija, prvo nakon svih problema kroz koje je prošao, došao je oslanjajući se na štaku. Sa njom je izašao iz kuće samo da bi, kako nam je otkrio, učinio supruzi Biljani (32), našoj poznatoj dizajnerki, odnosno da ona ne bi brinula. Inače, sad mu već takvo pomagalo i nije potrebno.

Neuobičajeno za sportiste i mnoge druge poznate ličnosti, Janko je prilikom razgovora sa novinarima bio veoma iskren. Otvoreno nam je priznao da se u protekle dve godine na mahove ozbiljno borio sa depresijom. Dešavalo se da po ceo dan ne izusti ni jednu jedinu reč i da se ne javi ni svojim roditeljima. Bilo je trenutaka u kojima sreću i utehu nije mogao da nađe čak ni u jednoipogodišnjoj kćerki Emili, pa ni u supruzi Biljani, koja je tokom njegovog oporavka ipak imala veoma važnu ulogu.
- Biljana i ja smo jako dugo zajedno. Ona mnogo zna o tenisu, i o sportu generalno. Sve razume i bilo joj je jasno da to kroz šta prolazim nema nikakve veze sa našim odnosom i emocijama. Supruga mi je definitivno najveća podrška i jedina je osoba sa kojom sam bio svaki dan u kontaktu. Samo ona je zaista znala sve što mi se dešavalo. Emili je još uvek mala da bi razumela sve ovo. Iza mene je težak, mogu da kažem katastrofalan period, ali to je sad prošlo. Sad je sve fenomenalno - rekao je Janko.
Veliku podršku dobio je i od svojih kolega i prijatelja iz Dejvis kup reprezentacije.
- Skoro svakoga dana neko od njih bi mi poslao poruku ili bi me pozvao. Ali, u jednom trenutku su shvatili da nemam snage da odgovaram na pitanja kako mi je. Onda bi mi umesto uobičajenog “kako si?”, slali poruke: “Ne pitamo te kako si, samo da vidimo šta ima novo”.

Uprkos velikim problemima, Janko ni u jednom trenutku nije pomislio da zauvek ostavi reket.

- Mogu da kažem da sam imao relativno uspešnu karijeru, bio sam osmi na svetu, ali i dalje mislim da nisam igrao svoj najbolji tenis. Kad je pre dva meseca opet počela da me boli leva noga, kroz glavu mi je prošlo ono što mi je rekao doktor - da ako mi još jednom, treći put, bude operisao petu, neću moći da se vratim na teren. Tad sam se uplašio. Srećom, zasad se to nije desilo.
Tenis je, definitivno, ono što i dalje najviše na svetu voli da radi.
- Život profesionalnih tenisera nije lak. Mnogo putujemo i nekad praktično živimo po hotelima. Ali ja sam se ne samo navikao nego i navukao na ovakav način života. Finansijski mogu da ispratim sve zahteve i povedem svoju porodicu na većinu takmičenja, i to mi mnogo znači.
Sada, posle svih peripetija sa zdravljem, Janko iz sveg srca želi da se ponovo vrati među top-deset tenisera sveta. To je njegov krajnji cilj.
- Imao sam jako interesantni karijeru, punu uspona i padova, počevši od juniorskih pa sve do seniorskih dana. Ali, nikad pre nisam bio u situaciji da razmišljam o velikom kambeku. Upravo to me veoma snažno motiviše. Želim da uđem i u veliku psihološku igru, koja konkretno znači sledeće: rekao sam sebi da, šta god dobro da uradim, sebe neću pohvaliti sve dok ne uđem u prvih deset. To znači da će mi i 11. pozicija na ATP listi biti katastrofalna. Trenutno sam 800. na svetu.

Iz svega što mu se dogodilo izašao je pametniji, pa jedino što želi jeste da još nekoliko godina igra tenis i da ga pritom ništa ne boli.
- Mnogo sam razmišljao o svemu. Pitao sam se treba li da se kajem što nešto jesam ili nisam uradio? Treba li da mi bude žao što sam kao tinejdžer bio mlad i lud i što nisam bio veći profesionalac? Ali, uvek mi je na pameti fenomenalna rečenica Vejna Fereire, koji je kad se povlačio rekao kako se 99 posto tenisera i sportista u trenutku opraštanja od profesionalne karijere upravo to isto pita. Odnosno, svi se kaju zbog onoga što nisu uspeli da postignu, a nikome ne padne na pamet da pohvali sebe zbog onoga što je uradio. Naravno, postoje stvari koje bih promenio, a činjenica je i da u narednom periodu moram da izmenim način rada. Ne mogu više da treniram po sedam sati dnevno, ali motivaciju mi daju David Ferer, Rodžer Federer i Felisijano Lopez, koji sad igraju najbolji tenis. I veliki povratak mog kolege Viktora Troickog mi je dobrim delom motiv, jer je taj dečko uradio nešto neverovatno. Za godinu dana vratio se u top 20, a krenuo je od nula poena. Uveren sam da će i meni krenuti i da ću igrati na Australian Openu, koji počinje 4. januara - optimističan je Janko Tipsarević.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 646.