Razotkrivanje: Marko Krstić

Da se ne bavi pisanjem, scenarista filma ‘Off’ izmišljao bi igračkice za kinder jaja, kritike ga zabavljaju, a bahatost i sebičluk nerviraju, u frižideru uvek mora da ima dobrog sira i vina, i kaje se što ne provodi dovoljno vremena na moru

Šta vas je motivisalo da napišete scenario za film “Off”, “minimalističku dramu s elementima trilera”?
Želja da se napiše priča koja se bavi suštinskim ljudskim problemima koji se tiču svih nas, a da se istovremeno ostane na terenu zanimljivosti koju nudi trilerski zaplet. Čini mi se da je to srećna kombinacija.

Zbog čega ste radnju smestili baš u milje ilegalnih auto-trka?
Da bih na neki način alarmirao javnost, ali i generacije koje dolaze. Ilegalne auto-trke ili “srpski rulet” sam koristio kao mizanscen da bih pokazao jedan negativan sociološki fenomen koji postoji na ovim prostorima skoro 20 godina, o kojem svi ćute. Klince bi trebalo skloniti sa ulica i upozoriti ih na opasnosti uličnih trka, u kojima se olako gube životi.

Zašto ste se bavili pogrešnim životnim izborima?

Zato što je to dilema koju sebi postavljamo svakog dana: da li sam izabrao pravi put? Od odgovora na to pitanje zavisi da li ste zadovoljan ili nezadovoljan čovek.

Osim ličnih dilema glavnih junaka, dajete i dijagnozu stanja u državi?
Naslov je sve rekao. “Off” je najkraća definicija vremena u kome živimo i metafora stanja kolektivne svesti u kojoj nam je anestezija prepisana kao terapija.

Da niste pisac, čime biste se bavili?
Izmišljao bih igračkice za kinder jaja. To mi se čini kao najkreativniji, najzabavniji i najlepši posao na svetu.

Kojoj živoj osobi se najviše divite?

Mojoj majci.

Kakav ste kuvar?
U domenu mediteranskih jela, koja zauzimaju najveći deo mog kulinarskog repertoara - odličan 5.

Šta uvek morate da imate u frižideru?
Dobrog sira i vina, premda ne znači da ih uvek i ima. Ali, svakako je bolje imati i prazan frižider nego praznu glavu, zar ne?

Plašite li se starosti?

Ne baš. Ali nemoći da.

Kako reagujete na kritike?
Zabavljaju me, bez obzira na to da li su pozitivne ili negativne, dobronamerne ili nipodaštavajuće. Svašta sam u njima pročitao, najviše netačnih stvari. Ali ako prihvatite da je javni život jedna vrsta igre, a jeste, onda i kritiku prihvatate kao deo te igre, bila ona prljava ili ne.

Šta vas najviše nervira?
Bahatost. Sebičluk. I sve veća gužva na beogradskim ulicama.

Zbog čega se kajete?

Što ne provodim dovoljno vremena na moru.

Kad ste poželeli da propadnete u zemlju?
Kada sam jednom prilikom, dok sam pisao za “Danas”, greškom napisao da je Dragoslav Mihailović napisao roman “Godine koje su pojeli skakavci”.

Kako izgleda vaš idealni dan?
Na moru. Dan proveden sa svojom ženom i decom na jedrilici podignutih jedara, na koju se, kad padne suton, ukrcaju i najbliži prijatelji.

Uz koju pesmu lupate čaše u kafani?

Uz odabrane “kafanske klasike”.

Koji je vaš najveći hir?
Udovoljavanje svojim slabostima.

Šta sebi najviše zamerate?
Razne vrste neumerenosti.

Ko vas najbrže izbaci iz takta?
Osobe koje ne znaju da se zahvale jer misle da se to podrazumeva.

Film ili pozorište?
Film.

Kako šarmirate?
Tajni recept ne postoji, ali reći ću ovako: nije stvar u tome kako, nego koga. Ko vas dovoljno motiviše i inspiriše da se u vama pokrene “ono nešto” da mu se baš vi dopadnete, da bude vaš. A kad imate to, onda je šarmiranje najprirodnija i najspontanija stvar koja prosto izađe iz vas.

Razum ili emocije?
Emocije koje vremenom postanu razumne, i razum koji se neprestano napaja emocijama.

Najveća želja?
Sve moje želje su velike.