Razotkrivanje: Milivoje Čolić

Novinar i autor bloga ‘ESTRADAnje’ bavi se skrivenom stranom poznatih ličnosti, nikad se ne ujeda za jezik iako ga to košta, sa svojim manama živi u ljubavi i pati što nije rođen u vreme čuvene diskoteke ‘Studio 54’

Stradamo li od estrade?
Zbog nje stradaju oni koji žele da je osvoje i dominiraju na njoj. A od nje stradaju oni koji bezuspešno kopiraju stil života u kome se ono što nije zabeleženo na društvenim mrežama praktično nije ni desilo i koji običnom čoveku daje mogućnost da na trenutak bude “poznat, viđen i slavan”. To su osnovni postulati estrade i bitisanja na njoj. Ipak, najgore prolaze oni koji nisu izjednačili svoje želje i mogućnosti a bave se javnim poslom. Prežive samo originalne tvorevine i ljudi svesni da samo 20 procenata uspeha čini talenat, a sve ostalo težak i mukotrpan rad na kreiranju i održavanju karijere.

Kako birate ličnosti o kojima pišete?
Na blogu “ESTRADAnje” može da se čita uglavnom o onima koji su tokom karijere umeli na parče hleba - ono iz kovanice “hleba i igara” - da namažu malo masti i začine ga solju i alevom paprikom. Mnogi bi rekli da je to sirotinjski, ali ja mislim da je umeće od tako malo sastojaka napraviti nešto što može da utoli glad, da se lepi za prste i bude jako, jako ukusno.

Koga biste voleli da razotkrijete, a dosad niste?

Protivnik sam demistifikacije zvezda. Postupci su im mnogo zanimljiviji od izgleda bez šminke, kad se ugase svetla pozornice. Savetima, analizama i žestokim kritikama koje im upućujem samo im pomažem da zvezde i ostanu.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
To što sam visokomoralna osoba. Radim one stvari posle kojih se osećam dobro i nemam grižu savesti. Zahvaljujući ljudima koji me okružuju uspeo sam da od svog života napravim mirnu luku sa izuzetno nemirnim morem.

Kada se ujedete za jezik?
Nikada, bez obzira na to što me je to mnogo puta skupo koštalo. To čine samo ljudi koji nemaju argumente da odbrane svoje stavove ili zarad njih napadaju. Za jezik se, takođe, ujedaju nesigurni muškarci i lepe žene iz nerealne bojazni da ne ispadnu glupi.

Živimo u digitalnom dobu, imaju li štampani mediji budućnost?

Zbog brzine interneta klasične novine su izgubile glavnu, informativnu ulogu, ali zato su preuzele obavezu analiziranja i interpretacije svih događaja i pojava. Njihova uloga danas je važna jer daju širu sliku o aktuelnim dešavanjima. Pored toga, savremen čovek mnogo polaže na hedonizam i kvalitetnu dokolicu, a čitanje novina, nedeljnih i mesečnih izdanja predstavlja luksuz i ritual. A bez rituala nema hedonizma.

Kada biste mogli da birate, u kojoj epohi biste živeli?
Bila bi to druga polovina 20. veka, s posebnim akcentom na 26. april 1977. Mesto - prestonica sveta Njujork, a događaj - otvaranje kultnog mesta “Studio 54”. Bio bih jedan od glavnih gostiju ove diskoteke.

S kojom ličnošću biste se zamenili na dan?
Ne na dan, već i na samo jedan sat želeo bih da sam Salvador Dali. Volim nadrealizam i kemp, a da sam Dali, bio bih najveći umetnik i šoumen 20. veka. Bez razmišljanja bih izgovorio “Ja sam genije”. To izgovaram i ovako, ruku na srce, samo što prethodno bar malo razmislim.

Bez čega ne može da vam prođe dan?

Poročan sam i sa svojim manama živim u ljubavi, a dan ne može da mi prođe bez tri do četiri gorke turske kafe i pakle cigareta.

Koja osoba vas fascinira?
Jedina osoba koja me je do sada fascinirala je moja pokojna baka Dragica. Njen turbulentan život bio je obeležen borbom, ali uvek sa prisustvom stila i mnogo ukusa u svim stvarima koje je radila. Najodgovornija je za to kakav sam danas. Učila me je da živim u korak s vremenom, kao što je ona to činila.

Kako reagujete kada se naljutite?
Jako sam plahovit i iz takta me izvode različite banalnosti i gluposti. Svestan sam da je to mana, pa se trudim da to promenim.

Šta je za vas sreća?

U profesionalnom smislu ona je za mene raditi ono što volite i umete, a u svakodnevnom životu su to male stvari, sitnice. Sreća nije opipljiva, ali je vidljiva na licu i u stavu onoga ko je srećan.

Po čemu će vas pamtiti?
Po onome po čemu sam sada prepoznatljiv, a to je da su dobro raspoloženje i zabava gde god se nađem.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 645.