Ljiljana Stjepanović: Moje unuke, moje blago, moje naslednice

Dani brige i strepnje zbog prevremeno rođenih unučica Angeline i Dorotee, sada su već uveliko iza naše poznate dramske umetnice Ljiljane Stjepanović (65). Glumica koja je i sama imala ozbiljnijih zdravstvenih problema u proteklom periodu, kaže da joj snagu i volju za životom i radom daju njene četiri unuke.

Pored majušnih bliznakinja, njen svet ispunjavaju i šesnaestogodišnja Ksenija i dvogodišnja Ljiljana.

Presrećna što je okružena ženskom decom, glumica često ističe da su unuke njeno najveće blago i apsolutni smisao njenog života.

- Često kažem da me je mojim devojčicama Bog počastio. Oduvek sam volela žensku decu, a rodila sam dva sina. Neka su njih dvojica živi i zdravi, naravno, ali unuke su nešto posebno. I zaista sam mnogo vezana za sve njih, pre svih za Kseniju. Ona kaže da je to zbog toga što nju najduže poznajem, najstarija je. Kad ih ne čujem i ne vidim nekoliko sati, veoma mi nedostaju, baš ih se uželim i moram što pre da ih vidim, dodirnem. Imam njihove fotografije i snimke na telefonu, ali to nikako nije isto - ispričala je za magazin Gloria poznata umetnica.

Srednja unuka, Ljiljanina imenjakinja, nasledila je neke bakine osobine.

- Svi kažu da imamo istu energiju. Iako je mala, voli da glumi i nešto izigrava po kući, ali se nađe u čudu kad me vidi na televiziji. Zbunjuje je i to što se isto zovemo, to joj baš nikako nije jasno. Zove me “bako moja”, a kad je pitamo ko je baka Ljilja, nema pojma. Mnogo je jednostavnije kad me gleda na TV-u a nisam kod kuće. Već smo krenule malo da se igramo, kao što sam i sa Ksenijom od malih nogu pravila predstave. Za sada su to male priče i dešavanja, videćemo kako će se to razvijati i kolika će biti njena ljubav prema glumi.

Najstarija unuka Ksenija ne živi s Ljiljom, ali se njih dve svakodnevno čuju.

- Ne može da prođe dan a da joj bar ne čujem glas. Baš smo vezane. Ksenija je drugi razred gimnazije i veoma je zainteresovana za glumu. Njeni roditelji, Igor i Natali, uz nju su po tom pitanju, kao i ja, što je za mlado biće veoma važno. Iskusila sam to na svojoj koži, jer mene moji roditelji nisu podržavali, čak ni kad sam upisala akademiju. Imali su primedbe na moj izbor, ali je, istina, bilo i neko drugo vreme, uvek bi me pitali šta ću ja pored toga da radim. Gluma im se nije činila kao ozbiljan poziv, nego onako, za usput. Mnogo kasnije su to prihvatili i podržavali me. Veoma je važno da tvoji najbliži budu uz tebe ako nešto voliš i želiš time da se baviš. A vidim da Ksenija to baš voli.

Baka i unuka nedavno su zajedno snimale film “Vrati se, Zone”. Ksenija je igrala epizodnu ulogu Mare i, po opštem mišljenju, sjajno se snašla pred kamerama.

- Smatram da je to odlično uradila. Nisam subjektivna, iako bih možda i mogla da budem jer je u pitanju moje dete. Svi su je hvalili. Bila je presrećna što snima, ali nismo imale zajedničku scenu. Koliko god da unuke obožavamo i uvek mislimo da su mali, ona je to vrlo zrelo uradila, akcenti su joj bili sjajni i pokazala je veliku glumačku energiju i snagu. Savet od mene nikad ne traži, mnogo je samostalnija nego što sam ja bila u njenim godinama, i sigurna u sebe, voli sve da uradi sama, što je veoma dobro. Poštujem njene izbore i verujem da čovek sam treba da gradi svoju karijeru, i da pre svega veruje u sebe. Inače ide u Dadov i glumu uči kod Kokana Mladenovića, a igrala je u serijama “Selo gori, a baba se češlja” i “Miris kiše na Balkanu”.